Новости
Банке које прихватају иновације, технологију и приступ усредсређен на клијенте успешно ће пловити таласима промена
Оне банке које се прилагоде еволуирајућем регулаторном окружењу и граде регионалне мреже, биће у доброј позицији да искористе растуће економске изгледе овог дела Европе.
СРПСКИ БАНКАРСКИ СЕКТОР, који је дуго био бастион традиционалног кредитирања и штедње, доживљава ренесансу обележену иновацијама, технологијом и порастом нових учесника. Док кредитни производи и депозитни рачуни остају „хлеб насушни“, неколико фасцинантних трендова трансформише финансијски пејзаж, нудећи изазове и могућности како за етаблиране тако и за нове играче.
Fintech револуција
Српски fintech стартапи потресају тржиште дисруптивним решењима у мобилном банкарству, каналима плаћања и робо-саветовању нудећи брже, практичније и често јефтиније услуге. Fintech компаније промовишу финансијску инклузију тако што чине финансијске услуге приступачним и згодним за сегменте који су претходно били испод радара или недовољно платежно интересантни традиционалним банкама. Традиционалне банке реагују партнерством са fintech-овима или покретањем сопствених дигиталних иницијатива, што доводи до динамичног екосистема иновација.
Процват отвореног банкарства
Регулаторне промене уводе еру отвореног банкарства у ЕУ. Финансијски подаци клијената се деле, уз њихову сагласност, са апликацијама независних произвођача од поверења отварајући пут персонализованим финансијским производима и услугама, на пример кредитима прилагођеним потрошачким навикама клијената. Отворено банкарство намеће читав низ изазова на које је потребно одговорити, пре свега, у домену безбедности и приватности података и успостављању неопходне инфраструктуре. У Србији још увек не постоји регулаторни оквир за отворено банкарство, а успешна имплементација ће захтевати сарадњу између банака, независних провајдера, регулатора и потрошачких група. Неке од банака у Србији су већ почеле да истражују могућност отвореног банкарства кроз ограничене пилот пројекте фокусиране углавном на плаћања. Свакако, банке које буду имале спремну инфраструктуру када се стекну регулаторни услови, моћи ће да створе конкурентску предност.
„Зелене“ финансије узимају маха
„Зелене“ финансије више нису сфера интересовања нити је одрживост само популарна реч. Док банкарски сектор у Србији полако прихвата зелено финансирање, постоје охрабрујући знаци напретка и све већег интересовања. Банке и законодавци препознају важност зеленог финансирања за одрживост животне средине и економски развој, нудећи кредите за унапређење енергетске ефикасности, пројекте обновљиве енергије и одрживо пословање. Како еколошка свест расте, банке које се залажу за зелене иницијативе ће привући еколошки свесне купце и инвеститоре остварујући предност и бенефите по том основу.
Крипто на хоризонту
Иако још увек није званично регулисана, криптовалута је све већи феномен у Србији. Банке опрезно истражују начине да интегришу блокчејн технологију у своје услуге, решења за чување криптовалута или чак платформе за трговање дигиталном имовином. Кретање кроз регулаторне сложености и управљање потенцијалним ризицима биће од кључног значаја за банке које желе да капитализују на овом тржишту у настајању.
Регулаторна транспарентност, суочавање са изазовима и истраживање иновативних решења биће од кључне важности за одређивање будућности интеграције криптовалута у банкарском сектору Србије.
Регулаторни оквир и регионалне интеграције
Тежње Србије да се придружи Европској унији покрећу хармонизацију финансијских прописа са стандардима ЕУ. Усклађивање и модернизација прописа утиче на све, од захтева капиталне адекватности до закона о приватности података и представља могућности за прекогранична партнерства и ширење за домаће и стране банке. Банке које се прилагоде еволуирајућем регулаторном окружењу и граде регионалне мреже биће у доброј позицији да искористе растуће економске изгледе овог дела Европе.
Борба за таленте
Како вештачка интелигенција и ауто-матизација преобликују банкарски пејзаж, потрага за талентима са новим сетовима вештина се интензивира. Потражња за талентима са знањем и искуством из области сајбер-безбедности, дигиталног маркетинга, усклађености са регулаторним прописима, процене ризика и развоја пројеката ће порасти.
Неговање културе континуираног учења, прилагођавање технологијама и трендовима који се развијају, проналажење иновативних решења, ефикасна комуникација унутар тимова и међу одељењима и разумевање потреба купаца и дизајнирање производа и услуга у складу са тим биће од кључне важности да банке остану испред својих конкурената.
Сајбер безбедност
Банкарски сектор Србије предузима кораке да ојача своју одбрану од сајбер изненађења, али изазови су и даље присутни. Мање банке могу имати проблема да одвоје довољно ресурса за робусне мере сајбер безбедности, застарели ИТ системи могу бити рањивији на нападе, нове тактике и софистицираност сајбер криминалаца захтевају сталну адаптацију и будност, а често упркос побољшањима, упади у базе података се и даље дешавају, што изазива забринутост за заштиту података и приватност. Изградња културе у банкама која наглашава свест о значају безбедности података и адекватна обука запослених, биће од кључног значаја као и улагање у модернизацију ИТ инфраструктуре и безбедносних технологија како би биле испред претњи које су присутне и које и даље расту.
Финансијска инклузија
Могло би се рећи да је банкарско тржиште на добром путу ка финансијској инклузији, али изазови остају и пуно тога још увек треба да се уради. Проширење приступа финансијским услугама за популацију са нижим приходима, старије становништво или популацију из руралних крајева, циљани програми финансијске и дигиталне писмености и приступа технологијама, партнерство са невладиним организацијама и микрофинансијским институцијама су само нека од решења за уклањање јаза у финансијској инклузији која банке треба да пригрле у својим будућим стратегијама.
На крају, српско банкарско тржиште није предвидљиво, стабилно окружење. Ови трендови у настајању сигнализирају будућност испуњену узбудљивим могућностима и жестоком конкуренцијом. Банке које прихватају иновације, технологију и приступ усредсређен на клијенте биће оне које ће успешно пловити таласима промена који преобликују банкарски пејзаж Србије.
Часопис Свет банкарства, фебруар 2024.