Година стабилизације

Према резултатима последњег, седмог Deloitte-овог истраживања ставова финансијских директора у централној Европи, 50 одсто испитаника сматра да раст бруто друштвеног производа (БДП) неће прећи 1,5%, док трећина предвиђа умерен раст између 1,6 и 2,5%. Преосталих 15 одсто анкетираних предвиђа високу стопу раста БДП-а и до 3,5%. Испитаници из балканских земаља (Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске) су најмање оптимистични, са преко 90 одсто оних који предвиђају да ће раст бити врло спор.

Финансијски директори у Србији (68 одсто) очекују раст БДП-а између 0,6 и 1,5%, што је више од прошлогодишњих 57 одсто испитаника. Осим тога, 26 одсто финансијских директора процењује да ће раст БДП-а Србије бити ограничен на 0,5 одсто, што поново потврђује да се повећао оптимизам, имајући у виду да је такву процену раније дало 36 одсто анкетираних. Према званичним проценама, БДП Србије је у 2015. години порастао по стопи од око 0,8 одсто, што указује на то да је привреда радила знатно боље него што се предвиђало, првобитне прогнозе за раст у 2015. су биле минус 0,4 одсто. Званична прогноза раста БДП-а за ову годину је око 1,5 одсто, а то значи да финансијски директори у Србији и власт деле став о томе шта ће економији донети 2016. година.

Тржиште рада

Финансијски директори у централној Европи су знатно оптимистичнији и кад је у питању тржиште рада у односу на прошлу годину. Само 23 одсто предвиђа раст незапослености, док 36 одсто сматра да неће бити промена. То опет не важи за испитанике из земаља са веома високим нивоом незапослености (Србија, Бих, Хрватска) који сматрају да ће стање остати непромењено или се додатно погоршати. Иако је стопа незапослености у Србији пала у 2015. години на 16,7 одсто са 20,1 одсто из претходне године, 55 одсто испитаника сматра да ће се број незапослених повећати у наредних 12 месеци, углавном због дуго најављиване рационализације радне снаге у јавном сектору која би требало да почне у 2016. години.

Потенцијалне претње

У просеку 65 одсто анкетираних руководилаца ниво економске несигурности сматра нормалним, а 35 одсто високим, што је значајно мање у односу на претходну годину. Најстабилније економске услове пријавили су директори из Чешке, Пољске, Литваније и Румуније. Финансијски директори из БиХ са 75 одсто, Србије, Хрватске и Словеније са 58 одсто оценили су финансијску и привредну несигурност високом и врло високом.

Фактори који представљају највеће претње за компаније, по мишљењу 40 одсто испитаника,  су „притисак тржишта за обарање цена понуђене робе/услуга и повећање конкуренције“ и „пад тражње и општа рецесија“ . Потенцијалне претње за пословање се разликују од сектора до сектора па тако анкетирани из сектора финансија најчешће наводе пад домаће тражње, док је пад извоза главна брига за финансијске руководиоце у сектору производње. Сектор технологије се суочава са недостатком људских ресурса, а компаније из сектора рударства и енергетике су погођене строгим прописима.

Што се тиче Србије, притисак тржишта за обарање цена је сваки трећи испитаник препознао као највећу потенцијалну претњу за пословање у овој години, али су као ризике навели и пад домаће тражње, несолвентност и проблеме са наплатом у привреди.

Финансирање

Већина финансијских руководилаца из централне Европе не предвиђа велике промене у доступности кредита за компаније. Овај став је универзалан у свим земљама изузев Пољске, где 66 одсто финансијских директора очекује да кредити буду лако доступни. У Србији, један од три финансијска директора сматра да је тешко добити нови кредит, док 19 одсто верује да је доступност кредитирања побољшана. Истовремено, готово 50 одсто њих оцењује да ће укупни трошкови задуживања бити још повољнији у 2016. у односу на претходну годину.

Скоро 40 одсто финансијских директора у централној Европи очекује да се трошкови финансирања компанија повећају у наредних 12 месеци. Иако већина не очекује значајне промене у овој области, очекују да се финансијско стање компанија у којима раде стабилизује. Финансијски директори из Србије (48%) и Бугарске (41%) су најоптимистичнији и очекују да ће доћи до смањења трошкова финансирања у идућих 12 месеци.

Више од половине испитаника из земаља централне Европе је изјавило да се финансијско стање компанија у којима раде побољшало у последњих шест месеци и они углавном имају позитивна предвиђања за будућност. Хрвати су најоптимистичнији са 64 одсто руководилаца који прогнозирају боље финансијске перспективе за своје компаније, док су Мађари са 31 одсто највећи песимисти. Већина испитаника је посебно оптимистична у вези са повећањем прихода у наредних годину дана(65%), побољшањем маржи (40%), повећањем капиталних издатака (41%) и растом броја запослених (37%). Више од 48 одсто испитаника из Србије је изјавило да су оптимисти, а 29 одсто сматра да ће ситуација у овој години остати непромењена.

Стратешки циљеви

Повећање прихода на постојећим тржиштима је најважнији стратешки циљ за компаније, док су друга два важна елемента ширење на нова тржишта и смањење директних и индиректних трошкова. Нове инвестиције су и даље најнижи стратешки приоритет за српске, хрватске, бугарске и мађарске финансијске директоре, знатно испод просека осталих земаља.

Већина финансијских директора сматра да реструктурирање пословања неће бити један од приоритета током наредних годину дана, изузев Мађарске где 88 одсто анкетираних мисли да ће то бити приоритет у 2016. Промена пословног модела и реструктурирање пословања ће бити приоритет за 32 одсто директора у Србији у наредних 12 месеци, док 26 процената анкетираних не мисли да ће то бити приоритет ове године. 

Инвестиције

Испитаници су и даље врло опрезни у вези са инвестицијама и ризицима који су са њима повезани. Само су литвански финансијски директори оптимисти и умерено спремни да преузму ризик. И овде уочавамо разлике у ставовима испитаника у различитим секторима – финансијски директори из области грађевинарства и некретнина у најмање спремни да преузму инвестиционе ризике, док су директори из области технологије, медија и телекомуникација најспремнији да се у то упусте.