Deloitte-ово истраживање открива „отпорну генерацију“: иако тешко погођени пандемијом вируса Ковид 19 миленијалци и генерација Z виде овај период као прилику за ресетовање и преузимање иницијативе  

Београд, 30. јун 2020. – Ново Deloitte-ово истраживање Millennial Survey 2020 открива да миленијалци и генерација Z показују одлучност и визију да изграде бољу будућност, упркос здравственом и економском колапсу који је изазвала пандемија вируса Ковид 19. Девето издање овог глобалног истраживања, које испитује ставове миленијалаца, открива да обе генерације остају отпорне пред невољама и одлучне су да покрену позитивне промене како у својим заједницама тако и широм света.

Овогодишње истраживање састоји се из два дела: „примарно“ истраживање је обухватило 18.426 миленијалаца и припадника Генерације Z и спроведено је у периоду од новембра 2019. до јануара 2020, и „кратко“ истраживање које је обухватило 9.102 појединца из више од 13 земаља у априлу и мају ове године, током светске пандемије. Многа питања из прве студије су поновљена како би се измерио утицај пандемије на ставове.

„Пандемија вируса Ковид 19 је из корена променила наш начин живота – како радимо, дружимо се, купујемо – младе генерације су биле посебно погођене“, каже Иван Стефановић, руководилац у Deloitte-овом Сектору за консалтинг. „Међутим, упркос несигурним и обесхрабрујућим условима, млади су показали импресивну отпорност и решеност да побољшају свет. Док обнављамо економију и друштво, млади људи ће имати кључну улогу у обликовању тог света који настаје“.

Извештај показује да су последице пандемије драстично утицале на каријере младих. У време анкетирања, 30% припадника Генерације Z и готово четвртина млађих миленијалаца (између 25 и 30 година) остали су без посла или су добили привремено, неплаћено одсуство. Само трећина миленијалаца и 38% припадника Генерације Z су изјавили да пандемија није утицала на њихово запослење и приходе.

Слика која је настала из овогодишњег истраживања је компликована, али оптимистична: чак и усред кризе, миленијалци и Генерација Z инсистирају на побољшању друштва, залажући се за свет у коме компаније и владе испуњавају своје обавезе према заједници.

Стрес и ментална добробит остају критична питања

Пре пандемије, 52% припадника Генерације Z и 50% миленијалаца из 13 земаља, који су два пута анкетирани, рекли су да су били под стресом све време или највећи део времена. Испитаници су као примарне изворе стреса навели бригу за породицу, дугорочне финансије и изгледе за посао. Занимљиво је да је ниво стреса опао за обе генерације у другом делу истраживања, чему је вероватно допринело успоравање живота у карантину. То се може поткрепити и недавном студијом Deloitte-а у Великој Британији у којој је учествовало 2.000 британских радника, а која је открила да 48% запослених и самозапослених становника Лондона сматра да је карантин имао позитиван или врло позитиван утицај на њихов живот.

Упркос незнатним падовима који су уочени у другом истраживању, стрес и ментална добробит остају кључне теме за младе генерације и те теме се испољавају и у радном окружењу. Отприлике једна трећина миленијалаца и припадника Генерације Z је узела слободне дане због стреса пре пандемије, иако је око половине навело друге разлоге одсуства својим послодавцима. Охрабрујуће је да пословна флексибилност уведена током пандемије, може бити једно од решења. Око 69% миленијалаца и 64% припадника Генерације Z сматрају да их опција рада од куће у будућности може ослободити стреса.

Финансијска несигурност је посебно стресна за миленијалце, од којих су многи започели каријеру у јеку светске економске кризе и сада се суочавају са другим економским ударом. У првом делу истраживања, више миленијалаца (50%) сматра да ће се њихова финансијска ситуација погоршати или стагнирати него побољшати (42%). Када су анализирали резултате из само 13 земаља укључених у други део истраживања, 61% миленијалаца је показао исти недостатак оптимизма током пандемије, скок од 7 процентних поена у односу на главно истраживање. Ипак, постоји одређени краткорочни оптимизам јер је више од половине миленијалаца у другом делу истраживања, и скоро половина припадника Генерације Z, рекло да има уштеђевину од отприлике три плате што им може помоћи да поднесу финансијске последице пандемије.

Одлучност да се побољша свет у коме живимо – и очекивање да други следе тај модел

Млађе генерације питање друштвене сврхе схватају као личну обавезу. У другом делу истраживања, испитаници су навели да предузимају „друштвено освешћене“ акције како би помогли планети и друштву. Криза Ковид 19 је можда појачала њихове тежње, јер је скоро три четвртине рекло да их је пандемија учинила емпатичнијим за потребе других, и да ће предузети активности како би позитивно утицали на заједницу.

Усредсређеност миленијалаца и Генерације Z на чињење добра огледа се и у њиховим куповним навикама. Око 60% је рекло да планирају да купују производе и услуге од великих компанија које су се побринуле за своје запослене и имале позитиван утицај на друштво током пандемије. Око три четвртине ће уложити додатни напор и куповати производе и услуге од малих, локалних произвођача.

Климатске промене су опет критична тема за миленијалце и Генерацију Z пре и током кризе Ковид 19. Пре пандемије, половина испитаника је изјавила да сматра да је превише касно за поправљање штете која је настала услед климатских промена и само 40% је изразило оптимизам да ће будући напори у вези са заштитом животне средине имати резултате. Међутим, четири месеца касније, у 13 земаља у којима је урађен други део истраживања, проценат миленијалаца који верују да смо досегли тачку без повратка пао је за осам поена, што можда показује да је утицај смањене активности на животну средину током пандемије дао наду да још увек можемо нешто да променимо.

Велика већина (80%) мисли да владе и компаније морају да уложе веће напоре у заштиту животне средине, а свеједно су забринути да би економски утицај пандемије могао ово учинити мање приоритетним.

Поверење у пословно окружење и даље опада иако расте лојалност послодавцу

Поверење у компаније и њихово пословање генерално широм света наставља да опада. У првом делу истраживања, 51% миленијалаца је рекао да компаније и даље имају утицаја, али је то пад у односу на 76% пре три године и 55% у 2019. У другом делу истраживања, ови бројеви настављају да опадају до 41% миленијалаца и 43% испитаника из Генерације Z (Генерација Z је имала 52% у првом делу истраживања).

Дa ли послодавци коначно почињу да излазе у сусрет потребама запослених или миленијалци све више осећају потребу за стабилношћу? Први пут откад је постављено питање пре 4 године, више миленијалаца је у првом делу истраживања рекло да желе да остану код послодавца пет или више година него да га напусте после две године. Проценат оних који би отишли за две или мање година смањио се са 49% на 31%, док је број оних који желе да остану дугорочно скочио са 28% на 35%. Испитаници из Генерације Z су и даље заинтересовани за промену посла, али само половина је рекла да би желела да промене посао у наредне две године, што је пад у односу на 61% прошле године.

Испитаници су такође у великој мери задовољни како су се њихови послодавци понели током пандемије Ковид 19 – две трећине је рекло да су задовољни брзином и начином како су послодавци поступили. Око 60% верује да је то допринело жељи да остану код својих послодаваца дугорочно.

„Ови резултати доказују да компаније морају учинити више како би показале да позитивно утичу на запослене и друштво. Лојалност запослених расте ако компаније излазе у сусрет њиховим потребама, почев од поштовања различитости и инклузије до одрживости и преквалификација“, додаје Иван Стефановић. „За послодавце је порука јасна - млади људи верују у компаније чије пословање има позитиван ефекат на друштво и заједницу. То су компаније које ће бити лидери у будућности после пандемије."

Више о истраживању погледајте овде.