Како ће изгледати градови будућности у пост-ковид окружењу?

Пандемија је потпуно изменила свет какав познајемо и наметнула потребу за брзим и иновативним решењима у многим сегментима наших живота. Нека од тих решења, тачније трендова идентификује нови Deloitte-ов извештај о урбаној трансформацији који градовима треба да служе као смерница у креирању одрживости, отпорности и просперитета у пост-ковид окружењу. Извештај „Урбана будућност са сврхом: 12 трендова који обликују будућност градова до 2030. године“ показује на који начин градови могу да користе ове трендове као водич за бољу изградњу користећи технологију и иновације.

Иако је пандемија пореметила саму суштину градског живота – од социјалног дистанцирања и закључавања до дестабилизовања економије – градови су и даље у доброј позицији да одговоре на кризу и поставе правила за обнову и изградњу.

Ови трендови не само да могу да помогну владама да развију своје стратегије урбане трансформације, него могу и да их упуте како на најбољи начин да избалансирају краткорочне притиске са дугорочним потребама.

• Зелено планирање јавних површина. Градове традиционално карактерише велика густина насељености, и све више се суочавају са притиском растућег становништва, ограниченим ресурсима и све већим утицајем климатских промена. Због тога сада преиспитују своју структуру и функције како би одрживи урбани живот уопште био могућ у будућности.
• Све на 15 минута. Урбанисти имају за циљ да осмисле квартове тако да се главни садржаји налазе на 15 минута хода или вожње бициклом, са низом стамбених објеката, више зелених површина и назначеним пешачким и бициклистичким стазама. Циљ је смањење емисије угљен-диоксида услед мање употребе аутомобила, као и јачање децентрализације где би свако локално насеље имало све што је неопходно за несметан живот и рад.
• Инклузивне услуге и планирање. Владе широм света проактивно спроводе решења усмерена на инклузију, са циљем да свако има иста права и могућности – од приступа становању и инфраструктури до једнаких шанси за запослење.
• Паметне здравствене заједнице. Градови развијају екосистеме здравствене заштите који се не фокусирају само на дијагностиковање и лечење болести, већ и на превенцију и ране интервенције користећи дигиталне технологије.
• Интелигентна и одржива мобилност. Градови будућности су замишљени са много више пешачких и бициклистичких стаза, али и бројним променама када је у питању кретање људи које ће се у следећој деценији убрзати електрификацијом, аутономном вожњом, паметном и повезаном инфраструктуром, интермодалном мобилношћу.
• Екосистем дигиталних иновација. Тежећи привлачењу талената, омогућавању креативности и подстицању дисруптивног размишљања, градови промовишу нове изворе запошљавања и привредни раст везан за технолошке иновације.
• Циркуларна економија и локална производња. Градови усвајају циркуларне моделе засноване на здравој циркулацији ресурса и принципима дељења, поновне употребе и обнове.
• Масовно учешће. Градови се развијају тако да буду више усредсређени на људе и дизајнирани уз помоћ и у складу са потребама својих грађана. То су места на којима грађани, друштвени иноватори, организације цивилног друштва, фирме и академска заједница заједно раде на процесу изградње својих градова.
• Свест о сајбер безбедности и приватности. Развијање иницијатива паметних градова без разматрања сајбер безбедности и приватности може резултирати изузетно рањивим окружењем које представља безбедносни ризик за кључну инфраструктуру и податке, а у неким случајевима чак може створити безбедносне ризике за грађане.
• Паметне и одрживе зграде и инфраструктура. Користећи дигиталне технологије, градови могу користити податке за оптимизацију потрошње енергије и употребе ресурса у зградама и комуналним службама, укључујући отпад, воду и енергију.
• Функционисање града уз помоћ вештачке интелигенције. Користећи вештачку интелигенцију, технолошка инфраструктура може подржати градове у аутоматизацији операција, стварању ефикасности, решавању проблема и пружању бољих услуга.
• Надзор и полицијска предвиђања путем AI. Градови користе вештачку интелигенцију (AI) како би осигурали безбедност и сигурност својих грађана, а истовремено заштитили приватност и основна људска права. 

Иако су опоравак од пандемије, као и притисак растућег становништва кључни фактори за градове, урбанисти се морају позабавити и другим релевантним изазовима како би створили одрживе градове.