Ризик од енергетског сиромаштва у Србији

Премда не постоје јединствени критеријуми за мерење енергетског сиромаштва у Европи, процењује се да је енергетски угрожено од 50 милиона до 160 милиона њених грађана, а ситуација је посебно лоша у југоисточној Европи. Анализе упућују да је у Србији енергетски угрожено од 250 до чак 400 хиљада домаћинстава, док право на статус енергетски угроженог купца остварује тек нешто више од 68 хиљада купаца.

Важећи Закон о енергетици прописује четири основна критеријума за регулисање цена у Србији: остварени ниво конкурентности на домаћем тржишту електричне енергије, развој регионалног тржишта електричне енергије, процена расположивих прекограничних капацитета и достигнути степен заштите енергетски угрожених купаца. Последњи критеријум је најтеже проценити, јер у нашој земљи нема усаглашене дефиниције ко су стварно енергетски угрожени купци, односно колики је број домаћинстава којима материјалне могућности не могу да обезбеде одговарајућу употребу енергије.

Поједини стручњаци који се баве овом тематиком сматрају да су енергетски угрожена она домаћинства која за одговарајуће грејање и друге енергетске потребе морају да утроше више од 10% својих прихода, али како не постоји сагласност око кључних индикатора за мерење енергетског сиромаштва нити његова јединствена дефиниција у Европи, нема ни званичног податка о обиму енергетског сиромаштва на европској територији. Процене неких аутора се крећу од 50 милиона па до 160 милиона грађана, у зависности од начина дефинисања. Једино мерење које на исти начин третира сваку од земаља чланица, као и поједине земље које нису земље чланице ЕУ, је истраживање Еуростата (EU SILC), које се спроводи и у нашој земљи.

Југоисточна Европа најугроженија

Према подацима Еуростата из 2016. године, а који се односе на неспособност домаћинстава да редовно измирују рачуне за утрошену енергију и на немогућност да се домаћинство одговарајуће загреје (табела 1), уочљиво је да је ситуација у југоисточној Европи далеко лошија у односу на европски просек.

Један од разлога је свакако чињеница да је велики број кућа у овом региону у знатно горем стању него у остатку Европе. Недостатак топлотне изолације зидова или лоша топлотна изолација у комбинацији са лошом столаријом и неодговарајућим одржавањем, узрокује веома ниску енергетску ефикасност домаћинстава. Она значајно утиче на неспособност да се домаћинства одговарајуће загреју, што је, рецимо, у Бугарској случај са чак 41,3% домаћинстава. С друге стране, економски проблеми, низак животни стандард и ниске просечне плате утичу на то да трећина домаћинстава у Грчкој, Србији и Бугарској има проблем са измиривањем рачуна за енергију. Треба нагласити и да је просечна цена киловат-часа у Грчкој скоро три пута већа, а у Бугарској 1,5 пута већа него у Србији, па уколико би цене електричне енергије за домаћинства у нашој земљи биле на тржишном нивоу, резултати испитиваних параметара би били сигурно лошији. Додатно, механизми социјалне и друге помоћи енергетски сиромашним домаћинствима у овом региону су јако лимитирани а у неким земљама и не постоје. На пример, од земаља које су наведене у табели, једино Словенија има програм који 100% субвенционише постављање топлотне изолације у домовима енергетски сиромашних домаћинстава.

Када је реч о Србији, према поменутом истраживању Еуростата, подаци за 2016. годину показују да више од 400 хиљада домаћинстава (14,5% од укупне популације), није могло да обезбеди одговарајућу температуру грејања у својим становима, док око 600 хиљада домаћинстава (21,8% од укупне популације), живи у становима и зградама којима прокишњава кров, влажни су зидови и подови или имају трулу прозорску столарију. На крају, заостајање у редовном плаћању рачуна за јавне услуге је евидентирано код 32,7% од укупног броја становника.

На основу ових података, може се проценити да је између 500 и 600 хиљада домаћинстава у Србији изложено ризику енергетског сиромаштва. Да би се урадила процена колико је међу њима стварно енергетски сиромашних становника, треба узети у обзир и податке да је у 2016. години било 104.101 породица примаоца социјалне помоћи и 185.851 корисник дечијег додатка. Ако се обухвате и примаоци туђе неге и помоћи као и пензионери са најнижим пензијама, процене иду од 250 па чак до 400 хиљада енергетски угрожених домаћинстава у Србији.

Несразмера између регулативе и стварности

У нашој земљи, помоћ енергетски угроженим купцима се пружа на основу Уредбе о енергетски угроженом купцу, којом се дефинишу критеријуми и услови за стицање статуса енергетски угроженог купца, као и остала регулатива која је од значаја за заштиту ове категорије купаца. У складу са наведеном Уредбом, статус енергетски угроженог купца може остварити купац из категорије домаћинстава који живи у једној стамбеној јединици са једним мерним местом на коме се мери потрошња електричне енергије (или природног гаса) а које троши максималну количину електричне енергије прописану Уредбом, као и домаћинство чијем члану, због здравственог стања, обуставом испоруке електричне енергије може бити угрожено здравље или живот.

Закључно са децембром 2016. године, статус енергетски угроженог купца је остварило 68.067 купаца, чији су рачуни умањени за износ од 762.574.524,63 динара, дакле за нешто више од шест милиона евра. Процентуално гледано по дистрибутивним подручјима, највећи износ умањења је остварен у дистрибутивном подручју западне Србије (37,71%), а потом следе дистрибутивна подручја источне и јужне Србије (32,45%), Војводине (20,63%), централне Србије (6,82%) и на крају Београда (2,38%).

Наведени подаци упућују на закључак да постоји несразмера између броја купаца који су остварили статус енергетски угроженог купца и процењеног броја домаћинстава која су изложена ризику од енергетског сиромаштва, а коју узрокују два кључна разлога. Први се односи на чињеницу да одређени број енергетски угрожених купаца није остварио право у складу са Уредбом због неког од формалних разлога (на пример, подстанарског статуса без уговора, при чему се бројило не води на његово име и сл. ) или неинформисаности. Други разлог јесте сам обухват Уредбе, у првом реду поприлично рестриктивни износи укупног прихода којим се условљава остварење права на статус енергетски угроженог купца. Стога се може оценити да, иако постоји формално-правни оквир за заштиту енергетски угрожених купаца, та заштита не обухвата све енергетски угрожене купце како по броју, тако и у погледу обима средстава која се издвајају за њихову заштиту.

Свакако, у условима државног власништва над „Електропривредом Србије“, политика цена електричне енергије на гарантованом снабдевању служи као један од макроекономских инструмената за спровођење социјалне политике, али с друге стране немамо задовољавајућа решења за заштиту енергетски угрожених купаца. Са становишта енергетског сиромаштва, ниже цене електричне енергије се позитивно одражавају на његов пад, међутим неодрживо пословање гарантованог снабдевача ће за последицу имати смањење инвестиција у нове производне капацитете, што се дугорочно одражава и на пад производње.

Имајући у виду да претходно изнете анализе упућују на процену да је у Србији енергетски угрожено од 250 до 400 хиљада домаћинстава, а да право на статус енергетски угроженог купца остварује тек нешто више од 68 хиљада купаца, овом проблему је потребно посветити већу пажњу. Посебно је важна одговарајућа реакција државе кроз низ конкретних мера које би омогућиле решавање проблема енергетског сиромаштва.