Пореске вести

Измене и допуне Закона о порезу на додату вредност

Влада Републике Србије саставила је Предлог закона о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност, који је Народна скупштина Републике Србије усвојила на ванредном заседању 28. септембра 2015. године. Већина нових одредби ће се примењивати почев од 15. октобра 2015. године.

Као основни разлози за измене и допуне Закона о порезу на додату вредност (у даљем тексту: Закон) наведени су даље усаглашавање са прописима Европске уније, стварање повољнијих услова за пословање привредних субјеката, спречавање евентуалних злоупотреба, као и обезбеђивања унапређења контроле ПДВ-а од стране Пореске управе, а кључне промене се односе на:

• увођење обавезе (могућности) за страна лица која врше промет добара и услуга на територији Републике Србије да се региструју за ПДВ одређивањем пореског пуномоћника;
• нова правила за примену механизма обрнуте наплате (тзв. reverse charge) на промет добара и услуга из области грађевинарства;
• увођење механизма обрнуте наплате и на: промет електричне енергије и природног гаса који се набављају ради даље продаје, промет хипотековане непокретности/предмета заложног права приликом реализације хипотеке/уговора о залози, као и на промет добара и услуга над којима се спроводи извршење у извршном поступку;
• другачија правила и појашњења у вези са местом и временом промета одређених добара и услуга, а превасходно поводом промета електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање, односно хлађење;
• другачија правила у вези момента настанка пореске обавезе;
• измене које се односе на пренос имовине или дела имовине за који се сматра да није извршен промет у складу са чланом 6. Закона;
• увођење нових правила, односно појашњење одредби у вези са остваривањем права на одбитак претходног пореза; и
• увођење нових правила, односно појашњење одредби у вези са накнадном изменом пореске основице, као и у вези са исправком одбитка претходног пореза.

У тексту испод ће детаљније бити обрађене одабране измене и допуне, које сматрамо најзначајнијим за пословање привредних субјеката на територији Републике Србије.

Порески пуномоћник

У складу са допуњеним чланом 8. Закона, ПДВ обвезник је лице, укључујући и лице које у Републици нема седиште, односно пребивалиште (страно лице), које самостално обавља промет добара и услуга, у оквиру обављања делатности. На тај начин, по први пут је омогућено страним лицима да се региструју за ПДВ у Републици Србији, без да претходно оснују нпр. огранак, који би био засебан ПДВ обвезник.

С тим у вези, скрећемо пажњу на то да ако страно лице у Републици Србији има сталну пословну јединицу (нпр. огранак), страно лице ће бити обвезник за промет који не врши његова стална пословна јединица.

Увођењем новог члана 10а у Закон је даље прописано да је страно лице које врши промет добара и услуга у Републици Србији дужно да одреди пореског пуномоћника, а да, изузетно, страно лице ту обавезу нема ако у Републици Србији искључиво врши промет услуга за које се сматра да су пружене електронским путем и промет услуга превоза путника аутобусима за које се као основица за обрачунавање ПДВ утврђује просечна накнада превоза за сваки појединачни превоз.

Страно лице може да одреди само једног пореског пуномоћника, и то физичко лице, укључујући и предузетника, односно правно лице, које има пребивалиште, односно седиште у Републици Србији, које је евидентирани обвезник ПДВ-а најмање 12 месеци пре подношења захтева, које на дан подношења захтева нема доспеле, а неплаћене обавезе за јавне приходе по основу обављања делатности које утврђује Пореска управа и којем је надлежни порески орган, на основу поднетог захтева, решењем одобрио пореско пуномоћство.

Истичемо да порески пуномоћник страног лица не може бити стална пословна јединица тог страног лица.

Порески пуномоћник страног лица у име и за рачун тог страног лица обавља све послове у вези са испуњавањем обавеза и остваривањем права које страно лице у складу са законом има као обвезник ПДВ (подношење евиденционе пријаве, обрачунавање ПДВ-а, издавање рачуна, подношење пореских пријава, плаћање ПДВ-а и друго).

На крају, посебно истичемо да порески пуномоћник страног лица солидарно одговара за све обавезе страног лица као обвезника ПДВ-а, а нарочито за плаћање ПДВ-а, казни и камата у вези са дугом по основу ПДВ-а.

Међутим, уколико страно лице не одреди пореског пуномоћника у Републици Србији, за сада није прописана непосредна санкција, а обавезу обрачуна ПДВ-а ће имати прималац добара и услуга, као и до сад.

Овом приликом скрећемо пажњу на још једну битну новину, у вези са ситуацијом када страно лице врши промет добара и услуга у Републици Србији лицу које није обвезник ПДВ, а накнаду за тај промет добара и услуга у име и за рачун страног лица наплаћује обвезник ПДВ-а, која предвиђа да ће порески дужник (лице које има обавезу да обрачуна ПДВ) за тај промет бити обвезник ПДВ-а који наплаћује накнаду.

Примена механизма обрнуте наплате

Промет добара и услуга из области грађевинарства

У складу са измењеним и допуњеним чланом 10. став 2. Закона, прималац добара и услуга из области грађевинарства, обвезник ПДВ-а, порески је дужник за промет извршен од стране обвезника ПДВ-а.

Другим речима, Закон се више не позива на Закон о планирању и изградњи, тј. лице које врши промет и прималац добара и услуга више не морају бити класификовани као извођач радова и инвеститор, у складу са поменутим прописом, како би дошло до примене механизма обрнуте наплате.

Наведена измена би требало да, са једне стране, олакша примену прописа којима је уређена материја ПДВ-а, будући да је досадашње решење неретко изазивало недоумице у пракси, те самим тим и доводило до различитих тумачења поводом испуњености услова за примену механизма обрнуте наплате, док би, са друге стране, требало да доведе и до шире примене предметног механизма, чиме би требало да се додатно растерети пословање привредних субјеката у предметној области.

Подзаконским актом ће прецизније бити уређена предметна материја, тј. шта се све сматра прометом добра и услуга из области грађевинарства, након чега би примена предметне одредбе требало да буде знатно доследнија и транспарентнија.

Промет електричне енергије и природног гаса

Додавањем тачке 4) у члану 10. став 2. Закона прописано је да ће порески дужник бити обвезник ПДВ – прималац електричне енергије и природног гаса који се испоручују преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже, који је предметна добра набавио ради даље продаје, за промет електричне енергије и природног гаса извршен од стране другог обвезника ПДВ-а.

У складу са поменутом изменом, прописано је и пореско ослобођење приликом увоза добара чија се испорука врши преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже, и то: електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање, односно хлађење.

Предметна измена би требало да доведе до лакшег трговања предметним добрима, будући да преносилац (односно Управа царина) неће имати обавезу да обрачуна и плати излазни ПДВ, док ће прималац имати могућност да у истом пореском периоду искаже и претходни порез и ПДВ обавезу.

С тим у вези, овом приликом истичемо да правила нису мењана за промет који се врши ка крајњим потрошачима, како привредним субјектима, тако и физичким лицима, тј. у случају промета електричне енергије и природног гаса за крајњу потрошњу, обавезу обрачуна ПДВ-а ће имати лице које је извршило промет.

Промет хипотековане непокретности, предмета заложног права и добара и услуга у извршном поступку

Допунама члана 10. став 2. Закона прописано је да ће порески дужник бити прималац добара и услуга, обвезник ПДВ, за промет извршен од стране другог обвезника ПДВ, и то код промета: 1) хипотековане непокретности код реализације хипотеке, 2) предмета заложног права код реализације уговора о залози и 3) добара и услуга над којима се спроводи извршење у извршном поступку.

Порески дужник ће у овом случају моћи да искористи право на одбитак претходног пореза, под условом да је обрачунао ПДВ и да примљена добра и услуге користи за промет добара и услуга из члана 28. став 1. Закона. Другим речима, порески дужник не мора поседовати рачун издат у складу са чланом 42. Закона да би користио претходни порез.

Место и време промета, односно моменат настанка пореске обавезе

Место промета

Изменама члана 11. Закона прописано је да ће место промета бити место у којем прималац електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање, односно хлађење, чија се испорука врши преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже, а који је предметна добра набавио ради даље продаје, има седиште или сталну пословну јединицу којима се добра испоручују.

Са друге стране, место промета ће и даље бити место пријема воде, електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање, односно хлађење, када су предметна добра набављена за крајњу потрошњу

Надаље, изменама члана 12. Закона прецизирано је да услуга обраде података и уступања информација подразумева и уступање информације о пословним поступцима и искуству, те да би и тај промет требало да буде опорезив према месту примаоца услуге.

Пред тога, прописано је и прецизирано да се према месту примаоца опорезује не само услуга омогућавања приступа мрежи природног гаса и мрежи за пренос електричне енергије, већ и услуга омогућавања приступа мрежи за грејање, односно хлађење, транспорта и дистрибуције путем тих мрежа, као и друге услуге које су непосредно повезане са тим услугама, укључујући и услуге омогућавања учешћа на организованом тржишту електричне енергије.

Време промета

Изменама и допунама члана 14. Закона је прецизирано да је промет добара настаје даном преноса права располагања на електричној енергији, природном гасу и енергији за грејање, односно хлађење, чија се испорука врши преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже.

Са друге стране, када се промет предметних добара врши у циљу крајње потрошње, сматра се да је промет добара настао даном очитавања стања примљене воде, електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање, односно хлађење, у циљу обрачуна потрошње, као што је то било и до сад.

Настанак пореске обавезе

Изменама члана 16. Закона прописано је да ће за пренос, уступање и давање на коришћење ауторских и сродних права, патената, лиценци, заштитних знакова, као и других права интелектуалне својине за настанак пореске обавезе бити меродаван и моменат издавања рачуна.

Сходно томе, пореска обавеза ће за предметни пренос настати на дан промета, на дан плаћања уколико је исто извршено пре него што је извршен промет, односно на дан издавања рачуна, уколико је исти издат пре него што је извршен промет, односно плаћање.

Овом приликом скрећемо пажњу и на то да је избрисана одредба из 2012. године, којом је било прописано да пореска обавеза за промет који је опорезив у Републици Србији, а који је извршило страно лице, настаје на дан извршења промета. Другим речима, прималац добара и услуга које испоручује страно лице ће од сада имати обавезу да обрачуна ПДВ-а као порески дужник у моменту промета, у моменту авансног плаћања, односно у моменту издавања рачуна за пренос, уступање и давање на коришћење ауторских и сродних права, патената, лиценци, заштитних знакова, као и других права интелектуалне својине.

Пренос имовине или дела имовине

Допунама члана 6. Закона је прописано да ако у року од три године од дана извршеног преноса имовине или дела имовине престану услови за извршење преноса који се не сматра прометом за потребе ПДВ-а, стицалац имовине или дела имовине дужан је да обрачуна ПДВ за добра и услуге које је стекао тим преносом, а која на дан престанка услова чине његову имовину, на начин на који би преносилац имовине или дела имовине имао обавезу обрачунавања ПДВ да при преносу имовине или дела имовине нису били испуњени услови за извршење преноса који се не сматра прометом за потребе ПДВ-а.

Изузетно, обавеза обрачунавања ПДВ не односи се на опрему и објекте за вршење делатности и улагања у објекте за вршење делатности за које постоји обавеза исправке одбитка претходног пореза у складу са Законом.

Напомињемо да ће порески дужник бити стицалац имовине или дела имовине чији је пренос извршен у складу са чланом 6. став 1. тачка 1) Закона, после чијег преноса су престали услови за извршење преноса који се не сматра прометом за потребе ПДВ-а.

На крају, требало би истаћи и да се предметна обавеза односи и на преносе који су већ извршени, уколико је дошло до престанка испуњавања услова за извршење преноса који се не сматра прометом за потребе ПДВ-а након ступања на снагу предметних измена и допуна Закона.

Право на одбитак претходног пореза

Приликом измена члана 29. Закона избрисана је одредба која је предвиђала да се право на одбитак претходног пореза не може искористити за набавке или увоза тепиха, електричних апарата за домаћинство, телевизијских и радио пријемника, уметничких дела ликовне и примењене уметности и других украсних предмета, који се користе за опремање административних просторија.

Са друге стране, сада је јасно прописано да се не може остварити право на одбитак претходног пореза по основу издатака за исхрану и превоз запослених, односно других радно ангажованих лица за долазак на посао, односно одлазак с посла.

Надаље, извршено је и прецизирање шта се сматра издацима за репрезентацију за које не постоји право на одбитак претходног пореза. У том смислу, обвезници ПДВ-а немају прво на одбитак претходног пореза по основу издатака за угоститељске услуге, поклоне (осим поклона мање вредности), издатке за одмор, спорт, разоноду и друге издатке учињене у корист пословних партнера, потенцијалних пословних партнера, представника пословних партнера и других физичких лица, а да за то не постоји правна обавеза.

Накнада измена пореске основице и обавеза исправке претходног пореза

Изменама члан 31. Закона је прецизирана обавеза исправке претходног пореза у случају да се промени основица за опорезиви промет добара и услуга, у смислу да је сада обвезник ПДВ-а коме је извршен промет добара и услуга дужан да исправи одбитак претходног пореза уколико се основица смањи, док у случају повећања основице може да изврши исправку одбитка претходног пореза.

Такође, уведен је члан 31а којим је прописано/појашњено да порески дужник – обвезник ПДВ-а из члана 10. став 1. тачка 3), односно став 2. Закона може да исправи одбитак претходног пореза ако је платио износ ПДВ-а утврђен од стране надлежног пореског органа на основу решења у поступку контроле.

На крају, истичемо да је допунама члана 32. Закона прописано да обвезник ПДВ-а нема обавезу да изврши исправку одбитка претходног пореза ни у случају улагања у објекте за вршење делатности за која наплаћује накнаду.

*****

На крају, истичемо да су извршене и одређене друге измене и допуне Закона, и то:

• промењен је датум за подношење пореске пријаве за кварталне обвезнике, тако да ће квартални обвезници убудуће ПДВ пријаву подносити до 15-ог (уместо 20-ог) дана у месецу, почев од 1. јануара 2016. године;
• проширена је обавеза извештавања Пореске управе при набавци секундарних сировина и пољопривредних производа од лица која нису регистрована за ПДВ, укидањем доње границе од 1.000.000 динара;
• уведена је обавезе подношења прегледа обрачуна ПДВ-а уз ПДВ пријаву, која ће се примењивати почев од 1. јануара 2017. године;
• проширен је обухват услуга смештаја и превоза путника на чији промет ће се примењивати снижена стопа ПДВ-а;
• предвиђено је да ПДВ ослобођење без права на одбитак претходног пореза при промету услуга за које обвезник није имао право на одбитак претходног пореза (досадашње решење је било применљиво само на промет добара).