Због пандемије Covid-19, 61% руководилаца концентрише се сада на трансформацију пословања, двоструко више него у периоду пре пандемије

Београд, 13. јануар, 2021. - Због, до сада, незапамћених поремећаја које је изазвала пандемија COVID-19, компаније уводе радикално нове начине рада и пословања, што у фокус ставља питања у области људских ресурса. Компаније мењају своје стратегије: више не развијају планове за познате сценарије, већ припремају стратегије у чијем су фокусу људи, а које компанијама омогућују боље прилагођавање тренутним околностима.

Deloitte-ов извештај о глобалним трендовима у области људских ресурса за 2021. годину истражује начине на које компаније и руководиоци могу искористити лекције научене из ове пандемије за суштинско редефинисање пословања и фокусирање на напредак уместо на преживљавање.

У истраживању је учествовало више од 3.600 руководилаца у 96 земаља, а Deloitte-ов извештај о глобалним трендовима у области људских ресурса за 2021. годину обухватио је одговоре више од 1.200 руководилаца и чланова управних одбора и других руководећих функција. По први пут у укупно 11 издања, у истраживању је учествовало више руководилаца из бизниса (56%), укључујући 233 финансијска директора, него руководилаца људских ресурса (44%), што сведочи о растућој улози руководилаца људских ресурса у доношењу одлука у компанијама.

Редефинисање спремности и потенцијала запослених

Извештај показује да су људски ресурси у центру пажње руководилаца у променама ставова о спремности организације. У извештају из 2021. године, 17% руководилаца рекло је да ће се њихове компаније у будућности фокусирати на припрему планова за неизвесне догађаје са великим последицама, у односу на само 6% који су дали исти одговор пре пандемије. Скоро половина (47%) руководилаца кажу да њихове компаније намеравају да се усредсреде на више сценарија, што је значајан пораст у односу на 23% у периоду пре пандемије. Да би се ефективно суочили са неколико могућих будућих сценарија и неизвесних догађаја, сагледавање питања запослених у реалном времену постаје све важније.

Међутим, најважнији фактор у припреми те спремности јесте ослобађање потенцијала запослених фокусирањем на њихове вештине и способности. Скоро три четвртине (72%) руководилаца навело је „способност људи да се прилагоде, преквалификују и преузму нове улоге“ као приоритет за боље сналажење у будућим поремећајима. Међутим, само 17% ових руководилаца изјавило је да је њихова организација „врло спремна“ да се прилагоди и преквалификује запослене да преузму нове улоге, што указује на значајан јаз између приоритета руководилаца и начина на који њихове организације подржавају развој запослених.

„Пандемија COVID-19 показала је отпорност запослених. Запослени су спремни да преузму додатне задатке како би постигли постављене циљеве“, рекао је Иван Стефановић, руководилац у Сектору за консалтинг. „Питања људских ресурса више нису ограничена само на сектор за људске ресурсе. Када се суоче са поремећајима, компаније напредују или пропадају због способности запослених као што су сарадња, креативност, расуђивање и флексибилност. Јасно је да су питања запослених и људи уопште главни приоритети за извршне директоре и руководиоце управних тела.“

Сарадња извршних директора кључна за преусмеравање запослених

Сектори људских ресурса прихватили су нову кључну улогу у реструктурирању пословања и постављању новог правца за запослене. Због вештог одговора сектора људских ресурса на изазове пандемије COVID-19, проценат руководилаца људских ресурса уверен у способност овог сектора да се носи са будућим променама у наредних три до пет година удвостручио се са 1 у 8 руководилаца у 2019. на готово 1 у 4 руководиоца у 2020. Однос пословних лидера који „нису били уверени“ у способност сектора за људске ресурсе нагло је опао са 26% у 2019. на 12% у 2020. години.

Са директором за људске ресурсе на челу, постизање овог нивоа организационих промена захтева сарадњу и вођство свих извршних директора. У ствари, испитаници су изјавили да је правилно вођство главни покретач промена. Међутим, како су лидери великих компанија почели да реструктурирају пословање, открили су препреке које би требало превазићи, попут превише сукобљених приоритета (57%), недостатка спремности (43%) и недостатка визије за будућност (27%).

„Глобална пандемија извукла је најбоље из низа руководилаца и организација, а добар број извршних директора показао је невиђени ниво транспарентности и емпатије“, рекао је Стефановић. „Јачање овог нивоа сарадње међу руководиоцима, искоришћавањем јединствених људских способности и коришћењем података у реалном времену за реструктурирање пословања омогућиће компанијама да развијају и одржавају дугорочни раст.“

Интеграција људи и технологије у циљу реструктурирања пословања

Извештај показује да руководиоци постепено напуштају идеју оптимизације искључиво кроз аутоматизацију, као и да се више фокусирају на интеграцију људи и технологије, како би се осигурала њихова комплементарност и напредак организације. Шездесет и један одсто руководилаца изјавило је да намеравају да се фокусирају на редефинисање пословања у наредних годину до три, у поређењу са само 29% њих пре пандемије. COVID-19 појачао је свест руководилаца о потенцијалним предностима овог приступа, укључујући већу продуктивност, повећану агилност и већи степен иновација.

Током пандемије, компаније су искористиле тимске структуре како би осигурале већу прилагодљивост, што им омогућава да лакше преброде непредвидиву годину. Лидери све више препознају вредност „супертимова“, односно комбинацију људи и технологије, створених да искористе њихове комплементарне способности и остваре циљеве брзином и у размерама које иначе не би биле могуће. У овогодишњој анкети руководиоци су констатовали да није неопходно одлучивати о употреби технологије или ангажовању људи, већ о њиховом партнерству. Три најважнија фактора за трансформацију пословања били су организациона култура (45%), способност радне снаге (41%) и технологија (35%), који морају заједно да раде како би организација саставила ефективне супертимове.

„Не ради се о замени људи технологијом. Ако се имплементира на прави начин, технологија може променити пословање тако да максимално искористи вештине запослених и пружи члановима тима нове методе за учење, стварање и деловање на начине који доносе нове резултате “, каже Иван Стефановић.

Интегрисање добробити запослених у пословање

Како су се границе између приватног и пословног живота још више замаглиле током пандемије COVID-19, руководиоци су равнотежу између приватног и пословног живота заменили укључивањем добробити запослених у посао. Конкретно, 69% руководилаца известило је да су током пандемије COVID-19 увели политике оснаживања запослених како би боље ускладили њихов приватни и професионални живот. Седам од десет руководилаца рекло је да прелазак на рад на даљину позитивно утиче на добробит запослених.

Међутим, током наредних годину дана до три, руководиоци су изјавили да је унапређење добробити запослених претпоследње на листи приоритета у контексту трансформације пословања, а запосленима је то један од три главна приоритета. То указује на текућу дискусију о томе како ће се фокус на добробит запослених одржати у постпандемијском свету.

"Организације које добробит запослених укључују у рад на индивидуалном, тимском и организационом нивоу, изградиће одрживу будућност у којој се запослени могу најбоље осећати и радити", рекао је Стефановић. „Пандемија нам је показала да стратегије рада усмерене на човека нису нешто што би било лепо имати, већ су неопходне. У будућности ће напредовати руководиоци који се холистички посвете људима и успоставе систем доношења пословних одлука на основу људских потенцијала.”