Саопштења за јавност

8 компанија из Србије на Deloitte-овој листи 500 највећих компанија у централној Европи

Топ 500 компанија у централној Европи

Претражите садржај

Београд, 5. септембар 2013. На традиционалној ранг листи ревизорско-консултантске куће Deloitte „Топ 500 компанија у централној Европи “ на основу остварених прихода од продаје налази се 8 компанија из Србије, три мање у односу на прошлу годину.Најбоље пласирана српска компанија је ЕФТ на 63. месту, са оствареним приходом од 2,16 милијарди евра у 2012. години, друга компанија је НИС на 78. месту (прошле године 89.), а трећа ЈП ЕПС на 108. месту. Иако су најбоље пласиране српске компаније из сектора енергетике и минералних ресурса, пословање компанија из овог сектора у Србији је у 2012. години генерално обележено благим падом прихода и значајнијим падом профитабилности. До пада прихода и профитабилности је углавном дошло у сектору електроенергетике и гаса, док је нафтни сектор пословао профитабилно са благим растом прихода.
Ове године Телеком Србија се нашао на 190. месту, док је Делезе Србија заузела 235. место. ЈП Србијагас се нашао на 355. месту, затим Таркет на 435, а Меркатор-С је заузео 470. место на листи Топ 500 компанија у централној Европи. 
Као и протеклих година, ПКН Орлен ( са приходом од 28,7 милијарди евра) и МОЛ (19 милијарди евра ) су задржали водеће позиције на Deloitte-овој листи, док је чешка Шкода на високом трећем месту трећу годину за редом. 
„Укупан приход од продаје 500 водећих компанија у централној Европи рангираних на Deloitte-овој листи износио је више од 724 милијарди евра у 2012. години, односно компаније су забележиле просечан раст прихода од 3,3 % . Међутим, просечна нето добит је опала за 4,14% током 2012. године што указује да је пословно окружење и даље неизвесно и пуно изазова што отежава компанијама у региону да остваре одрживи раст прихода“, коментарише Жарко Мијовић, партнер у Deloitte-у. 
Највећи број централно-европских компанија долази из сектора робе широке потрошње и транспорта (159), а по броју пласираних фирми следи га енергетски сектор (150). 
Мијовић додаје да “да се тржиште сектора робе широке потрошње налази у турбулентном периоду. Промет робе и куповна моћ грађана су сваког месеца све слабији, цене расту због растућег курса евра, а трговци и даље не желе да се одрекну високих маржи. Даље укрупњавање трговина тек предстоји како у Србији тако и у региону, а комапније треба да се и даље брзо прилагођавају потребама купаца и фокусирају на иновације како би што боље презентовали своје производе и придобили све префињеније потрошаче“. 
Deloitte је поред листе компанија саставио и листу 50 највећих банака на основу активе и листу 50 водећих осигуравајућих друштава на основу бруто обрачунате премије. У централно-европском банкарском сектору ПКО БП банка je прва на листи, и позиционирала се као највећа централно-европска банка. Ова банка је остварила раст вредности активе од 9,6% и нето профит у износу од 895,8 милиона евра. 
“Банкарски сектор Србије у 2012. години карактеришу задовољавајућа ликвидност, задовољавајући степен капитализације, уз показатељ адекватности капитала банкарског сектора од 19.9%, што представља незнатан раст у односу на претходну годину (19.1%) и индекс концентрације који је остао на релативно умереном нивоу. Према учешћу у укупној активи банкарског сектора, највећа банка је Банка Интеза, а следе је Комерцијална банка и Уникредит банка“, коментарише Нада Суђић, партнер у Deloitte-у. “Међутим, низак и негативан економски раст, смањење квалитетне домаће тражње за кредитима, неликвидност реалног сектора, као и ограничена понуда, услед пооштравања услова кредитирања, утицали су на стагнацију кредитне активности банкарског сектора. На крају 2012. године неквалитетна актива чини 18.6% укупних (бруто) кредита, што је посматрано у међународном контексту изнад просека региона, али је истовремено покриће проблематичних кредита укупним резервама за потенцијалне губитке међу највишим у региону. Висок ниво неквалитетне активе и тенденција раста кредитних губитака, заједно са поскупљењем домаћих и иностраних извора финансирања, указују на значајне проблеме када је у питању опоравак профитабилности банкарског сектора Србије у наредном периоду, “додаје Нада Суђић. 
Пољско осигуравајуће друштво ПЗУ и даље држи водећу позицију међу осигуравајућим друштвима, а следи га Warta из Пољске. 
“Иако су присутни спори, али позитивни помаци у смислу раста учешћа премија животног осигурања и константног раста техничких резерви, сектор осигурања у Србији је и даље неразвијен, и налази се знатно испод просека земаља чланица Европске уније, као и земаља централне и источне Европе. Према износу бруто обрачунате премије, највећа осигуравајућа кућа је Дунав осигурање које у укупној премији сектора осигурања учествује са 29.1%, а следи је Делта Ђенерали осигурање са учешћем од 20%. Сазревање тржишта и развој свести становништва о животним осигурањима као алтернативним видовима штедње зависи, између осталог, и од јачања поверења јавности у овај сегмент финансијског система,” истиче Нада Суђић.

 

Методологија:

За ово истраживање коришћени су подаци о приходима из финансијских извештаја за 2012. годину. Информације су прикупљене из јавних извора, директно од компанија, као и на основу процена које су базиране на овом истраживању. У случајевима кад подаци о приходима за финансијску годину 2012. нису били доступни, коришћени су пријављени приходи за 2011. годину. Приходи компанија-ћерки које послују у оквиру великих група су наведени и у оквиру консолидованог извештаја и посебно за оне компаније које послују у различитим привредним секторима, подсекторима или земљама од консолидујућег ентитета па су биле довољно велике да се самостално пласирају на листу. Компаније су рангиране према висини прихода од продаје, банке према висини укупне активе, а осигуравајућа друштва према висини обрачунате премије која укључује премију и од животног и неживотног осигурања, упркос чињеници да у неким подручјима таква осигурања послују као одвојени правни ентитети. Ранг листа 500 водећих компанија у централној Европи биће објављена у најновијем издању часописа Бизнис & Финансије.

Да ли Вам је ово било корисно?