Запослене жене под изузетно великим оптерећењем у условима пандемије: већина жена данас изражава знатно мање оптимизма у погледу своје каријере

Београд, 8. јул 2021. – Повећање обима посла и кућних обавеза током пандемије COVID-19 изазивају дубоко незадовољство међу запосленим женама, открива нови Deloitte-ов глобални извештај „Women @ Work: A global outlook”. Извештај указује на то да ово повећање одговорности има погубне ефекте на запослене жене јер данас 51% њих са мање оптимизма гледа на своју каријеру у будућности. Осим тога, испитане жене су показале и пад код менталног здравља за 35 процентних поена и мотивације на послу за 29 процентних поена у поређењу са периодом пре пандемије.

Представљајући ставове 5.000 жена из 10 земаља, истраживање открива сурову стварност за жене на радном месту: родна равноправност је назадовала током пандемије, потирући године спорог, али стабилног напретка. Повећане одговорности на послу и код куће током пандемије, заједно са неинклузивном културом на радном месту, резултирају смањењем задовољства послом и лојалности према послодавцу.

„Претходна година била је права олуја за многе жене које су се суочиле са повећањем обима посла и већим одговорностима код куће, нејасним границама између пословног и приватног, као и континуираним искуством неинклузивног понашања на послу“, каже Александра Петровић, директорка у Deloitte-овом Сектору за финансијски консалтинг и лидерка SheXO иницијативе у Србији. „Иако је негативан утицај на добробит жена, њихову мотивацију и ангажовање очигледан, наше истраживање такође показује да неки послодавци то раде баш како треба: жене које раде у њиховим компанијама су више ангажоване, продуктивније и задовољније својом каријером. Како сада почињемо да обнављамо радна места за будућност, имамо сјајну прилику да исправимо много тога у области родне равноправности и инклузије и избегнемо назадовање након година напретка.“

Смањење добробити: Жене преузимају више обавеза на послу и код куће

Од почетка пандемије, 77% анкетираних жена каже да им се оптерећење повећало - најчешће наводе ову промену y животу, као последицу пандемије. Жене такође преузимају више одговорности у управљању пословима у домаћинству, као и пословима који се односе на негу других лица: 59% каже да троши више времена на обавезе у домаћинству; 35% проводи више времена бринући се о деци; а 24% наводи више времена за негу других лица која зависе од њих.

На основу наведеног, истраживање сугерише да је добробит жена знатно опала од почетка пандемије: само једна трећина жена сматра да је њихово ментално здравље данас „добро“ или „изузетно добро“, у поређењу са 68% пре пандемије. Како њихово ментално стање опада, жене широм света забринуте су због утицаја свог менталног здравља на каријеру: 29% жена које су рекле да њихова каријера не напредује тако брзо као што би желеле указују на лоше ментално здравље као главни фактор који томе доприноси.

Истраживање показује да је код жена које се изјашњавају као LGBT+ и/или жена које нису беле расе још већа вероватноћа да пријаве нижи ниво менталног здравља, као и задовољства односом између посла и приватног живота, у односу на друге испитанице.

Проблем културе: Жене и даље доживљавају неинклузивно понашање на радном месту

Иако многе организације тврде да су посвећене инклузији на радном месту, многе жене и даље раде у неинклузивном радном окружењу. Више од половине анкетираних жена каже да су у протеклих годину дана на послу искусиле неки облик узнемиравања или неинклузивног понашања - од нежељених физичких контаката и омаловажавајућих примедби до преиспитивања њиховог расуђивања и споријег напредовања због свог пола.

Скоро четири пута је вероватније да ће жене из LGBT+ групе рећи да су доживеле шале са сексуланом конотацијом, а скоро је пет пута вероватније да су добиле омаловажавајуће коментаре о родној припадности. Свака десета жена која није белкиња каже да је доживела коментаре о својој раси на радном месту. Оне ће такође пре добијати коментаре о свом стилу комуникације него белкиње (15% насупрот 5%).

Већина жена које су доживеле такво понашање не пријављују то свом послодавцу, посебно оне неинклузивне облике понашања која сматрају мање „озбиљним“. Четвртина жена наводи страх од репресалија у погледу каријере као главни фактор за непријављивање таквог понашања. У неким случајевима организације можда чак и немају успостављене одговарајуће механизме извештавања: само 31% анкетираних жена верује да њихова компанија тренутно има поступак за пријављивање дискриминације и узнемиравања.

Жене разматрају напуштање компаније: Послодавци не подржавају довољно своје запослене

Док жене траже подршку током пандемије, истраживање показује да послодавци не успевају да им изађу у сусрет. Само 22% жена сматра да су им послодавци помогли да успоставе јасне границе између посла и приватног живота. Већина жена се такође осећа као да морају да буду „увек на послу“, а 63% сматра да их послодавци процењују на основу времена које проводе на мрежи у односу на квалитет њиховог рада.

Бројеви су још лошији када су у питању жене из LGBT + групације и/или које нису белкиње. Само 35% LGBT + жена каже да су њихови послодавци довољно посвећени подршци женама од почетка пандемије, у поређењу са 44% жена које нису LGBT +. У међувремену, млађе жене које нису белкиње између 18 и 37 година старости чешће у односу на укупан узорак анкетираних, осећају мање оптимизма у погледу своје будуће каријере данас него пре пандемије (58% наспрам 51%), и вероватније ће рећи да им каријера не напредује довољно брзо (54% наспрам 42%).
Можда великим делом због недостатка подршке, испитане жене показују пад у задовољству послом за 29 поена откад је почела пандемија, а 57% свих испитаних жена (и близу 60% жена које нису белкиње) планира да напусти свог послодавца у наредне две године или краће, наводећи недостатак равнотеже између посла и приватног живота као разлог број један. Не само да многе жене преиспитују своје тренутне изгледе за каријеру, већ готово четвртина такође размишља о трајном напуштању посла.

Боље радно окружење: Упознајте лидере у области родне равноправности

Иако је протекла година несумњиво била изазовна за жене, постоји група послодаваца који су удвостручили изградњу инклузивне културе и подршке женским каријерама. „Лидери родне равноправности“, који представљају послодавци (отприлике 4% испитаника), створили су инклузивну културу на радном месту, окружење у коме влада поверење и где жене осећају да добијају већу подршку.

Предности лидера за родну равноправност су јасне:

• 70% жена које раде за ове водеће организације оцењују своју продуктивност као „добру“ или „врло добру“, у поређењу са само 29% организација које заостају за лидерима (дефинисаних као фирме са мање инклузивном културом са малим поверењем, која чине 31 % узорка).

• 72% жена запослених код лидера родне равноправности своје задовољство послом оцењују као „добро“ или „изузетно добро“, у поређењу са само 21% жена из организација које заостају за лидерима .

• 70% жена које раде за водеће организације планирају да остану код послодаваца две године или више, у поређењу са запањујућих свега 8% жена запослених у поменутим организацијама које заостају за лидерима.

Постоји неколико активности које организације могу предузети сада да би решиле ово критично питање, а то су давање приоритета уравнотеженијем односу између посла и приватног живота и могућностима флексибилног рада које превазилазе политике радног места и усађене су у културу компаније; оснаживање жена за успех у животу ван посла како би се омогућио успех на послу; и могућности за развој које испуњавају и граде вештине и стручност.

„Испитанице у нашој анкети јасно су саопштиле шта треба предузети да би се компензовали несразмерни ефекти пандемије на запослене жене“, каже Александра Петровић. „Док организације теже да обнове своја радна места, оне међу њима које дају предност различитости, једнакости и укључивању у своје политике и културу и пружају опипљиву подршку женама биће отпорније на будуће поремећаје. Поред тога, поставиће темеље потребне за подстицање жена и родне равноправности на радном месту.“