Чланак

Први кораци на тржишту рада

У истраживању су учествовали студенти и дипломци из Централне Европе

Саопштење за јавност

Хибридни модел рада је будућност: „било где и било када“

Како би привукли најбоље и најпаметније таленте, послодавци их морају прихватити и слушати.

Београд, 17. јун 2021. - Половина од више од 9000 младих из земаља Централне Европе који су учествовали у Deloitte-овом истраживању „Први кораци на тржишту рада“ више би волели флексибилно радно окружење које им омогућава рад са различитих локација, укључујући и рад од куће, као и флексибилно радно време (2018: 42.6%).

Насупрот њима, само 9,8% испитаника који студирају бизнис и финансије на водећим универзитетима у Централној Европи и још неколицина њих из Француске више воли традиционални модел рада у канцеларији с дефинисаним радним временом.

Одговори испитаника нису базирани само на њиховој перцепцији и жељама, већ је у периоду спровођења анкете, 55% изјавило да је било запослено или обављало праксу, док је 58% испитаника раније било запослено или је радило пуно радно време.

Сања Колеска, руководилац Службе за људске ресурсе у Deloitte-у Србија сматра да је за компаније које желе да привуку најбоље таленте од суштинске важности да разумеју како младе генерације виде своју будућност. „Они јасно истичу да желе могућност рада на даљину, у време које њима одговара“, каже Колеска. „Компаније које желе да наметну свакодневно осмочасовно радно време у канцеларији, једноставно можда неће бити занимљиве многим најбољим младим талентима, и за очекивати је да ће прећи код оних послодаваца који могу да задовоље њихове потребе.“

Стварање правог корпоративног окружења

Иван Стефановић, руководилац у Сектору за консалтинг, наглашава да фирма, која запошљава више од 9.000 људи у 19 земаља, вредно ради како би се „прилагодила и слушала“, и била сигурна да ради све што је потребно да се уравнотеже потребе младих са потребама посла. „Најважније је да послодавац обезбеди окружење у коме запослени могу пружити оне вештине које најбоље задовољавају потребе клијента и купаца“, наводи Стефановић. „И то је управо оно чему тежимо“.

Стефановић истиче да се тренутно велики нагласак ставља на канцеларијски простор, и да је веома занимљиво то што нова генерација не преферира вруће столове (само 7%). „Од осталих понуђених опција, 26% испитаника се изјаснило да више воли канцеларије за две до шест особа. Моје дубоко уверење је да прелазимо из културе коју воде организације у културу тима. Компаније такође треба да узму у обзир када троше милионе на адаптације канцеларија да за ове нове генерације флексибилност не мора да значи само велике „опен спејс“ просторије.“

Стефановић још додаје, „Било је охрабрујуће видети из анкете да су многе личне вештине које испитаници посебно цене управо оне које ће цветати у флексибилном или виртуелном радном окружењу: тимски рад, способност планирања, поштовање рокова, могућности решавања проблема, комуникацијa, независност и још много тога. Посебно је било занимљиво видети како вреднују своју отпорност - упорност у суочавању са изазовима, препрекама и сметњама – исто тако високо као и вештину. Чак 82%, је високо оценило ову опцију коју смо додали у анкету ове године, а којa je посебно релевантнa у овој ери Ковида-19. “

Једно од питања у упитнику је било и о томе колико млади верују да је пандемија утицала на њихову жељу да размотре опцију рада у иностранству, а чија је популарност мало опала од последњег истраживања 2018. године (са 77% на 72% овог пута).

„Иако је већина људи рекла да пандемија није утицала на њихова очекивања у вези са висином зараде или вероватноћом пресељења у иностранство, ми верујемо да је новонастало социјално окружење имало утицаја“, додаје Колеска. „Прелазак на флексибилни, хибридни рад већ је постојао и раније, али верујемо да је пандемија убрзала његово прихватање и популарност - односно, довела је будућност, а то можемо видети и у све већем броју младих који желе флексибилност у погледу времена и места рада“.

Упркос популарности флексибилног рада као концепта, многи испитаници препознали су да би удаљавање од канцеларије подразумевало нове изазове, укључујући ометање од стране чланова породице, управљање временом (ризик од прекомерног рада), усамљеност и недостатак комуникације. Решавање последња два изазова кључно је за стварање осећаја припадности и усклађености са сврхом и вредностима послодавца.

„Послодавци морају да схвате да људи не могу једноставно да буду остављени да тону или пливају у удаљеном окружењу“, каже Колеска. „Било је занимљиво приметити да би нешто више од половине испитаника желело да ради на даљину само једном или два пута недељно, док би готово четвртина изабрала да одсуствује из канцеларије сваког месеца више од недељу дана. Можда је изненађујуће, али само 8,8% је рекло да би желело да ради на даљину у потпуности.“

Најважније је правилно успоставити равнотежу. У избору пет најважнијих личних вредности, професионални рад заузео је четврто место, што је одабрало 39% испитаника. Али је било далеко испод доброг здравља (83%, у односу на 71% у 2018.) и срећног породичног живота (78%), што указује да је посао само део уравнотеженог приступа животу. Млади из Србије на првом месту истучу добро здравље (88%), затим срећан породични живот (84%), док је професионални рад тек на осмом месту приоритета.


Остали кључни налази:

  • Врста посла који млади желе: скоро две трећине (64%) испитаника жели уговор на пуно радно време с једним послодавцем. Скоро четвртина испитаника волела би да буду фриленсери или консултанти са флексибилним радним временом или непуним радним временом. При одабиру послодавца, најбитнија је ставка (према мишљењу 42% испитаника) да ли послодавци нуде или не индивидуалне планове за развој каријере и прилике за развој вештина и стицање искуства. Чак 58% младих их Србије сматра могућност развоја каријере пресудним фактором за одабир послодавца, док 19% највише вреднује висину плате.
  • Најбољи начин за контактирање с потенцијалним послодавцима: иако су Линкедин и Фејсбук два најпопуларнија средства преко којих млади људи долазе до информација и сазнања о потенцијалним послодавцима и пословима, разговор за посао (77%) се и даље сматра најбољим начином за ступање у контакт са послодавцем.
  • Жеља за рад у другим државама: више од четвртине испитаника намерава да се пресели у иностранство ради посла, док је 72% њих спремно да ту опцију размотри. То је један од разлога због чега су велике стране компаније најпривлачнији послодавци (први избор за 38% испитаника), потом следе мала или средња предузећа (8,5%) и велика национална предузећа (6,4%). Мање од 4% испитаника размотрило би рад у стартап компанији, што значи да млади људи траже сигурност на почетку своје каријере. Када је реч о младима из Србије, 78% је вољно да се пресели у другу земљу због посла, али 80% испитаника каже да пандемија није утицала на њихову жељу за одласком у иностранство.
  • Погледи на привреду и тржиште рада: упркос наведеном, из одговора испитаника може се увидети поверење. Иако 38% њих сматра да је тржиште рада у лошем стању, што је барем деломично изазвала пандемија, више од 70% испитаника сматра да ће им бити потребно мање од шест месеци да пронађу посао какав желе. Велика већина исто тако сматра да Ковид-19 не би требало да негативно утиче на очекивања у погледу плате. Такође, скоро 90% испитаника сматра да проналазак доброг посла зависи од њиховог труда и искуства.
  • Компетенције и приоритети руководства: Испитаници су навели да су главне особине доброг лидера јаке стратешке способности (60%), жеља за развојем запослених (44%), демократски приступ (43%) и инспиративност. А главни приоритет лидера (44%) би требало да буде да обезбеди будућност организације.
  • Програм различитости: већина (92%) би радије радила у организацији с различитом радном снагом (у погледу старости, пола, националности, етницитета итд.). Скоро 75% испитаника није изразило преференције у погледу пола надређених особа.
  • Компаније треба да докажу најбоље праксе одрживости: скоро три четвртине испитаника сматра да компаније широм света стављају нагласак на властите програме уместо на друштво у целини. С обзиром на то да потрошачи, инвеститори и други стејкхолдери све више обраћају пажњу на програме одрживости, оваква перцепција би требало да забрине организације.

Према Стефановићу, генерација која долази није хомогена у својим погледима и постоје јасне разлике између амбиција њених чланова. Како каже, „Због тога се у извештају разликују четири различита типа личности, који имају различите амбиције када су у питању каријера и животни циљеви. Ове групе смо назвали „Жељни даброви“, „Свестрани“, „Брзи трагачи“ и „Случајни пролазници“. Свe онe имају своју снагу и слабост због којих су кадри за различите улоге у компанији, у зависности од стратегије запошљавања и раста саме компаније.

Конкуренција за врхунске таленте је интензивна, а ово ће бити само још интензивније у пост-ковид свету. Због тога препоручујемо послодавцима да искористе сваку прилику да се приближе најбољим дипломцима. И то је оно што се надамо да ће им Први кораци 2021 и омогућити.

Први кораци на тржишту рада - резултати истраживања
Да ли Вам је ово било корисно?