Саопштења за јавност

Deloitte-ових 15 највећих: Уникредит и Триглав највеће групe у региону

Водеће банке и осигуравајућа друштва у Адрија региону

Београд, 4. јул 2011. године Водећа банкарска група у Адрија региону је Уникредит, са укупном активом од 19,7 милијарди евра. У сектору осигурања листу предводи словеначка Триглав група са оствареном бруто премијом од преко 943 милиона евра.

Поред Уникредит групе, у првих пет водећих банкарских група спадају НЛБ група (16,8 милијарди евра активе), Интеза Санпаоло група (15,8 милијарди евра активе), Хипо група (10,9 милијарди евра активе) и РБА група (10,4 милијарди евра активе). Три највеће банкарске групе (Уникредит, НЛБ и Интеза Санпаоло група) заједно чине око 36 одсто укупне активе у региону.

„Интересантно је напоменути да збир активе 15 највећих банкарских група које су рангиране на Deloitte-овој листи чини више од 80 одсто укупне банкарске активе у свим земљама региона,“ истиче Александар Кнежевић, виши руководилац у Deloitte-у. Упркос неповољним привредним кретањима и ослабљеној привредној активности у Адрија региону*, финансијски сектор је успео да остане стабилан.

Највеће банкарске групе у Адрија региону присутне су на већем броју тржишта, што им омогућава сервисирање потреба клијената са регионалним активностима.

Иако је Србија по броју становника највећа земља региона, њен банкарски систем се налази на трећем месту, са двоструко мањом активом од оне у Хрватској или Словенији. Просечна актива по становнику сврстава Србију на пето место. Разлоге за то треба пре свега тражити у релативно слабијој пенетрацији банака. Ниска пенетрација банака уједно сугерише велики потенцијал, а тиме и даље чини српско тржиште једним од најатрактивнијих и најизазовнијих тржишта региона. Највећа банка у Србији је Банка Интеза, чланица групе Интеза Санпаоло, а следе је Комерцијална банка и Еуробанк ЕФГ.

* Адриjа регион се састоји од: Србије, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније.

Хрватско банкарско тржиште је по величини активе највеће у региону, док је словеначко тржиште на првом месту у региону по просечној активи по становнику. Као и у претходним годинама, највећа банка у Хрватској је Загребачка банка, чланица Уникредит групе, а следе Привредна банка Загреб, чланица групе Интеза Санпаоло, као и Ерсте & Штајермаркише банка.

У Хрватској је изражена подела на велике и мале банке, при чему велике банке чине преко 82 одсто укупне активе и остварују већу профитабилност него мали играчи. Банке које припадају групи малих банака под посебним су притиском због раста лоших кредитних пласмана, смањења каматних маржи, као и јачања тржишне конкуренције.

Највећа банка у Словенији је НЛБ, која има укупну активу од 13,8 милијарди евра, а следе је још две банке у претежно домаћем власништву – Нова кредитна банка Марибор и Aбанка Випа.

У Босни и Херцеговини постоји чак 28 банака, упркос релативно малом износу укупне активе. То је једним делом последица постојања посебног ентитета Републике Српске, због чега део банкарских група послује кроз два одвојена правна лица. Три водеће банке имају 42 одсто укупне активе банака у БиХ, док гледано на нивоу група, тај однос расте на готово 54 одсто, што говори о релативно високој концентрацији водећих банака. Рајфајзен банка и даље је највећа банка у Босни и Херцеговини, а следе је Уникредит банка, а затим Хипо Алпе-Адриа банка, од којих свака послује кроз два одвојена правна лица.

Примена Базела 2 је још увек једна од важнијих тема у банкарском сектору. Словенија већ дуже време примењује правила Базела 2, хрватске банке тек однедавно, док је у Србији његова примена одложена за крај 2011 године. Крајем прошле године, под називом Базел 3 донесене су измене и допуне регулаторног оквира познатог као Базел 2, а циљ нове регулативе јесте да се учврсте правила о капиталу и ликвидности и да се изгради отпорнији банкарски сектор.

У сектору осигурања највећи играчи су и даље фокусирани на регион. Ипак, међу десет највећих осигуравајућих група, тек три припадају групама са седиштем изван Адрија региона, док су остале у домаћем власништву. Водећа је словеначка Триглав група, која је захваљујући бруто премији од 943,5 милиона евра двоструко јача од следеће осигуравајуће групе на листи, хрватске Kрoaциja осигурање групе са 444 милиона евра бруто премије. У осталих пет водећих групација спадају Аграм група (321,8 милиона евра), Адриатик Словеника (270 милиона евра) и Заваровалница Марибор (259,5 милиона евра). Пад премија је приметан на готово свим тржиштима што је последица привредне кризе због које се штеди на трошковима осигурања. Падом куповне моћи грађана нарочито је погођено животно осигурање које има карактеристике штедње и дугорочног је карактера.

На српском тржишту осигурања укупно су присутна 22 осигуравајућа друштва, што је у односу на премију на тржишту знатно више него у Словенији или Хрватској. Највеће друштво је Дунав осигурање, а следе га Делта Ђенерали осигурање и ДДОР Нови Сад. “Разлози за толики број друштава су пре свега условљени уверењем да је српско тржиште велики потенцијал због привредног потенцијала, броја становника и ниске пенетрације, па је због организације и регулативе на њему присутан велики број осигуравајућих друштава“, коментарише Кнежевић.

Словеначко тржиште осигурања је најразвијеније у Адрија региону, што показују и удели бруто премије у друштвеном бруто производу, односно бруто премије по становнику. Према оба показатеља, Словенија је далеко испред осталих земаља региона. Највећа осигуравајућа група у региону, као и три од пет највећих осигуравајућих група у региону, долазе управо из Словеније. Највеће словеначко осигуравајуће друштво је Триглав, а следе га Адриатик Словеника и Заваровалница Марибор. Хрватско тржиште је друго по величини, али и по развијености. У 2010. години ово тржиште је забележило пад премије од 1,8 одсто мерено у локалној валути, при чему је пад нешто израженији код неживотних осигурања.

Тржиште осигурања у БиХ, према главним показатељима развијености, на нивоу је тржишта у Црној Гори и Србији. Према укупној премији осигуравајући сектор у Федерацији БиХ нешто је већи од оног у Републици Српској. Највећа друштва долазе управо са подручја Федерације. Тако је највеће друштво Сарајево - осигурање, а следе га Босна- Сунце и Еурохерц (обе чланице хрватске Аграм групе). У Црној Гори тржиштем доминирају осигуравајућа друштва у страном власништву. Ово тржиште уједно је и најмање у региону, са укупном бруто премијом од 62,5 милона евра.

Македонско тржиште осигурања је најнеразвијеније у региону, што показује и удео бруто премије у БДП-у. Међутим, за разлику од осталих тржишта, у прошлој години је остварило раст укупних премија, и то по стопи од 4,8 одсто. Највећи раст у Македонији је остварило Кроација осигурање и то у сегменту неживотних осигурања, где је премија порасла чак 4 пута, иако са врло ниске основе. Највеће осигуравајуће друштво је Вардар, члан Триглав групе, а следи га Сава Табак као чланица Сава Ре групе.

Највећи изазов који стоји пред друштвима за осигурање је директива ЕУ Солвентност 2. Тек је неколико осигуравајућих друштава покренуло пројекте формалне имплементације Солвентности 2, док је мали број њих учествовао у програму Пете квантитативне анализе утицаја (QIS 5), а системи за управљање ризицима и управљање пословањем још далеко заостају за уобичајеном праксом у државама Европске уније.

Да ли Вам је ово било корисно?