Чланак

Утицај пореских прописа на тржиште капитала у Србији

Аутор: Павле Кутлешић,  директор у Сектору за порески консалтинг

Један од главних циљева новог Закона о тржишту капитала је чињење домаћег тржишта капитала приступачнијим, сигурнијим, транспарентнијим, а самим тим и привлачнијим за домаће и стране улагаче, који би имали приступ широј понуди квалитетних финансијских инструмената. Сходно томе, нови Закон о тржишту капитала настоји да омогући лакши и ефикаснији излазак домаћих улагача на тржиште, поједностављен приступ изворима капитала (пре свега малим и средњим предузећима - МСП), као и већу диверсификацију финансијских инструмената.

У тренутку доношења новог Закона о тржишту капитала, који је ступио на снагу 5.1.2022. године, али се примењује тек од 6.1.2023. године, домаће тржиште капитала се већ континуирано бори са неколико изазова и по много чему није спремно на одговори на захтеве модерних улагача и субјеката којима су та улагања потребна.

Ти изазови укључују постепен и непрекинут пад учесника на тржишту, односно брокерско-дилерских друштава и овлашћених банака, пад у броју трансакција на регулисаном тржишту, а самим тим и промет на Београдској берзи, али и пад у броју листираних компанија на регулисаном и тзв. МТП (мултилатерална трговачка платформа) тржишту. Овакво тржиште капитала, које чини само око 10% финансијског сектора, док банке чине оквирно 80%, није у могућности да испуњава свој главни задатак на одговарајући начин, а то је да представља извор финансирања компанијама и као метод штедње за појединце.

Стога, један од главних циљева новог Закона о тржишту капитала је чињење домаћег тржишта капитала приступачнијим, сигурнијим, транспарентнијим, а самим тим и привлачнијим за домаће и стране улагаче, који би имали приступ широј понуди квалитетних финансијских инструмената. Сходно томе, нови Закон о тржишту капитала настоји да омогући лакши и ефикаснији излазак домаћих улагача на тржиште, поједностављен приступ изворима капитала (пре свега малим и средњим предузећима – МСП), као и већу диверсификацију финансијских инструмената. Такође, кроз хармонизацију са светским, а нарочито европским законодавствима, тежило се привлачењу и већег броја страних улагача на домаће тржиште.

Биће потребно да прође барем неколико година пре него што буде могуће оценити да ли је нов закон био успешан и у којој мери, али јесте већ сада могуће коментарисати да ли тренутно постоје и друге препреке развоју тржишта капитала у Србији, и то конкретно у сфери пореских прописа. Наравно, не може се рећи да су управо пореске препреке оно што је спутавало тржиште капитала у Србији, али циљана пореска политика усмерена ка повећавању привлачности обављања трансакција на тржишту капитала у Србији свакако може дати додатан ветар у леђа потенцијалним улагачима, како домаћим тако и страним и побољшати здравље тржишта капитала у Србији.

Тренутне пореске препреке

Порески третман конкретног улагања на тржишту капитала превасходно зависи од тога да ли се ради о улагачу појединцу или правном лицу, као и тога да ли се ради о улагачу резиденту Србије или улагачу нерезиденту.

Када говоримо о резидентним улагачима – појединцима, вероватно највећа препрека са којом се они суочавају је последица тзв. цедуларног пореског система, у оквиру кога се различите категорије прихода одвојено, а неретко и различито опорезују. Услед тога, резидентни улагачи – појединци који желе да измире пореске обавезе које настају из њихових улагања на тржишту капитала, могу доћи у ситуацију да плаћају порез на четири различита начина кроз потенцијално неограничен број одвојених пореских пријава поднетих у једној години, зависно од врсте прихода и броја прилива, односно остварених добитака или губитака.

Са друге стране, нерезидентни улагачи – појединци поред горе наведених препрека се суочавају и са обавезом номиновања пореског пуномоћника у Србији и отварања нерезидентног рачуна у банци, у оквиру кога није једноставно располагати средствима услед обавезног претходног одобрења од стране Пореске управе.

Препреке које погађају обе ове категорије улагача добрим делом нарушавају основни циљ трговине на регулисаном тржишту капитала, а то је обављање великог броја брзински обављених трансакција.

Изазови са којима се суочавају резидентни улагачи – правна лица су другачији и превасходно се односе на непостојање материјалних пореских подстицаја, како оних који би се примењивали на друштва која се баве улагањима поред своје основне привредне делатности, тако и оних који би се примењивали на тзв. холдинг друштва која се искључиво баве улагањима.

Коначно, пред нерезидентним улагачима – правним лицима је вероватно најнезавиднија ситуација, будући да они не могу да се ослоне на пореске олакшице и подстицаје (те их погађају српски порези по одбитку на исплаћене приходе од инвестиција као што су дивиденде, као и порези на капиталне добитке на добитак од продаје финансијских инструмената), а поступак пријављивања и плаћања тих пореза је крут и неприлагођен модерним условима пословања. Такође, поступак опорезивања који се примењује на нерезидентне улагаче – правна лица не омогућава сагледавање појединости улагања током дужег временског периода, у оквиру кога могу настати и губици и добици, чије пребијање би требало да буде могуће.

Шта може да се побољша?

Побољшања би на првом месту могла да буду усмерена на сам поступак пријављивања, а делимично и плаћања пореза, који у свом тренутном облику за све улагаче осим за резидентне улагаче – правна лица, захтева подношење потенцијално великог броја појединачних пореских пријава и који не омогућава сагледавање појединости улагања током дужег временског периода.

Другим речима, побољшања система опорезивања би морала да почну од реформе система пријављивања и плаћања пореза тако да се узме у обзир модерна стварност брзинске трговине на регулисаном тржишту капитала где се могу остваривати добици, губици, где се средства могу реинвестирати и где концепт опорезивог догађаја мора да се постави шире и флексибилније него што је то случај у тренутном систему. У светлу овога се чини оправданим неки вид укључивања инвестиционих друштава у поступак пријављивања и плаћања пореза, нарочито за улагања нерезидентних улагача, како правних тако и физичких лица.

Када говоримо о могућим пореским подстицајима, они могу бити у више облика али би сви имали исти циљ а то је обезбеђивање додатне погодности за улагаче, поред погодности у виду потенцијалног поврата на извршено улагање.

Ти порески подстицаји могу бити у облику потпуног ослобођења од опорезивања капиталних добитака за улагаче – физичка лица који улажу на регулисаном тржишту, као и у облику ослобођења од опорезивања камата и/или дивиденди које се исплаћују по основу обвезница, државних и корпоративних и/или одређених врста власничких хартија од вредности. На овај начин би физичка лица била растерећена од опорезивања како на приходе у току улагања, тако и у тренутку продаје тих улагања, уколико је остварен капитални добитак.

У погледу подстицаја за правна лица, они могу бити у облику снижених стопа за порезе по одбитку и порезе на капиталне добитке за одређене видове улагања, нпр. за улагања преко посебних инвестиционих друштава, као и у виду института тзв. лосс царрy бацк, где се губици у текућем периоду могу применити на добитке из ранијих периода. На овај начин би се омогућило посматрање улагања у ширем контексту (где се остварују и добици у губици током више периода), а правна лица се растеретила од опорезивања од одређених видова улагања.

Додатно, постоји могућност посебног третирања различитих врста расхода који настају за компаније у поступку иницијалне јавне понуде (тзв. Initial Public Offering – IPO) или расхода који су у вези са стицањем одређене количине акција у другом друштву, те њиховог увећаног рачунања или чак двоструког одбијања за потребе утврђивања пореске основице, као и могућност обезбеђивања пореских кредита за улагања извршена преко специјализованих, тзв. вентуре цапитал фондова (сличан порески кредит већ постоји у српском систему, али се односи на директно улагање у капитал затворених, тј. нејавних Start-up друштава).

Као што је већ претходно поменуто, здравље српског тржишта капитала је тема на коју утиче велики број фактора и пореске импликације улагања су само један од њих, који притом и не би требало да буде пресудан. Међутим, свакако стоји да постоји значајан број мера које се могу предузети да се и савесном и уравнотеженом пореском политиком утиче на улагаче и на тај начин остваре погодности за све учеснике на тржишту капитала, као и на економију целе државе.

Текст је објављен у децембарском броју часописа Бизнис.рс.

Да ли Вам је ово било корисно?