Талас промена: Нови status quo у екосистему финансијских услуга

Београд, 15. септембар 2017. — Финансијске технологије су материјално промениле основе конкурентности у сектору финансијских услуга, али још увек нису значајно променилe конкурентно окружење, закључак је најновијег извештаја који су издали Светски економски форум и Deloitte. Извештај „Са друге стране FinTech-а: Прагматична процена потенцијалних проблема у области финансијских услуга“ истражује главне покретаче будућих промена, наводећи да су финансијске технологије први талас у низу дисруптивних фактора који ће увелико обликовати будућност целог сектора.

Извештај представља врхунац трогодишњег истраживања трансформативне улоге финансијских технологија. Завршна фаза истраживања наставља се на истраживања Deloitte-а и извештај Светског економског форума из 2015. године, уз ширу анализу фактора који мењају екосистем финансијских услуга.

„Финансијска технологија је променила динамику иновација, али и очекивања клијената у екосистему финансијских услуга, поставивши тако темеље за будућу дисрупцију сектора“, рекла је Нада Суђић, партнер у Сектору за управљање ризицима. „Успешност финансијских технологија у редефинисању основа конкурентности, као и растућа динамика технолошког развоја значи да ће сви учесници имати могућност да се брзо прилагоде напретку, али и убрзаној дисрупцији у скорој будућности“.

„Ипак, многи корисници, суочени са високим трошковима преласка на нове технологије настоје да у додиру са финансијском технологијом остваре одређени пропорционални раст“, каже Суђић. „У међувремену, актуелне финансијске институције успеле су да ухвате корак с временом много брже него што се очекивало, третирајући ширење финансијских технологија као супермаркет за могућности које им дозвољавају да користе аквизиције и партнерства за брзо постављање нових понуда.“

Извештај открива осам дисруптивних фактора који имају потенцијал да промене конкурентно окружење финансијског екосистема. Ови фактори укључују три кључна налаза:

Успон платформи

Све већа улога избора потрошача битно ће се одразити на дизајнирање и дистрибуцију производа, а пословним субјектима вероватно наметнути и нове улоге. Платформе које нуде могућност сарадње са финансијским институцијама путем једног канала могу да прерасту у доминантни модел за пружање финансијских услуга. Чини се да ће све већи број платформи, попут отвореног банкарства, преобразити финансијске услуге из јасно дефинисаних организација у међусобно замењиве субјекте. То за власнике платформи значи бити способан за управљање екосистемом, балансирање потребе произвођача производа са потражњом купаца.

Финансијска регионализација

Различити регулаторни приоритети, технолошки капацитети и потребе корисника стављају под знак питања све већу финансијску глобализацију и отварају простор за регионалне моделе финансијских услуга прилагођене локалним условима. Чак би и глобалним компанијама могле затребати различите стратегије за очување конкурентне предности на рационалном нивоу и интегрисање у локалне екосистеме. У међувремену, финансијске технологије ће се суочити са озбиљним препрекама настојећи да се успоставе у различитим правним системима, упркос чињеници што технологија смањује баријере за улазак на тржишта.

Системски важне технологије

Напори које финансијске институције улажу да би надмашиле главне могућности великих технолошких компанија довешће до већег ослањања на њих. Тако ће, на пример, финансијске институције у покушају да побољшају дигитална искуства клијената и искористе податке и приходе које су прикупили са корисничких платформи, све више зависити од инфраструктуре засноване на cloud технологији великих технолошких компанија не би ли на тај начин искористиле саме процесе и вештачку интелигенцију као услугу. Како се финансијске институције буду све више трудиле да обезбеде нове предности које ће ојачати њихову конкурентску позицију, све више ће се суочавати са тешким избором: да постану зависне од великих технолошких компанија или да се изложе ризику да заостају за технолошким понудама уколико смање ангажман због заштите независности.

„Различити регулаторни приоритети, технолошке могућности и нове технолошке платформе представљају велики изазов у овом сектору“, рекла је Нада Суђић. „Али, осим горе поменутих фактора, и даље постоји велики број отворених питања која ће утицати на будућност свих сектора финансијских услуга, од саме улоге дигиталног идентитета преко начина на који ће компаније које пружају финансијске услуге савладати ризике до начина на који ће изаћи на крај са токовима података и још много тога. Уз сва та отворена питања јасно је да дисрупција и еволуција за сектор финансијских услуга значе нови status quo.“

Додатни фактори откривени у извештају укључују:

• Комодификација трошкова: Финансијске институције могу агресивно комодизовати своје трошкове, уклањајући их због конкурентности и стварајући нове основе за диференцијацију

• Прерасподела добити: Велика је вероватноћа да технологија организацијама омогући заобилажење традиционалних процеса стварања вредности, а тиме и редистрибуцију добити
• Власништво над искуством: моћ ће вероватно прећи на оног ко остварује директан контакт са корисником односно клијентом; то значи да они који се баве само производњом морају да постану хиперфокусирани
• Монетизација података: подаци ће све више добијати на значају у смислу диференцијације, али статичне скупове података ће вероватно заменити токови података из више извора који ће се комбиновати и употребљавати у стварном времену.

• Бионичка радна снага: како ће машине бити способније за реплицирање људског понашања, тако да ће финансијске институције сигурно морати да управљају радом и капиталом као јединственим скупом способности.