Заштитни знак за квалитет пословних информација

У настојањима Србије да привуче велике стране инвеститоре, било путем стратешких партнерстава са највећим привредним субјектима у земљи, било путем аквизиције домаћих компанија, улога ревизије је изузетно значајна. Генерално, ревизија повећава поузданост финансијских информација које потенцијалном улагачу пружају осећај поверења у оно што стиче, највећим делом јер је купац у већој мери свестан финансијског стања компаније која је предмет потенцијалне трансакције.

Како бисмо појаснили улогу и значај који ревизија има у стратешким партнерствима и аквизицијама, како глобално тако и у Србији, осврнућемо се на појам стратешког партнерства и његов значај за привреду, као и за појединачне компаније.

Стратешко партнерство је један од најчешће коришћених модела унапређења и јачања пословања у свету. Наиме, истраживања показују да ће се менаџери пре определити за стратешко партнерство, па чак и аквизицију, него за развијање пословања користећи интерне ресурсе. Најважнији разлог јесте брзина којом се остварују резултати кроз синергију са стратешким партнером. Најчешће, стратешко партнерство се остварује кроз заједничка улагања („joint venture“), односно преузимања и спајања („аквизиције“ и „мерџери“).

Привлачење великих страних инвеститора и стратешка партнерства могу да буду успешан модел за развој једне привреде и региона уопште. Током последње деценије, сведоци смо да је опредељење Србије да проналази стратешке партнере међу разним земљама у различитим регионима света и на тај начин привуче јаке компаније да уложе у привреду Србије, било путем стратешких партнерстава са највећим привредним субјектима у земљи, било путем аквизиције домаћих компанија.

Према досадашњем искуству, стратешка партнерства су највећим делом реализована кроз закључене споразуме са појединим земљама, који садрже одређене привилегије и повластице у економској сфери уз значајну политичку подршку са обе стране, чиме се доприносило националним интересима Србије. Позитивни примери су сарадња са Кином, Италијом и Француском, где се по потписивању споразума значајно повећало интересовање не само код великих компанија које саме могу да изнесу пројекте, него и оних које траже нове просторе, пре свега мала и средња предузећа. Значајан је пример Geox у Врању, затим Hesteel Смедерево, Fiat Крагујевац и слично.

Приликом разматрања стратешког партнерства, компаније углавном ангажују консултанте за тзв. Due Diligence, процес који је веома битан за доношење коначне одлуке о улагању. Ревизија финансијских извештаја обављена у периодима који претходе аквизицији, може знатно побољшати положај како купца, тако и продавца, односно компаније која је предмет трансакције и смањити време потребно за Due Diligence процес. Генерално, ревизија повећава поузданост финансијских информација које потенцијалном улагачу пружају осећај поверења у оно што стиче, највећим делом јер је купац у већој мери свестан финансијског стања компаније која је предмет потенцијалне трансакције.

Објективнија процена вредности трансакције

Уколико је ревизија финансијских извештаја спровођена у периодима пре потенцијалне трансакције, купац може имати свеукупно више поверења у финансијски положај компаније за коју се нада да ће преузети. Када постоје нејасноће или непознанице, што је најчешће случај када ревизија финансијских извештаја није спровођена у претходном периоду, трошак капитала ће се повећати због могућности да финансијски извештаји купца имају непотпуне финансијске информације. Ревизија финансијских извештаја може помоћи купцу да одреди цену трансакције ефикасније у односу на економску вредност компаније коју жели да купи, а такође може се десити да открије да компанија није толико вредна као што је купац првобитно проценио. Примера ради, купац може сазнати да је вредност компаније коју жели да преузме мања због разних обавеза које нису биле откривене. Ово је најчешће случај када компанија која је предмет преузимања постоји дуги низ година, али руководство и власник нису подносили тачне и свеобухватне финансијске извештаје, нити су обављали ревизију финансијских извештаја сваке године.

У Србији, компаније које се продају у процесу приватизације су неретко компаније које постоје деценијама и које, што због промене прописа у претходним деценијама, што због смањења обима трансакција, честе промене руководства и слично, углавном немају ажурне пословне књиге. У сваком случају, претходно наведено би на крају довело до смањења процењене вредности компаније, као и смањења купопродајне вредности. Коначни резултат ревизије компанија које су предмет куповине може бити и квалификовано мишљење које показује да компанија има недоследности у дефинисању и примени рачуноводствених политика или неконзистентност у квалитету оствареног резултата. Претходно наведено представља сигнале купцу да компанија можда не послује добро, или руководство компаније није сачинило и применило одговарајуће пословне процесе у компанији.

Важност ревизије финансијских извештаја компаније која је предмет продаје за продавца се не огледа само у ревизији периода пре продаје, већ и у континуираном ангажовању ревизора на ревизији годишњих извештаја, како би корисници извештаја имали поверење у објављене финансијске извештаје. Неписано правило је да купци приликом разматрања стратешког партнерства очекују да виде најмање три године ревидираних финансијских извештаја. Ове годишње ревизије омогућавају продавцу да својим потенцијалним купцима поручи да му се може веровати као пословном партнеру који је финансијски добро контролисан. Такође, годишња ревизија омогућава продавцу да на време унапреди и оптимизује своје процесе финансијског извештавања и интерне контроле. С друге стране, уколико компанија која је предмет куповине у претходном периоду није имала ангажованог ревизора, потенцијални купци ће вероватно тежити да смање тражену цену, јер се подразумева да ће процес Due Diligence бити скупљи, било кроз ангажовање ревизора, било кроз детаљније испитивање финансијских извештаја од стране консултаната.

Основа пословног поверења

Поред важности које ревизија има за купца и продавца, она значајано утиче и на време потребно за трансакцију. Уколико је ревизија финансијских извештаја редовно спровођена у периоду пре трансакције, финансијски извештаји имају већи ниво легитимитета, чиме се убрзава сам процес трансакције. Наиме, за извршење трансакције ће требати значајно више времена уколико финансијски извештаји нису до момента трансакције ревидирани, него када то јесте урађено. Многе трансакције нису успеле јер је припрема трансакције, односно преглед финансијских извештаја компаније трајао до момента када трансакција више није имала смисла, било да је изгубљен моменат синергије, било да су се спољне околности промениле, те трансакција више није била привлачна.

Из претходно наведеног, намеће се закључак да је неоспорно улога ревизије јасно дефинисана на глобалном тржишту капитала и да представља ефикасно средство путем којег се повећава кредибилитет финансијских извештаја. Ревизорски извештај представља неку врсту заштитног знака квалитета и поузданости информација садржаних у финансијским извештајима и незаобилазан је начин за утврђивање и очување пословног поверења. С друге стране, у Србији где се очекује значајан прилив страних инвестиција и долазак стратешких партнера, ревизија финансијских извештаја и вођење пословних књига по Међународним рачуноводственим стандардима је императив, јер без примене тог језика савремених финансија нико не би могао разумети наше билансе, а за стране инвеститоре фирме из Србије не би били пожељни партнери, већ неко кога треба избегавати.