Анализе

Малопродаја у транзицији

Сектор робе широке потрошње

Текст је објављен у часопису Бизнис и финансије

Аутор: Жарко Мијовић

Сектор робе широке потрошње у централној Европи наставља своју транзицију. Трговци на мало су и даље најјачи учесници на тржишту и диктирају темпо у целој индустрији. То се види у резултатима рангирања, где су 12 трговаца на мало и два трговца на велико и дистрибутера међу првих 20 компанија на листи ТОП 500 компанија у централној Европи. Од компанија из нашег региона, најбоље пласирани је хрватски Агрокор, који се нашао на 22. позицији.

Генерално гледано, малопродаја је доживела раст у централноевропским земљама у односу на 2013. годину (за око 2% у Пољској, 4% у Чешкој до 6% у Мађарској и 8% у Румунији). Са друге стране, веће глобалне компаније из сектора широке потрошње настављају тренд спорог или негативног раста у региону централне Европе. Мањи локални учесници су много флексибилнији у коришћењу нових могућности и спремнији да преузму ризик и прилагоде своју понуду потребама потрошача.

Потенцијал за раст

Као једна од најсиромашнијих европских земаља са неразвијеним сектором малопродаје и релативно великом популацијом од седам милиона, Србија нуди једну од најбољих могућности за раст у региону. У последњих неколико година долазак на српско тржиште најављивали су многи трговински ланци, али због ниске куповне моћи, од најављиваних једино је компанија Sodibal отворила два франшизна објекта Casino групе. Очекује се да ће почетак рада Lidl-a на нашем тржишту, које се најављује за први и други квартал 2017. године, повољно утицати на цене у малопродаји, али и квалитет понуде у нашим трговинама. Delhaize Group, белгијски малопродајни конгломерат, појачава вођство у области малопродајних маркета хране и пића, а завршили су и свој нови пројекат у оквиру кога је 190 продавница Mini Maxi замењен новим форматом Shop&Go. Компанија је отворила девет нових продавница и планира да заврши сређивање преосталих 200 јединица по Tempo и Maxi брендовима. Један од највећих српских трговинских ланаца Gomex планира да отвори 25 нових објеката у главном граду и на северу земље. Оператер поседује више од 120 малих супермаркета.

Србија се и даље суочава са бројним дугорочним изазовима као што су висока незапосленост, старење популације, корупција, итд. Просечна годишња куповна моћ по становнику у 42 земље Европе износи 13.112 евра, што је четири пута више него у Србији, показала је најновија студија "Куповна моћ у Европи 2013/2014" глобалне истраживачке компаније GfK. То је за око један одсто више него пре годину дана када је износила 12.890 евра. Према подацима Републичког завода за статистику, промет робе у трговини на мало у периоду јануар – јун 2015, у односу на исти период 2014. године, у текућим ценама је на истом нивоу, а у сталним ценама је већи за 0,7 одсто. За покриће просечне потрошачке корпе у јуну 2015. године било је потребно 1,5 просечних зарада, које су износиле 44.583 динара (око 370 евра) - док је у истом месецу прошле године било потребно 1,47 просечних зарада, објавио је РСЗ.

Економска ситуација у земљи натерала је српске потрошаче да постану врло опрезни у погледу трошења новца и да пажљиво планирају сваку куповину. Цене производа и услуга су одлучујући фактор, па купци најчешће прате у медијима производе које трговински ланци стављају на дневна, недељна, викенд или месечна акцијска снижења.

Потрошачи знају и памте цене производа које најчешће купују и настављају да трагају за попустима и промоцијама без одустајања од квалитета производа.

Нови трендови у малопродаји

С друге стране, диференцијација у односу на конкуренцију постаје кључна за опстанак произвођача, па тако можемо очекивати бројне иновације у наредном периоду. Не постоји јединствена формула за успех, већ ће трговци и даље морати да проналазе нетрадиционалне начине да дођу до потрошача.

Један од глобалних брзорастућих трендова у малопродаји је продаја путем мобилних телефона. Купци очекују релевантне, персонализоване информације и понуде, а трговци морају да обезбеде приватност и безбедност података. Поверење, транспарентност и заштита података потрошача биће главни изазов за трговце када плаћање путем мобилног телефона постане свакодневица.

Такође, брзина је важан тренд у малопродаји последњих десет година, а у 2015. години се очекује да трговци још брже излазе у сусрет жељама потрошача. Очекује се да у наредним годинама дронови почну да се користе у сврху испоруке поруџбине. Ипак иако испорука у истом дану неће тако брзо заживети, трговци ће морати да оптимизују садржаје и прилагоде их мобилним уређајима како би купци брзо и лако могли да пронађу информације и производе који су им потребни.

С друге стране, поједини трговци се труде да потрошачима куповину претворе у незаборавно и интерактивно искуство па организују модне ревије, музичке фестивале, кампање на друштвеним мрежама итд. Поједине компаније обезбеђују купцима доживљај за целу породицу на једном месту: продавнице, стоматолошку и медицинску негу, одећу, забаву, банке, паркинг, место за верске активности.

Затим, тренд „здраве хране и начина живота“ што подразумева здраве, органске рецепте, смањење соли и шећера у постојећим производима представља озбиљан и дугорочан изазов за многе компаније у сектору хране и пића. Потрошачи се све више окрећу свом здрављу и самим тим све више обраћају пажњу на састојке производа. Промена преференција потрошача – избегавање сланих, масних и слатких производа – је најбоље видљива на зрелим тржиштима као што су Америка, западна и централна Европа.

Овај тренд је директно повезан са трендом одрживости, а водеће компаније покушавају да се повежу са потрошачима и заједницом на нове начине. Акције и профит више нису једина мерила успеха. Уместо тога, друштвено одговорно пословање захтева од компанија да се усредсреде истовремено на пословне резултате, потрошаче и запослене, пословне партнере, друштво и животну средину. Година 2020. ће бити важна прекретница за многе учеснике сектора робе широке потрошње, јер им је циљ да смање емисију угљен-диоксида, утицај на животну средину или да уштеде воду.

Било како било, чињеница је да све скромније живимо.

Да ли Вам је ово било корисно?

Повезане теме