Анализе

Сектор широке потрошње у Србији

Текст је објављен у часопису Бизнис & Финансије

Пише: Жарко Мијовић

Иако је сектор широке потрошње и транспорта традиционално бележио доследан раст протеклих неколико година, на тржишту је дошло до успоравања раста, а приходи компанија у овом сектору су у 2013. години у просеку порасли за само 1,1% (док је у 2012. просечан раст износио 4,8%). Главни носиоци раста, као и претходне године, били су подсектор робе широке потрошње, са просечним растом прихода од 1,8% (док је претходне године износио 10,7%), и подсектор трговине на мало (1,5%, а претходне године 3,4%); у ова два сектора налази се 127 компанија, тј. више од 25% укупног броја компанија на ранг-листи.

Трговци на мало постали су најјачи учесници на тржишту, који редефинишу тржишни спектар, диктирају трендове и расту. То се види у резултатима рангирања, где се међу првих педесет компанија налазе трговци на мало, укључујући Jeronimo Martins, Eurocash SA, Metro Group Polska, Tesco Polska, као и Agrokor из Хрватске. Најбоље пласирана српска компанија из овог сектора је Делез Србија која је заузела 228. место на ранг листи. 

Недавна економска криза је променила начин живота потрошача, успорила новчане токове и условила преиспитивање издатака. У том сложеном трговинском окружењу, потрошачи поједностављују свој избор и траже производе који се јасно издвајају. Тиме се може објаснити брзи раст продаје производа који омогућавају уштеду времена (као што су прехрамбени производи спремни за конзумирање или они који се подгревају).

Привреда Србије је и даље у тешком стању и неопходан је наставак мера за њен опоравак и излазак из рецесије. Да ли има места оптимизму, остаје да се види у наредном периоду.  Привредна активност је успорена, а тренд опадања куповне моћи и животног стандарда грађана се и даље наставља. Према подацима истраживачке компаније ГФК, просечна годишња куповна моћ по становнику у 42 земље Европе износи 12.890 евра, а у Србији је три четвртине мања - 3.032 евра, наводи се у студији "Куповна моћ у Европи 2013/2014". Према подацима Републичког завода за статистику, промет робе у трговини на мало у периоду јануар–јун 2014, у односу на исти период 2013. године, већи је у текућим ценама за 3,6% а у сталним ценама за 1,9%. Куповна моћ грађана Србије у мају је била мања у односу на април ове године, а за покриће просечне потрошачке корпе било је потребно 1,49 просечних зарада, које су износиле 44.184 динара (380 евра).

С друге стране, сведоци смо да промене на глобалном нивоу намећу промене у свим сферама живота и рада, па самим тим и компаније морају да се прилагођавају тим променама како би биле што успешније,с обзиром да се и навике потрошача мењају великом брзином.

С обзиром на то да у периодима рецесије расте ценовна осетљивост купаца, продаја се у многим категоријама помера ка производима и услугама које су ниже ценовно позиционирани.

Велики трговински ланци заузимају доминантан положај на српском тржишту, али изгледа да велики трговински ланци оклевају да уђу на тржиште због ниске куповне моћи.  С друге стране, долазак великих светских трговинских ланаца у Србију донео би већу конкуренцију, а потрошачима ниже цене и већу понуду.

Услед променљивог конкурентског окружења, трговци на мало су у потрази за стратегијама које им омогућавају да се издвоје у односу на конкуренте, било програмима лојалности потрошача, било асортиманом робе, посебним попустима, промотивним понудама, јаким брендом и трговачким робним маркама. А пошто су средњоевропски потрошачи веома осетљиви на цене и карактерише их релативно ниска лојалност бренду, то није лако остварити.

Из дана у дан се најављују поскупљења намирница па не чуди да је цена потрошачима све важнија при одласку у продавницу. С обзиром на то да су производи трговачких робних марки јефтинији од 10 до 40% од брендираних, оправдано је што потрошачи у Србији све чешће дају предност њима. Удео трговачких робних марки у промету константно расте, а очекује се да ће се та тенденција наставити.

Интересовање потрошача  за трговачке робне марке је све веће и све чешће се одлучују за куповину тих производа. Светски просек пенетрације трговачких робних марки тренутно износи око 15%. У целини посматрано, Европа има највишу пенетрацију трговачких робних марки, које имају удео од 35%. Иако тржишни удео малих предузећа, трговинских радњи и локалних пијаца константно али споро опада у корист хомогенизованих супермаркета, хипермаркета и дисконта, на одређеним тржиштима је и даље јак.

У сваком случају, оно о чему компаније морају брзо да размишљају како би се прилагођавале тржиштима и доносиле револуционарне промене јесу нове стратегије и иновације. У циљу повећања профитабилности, поред ширења продајне мреже, компаније из сектора широке потрошње морају да ослушкују потребе потрошача  јер због  промене начина и стила живота, као и повећане мобилности и недостатка времена, потрошачи све више одлука о куповини доносе на местима куповине. Произвођачи брендова покушаваће да се што више повежу с потрошачима на друштвеним мрежама, у нади да следбенике претворе у купце.

Да ли Вам је ово било корисно?