Због пандемије вируса COVID-19 клубови Фудбалске финансијске лиге изгубиће више од 2 милијарде евра до краја сезоне 2020/21

• У 24. издању Deloitte-ове Фудбалске финансијске лиге издвојени су резултати светских фудбалских клубова с највећим приходима у нарушеној сезони 2019/2020.

• Ове године 20 најуспешнији клубова Финансијске лиге остварило је 8,2 милијарди евра, што је 12% мање него у сезони 2018/2019 (9,3 милијарди евра). Губитак у износу од 1,1 милијарде евра резултат је:

- пада прихода од преноса утакмица за 937 милиона евра (23%), првенствено због одгођених прихода и рабата телевизијским кућама;
- пада прихода од продаје улазница у износу од 257 милиона евра (17%) и

- пада комерцијалних прихода у износу од 105 милиона евра (3%)

• Просечан приход клуба који се налази на листи 20 најуспешнијих клубова Финансијске лиге износио је 409 милиона евра у сезони 2019/2020, у поређењу са 464 милиона евра у сезони 2018/19. Реч је о износу сличном оном оствареном у сезони 2017/ 2018.

• Према тренутним подацима, рабати телевизијским кућама на име некоришћених ТВ права за „великих пет“ лига и УЕФА-у износе скоро 1,2 милијарде евра, а велики део тог износа сносе клубови присутни у Финансијској лиги.

• Приходи од улазница клубова Финансијске лиге вероватно ће бити непостојећи од марта 2020. године, а изгледа да ни гледаоци неће моћи да се врате на стадионе у великом броју до краја сезоне 2020/2021.

Према 24. издању Фудбалске финансијске лиге Спортске пословне групе компаније Deloitte, до краја сезоне 2020/2021. двадесет фудбалских клубова са највећим приходима пропустиће приход већи од 2 милијарде евра. У контексту глобалних економских и социјалних поремећаја изазваних пандемијом вируса COVID-19 у сезони 2019/2020, у извештају су представљени светски фудбалски клубови са највећим приходима.

У нормалним околностима, крај финансијске године клубова углавном се поклапа са крајем њихове домаће сезоне (мај или јун за већину европских лига). Прекид фудбалске сезоне 2019/2020. и различити приступи различитих лига, телевизијских компанија и комерцијалних партнера резултирали су расподелом прихода клубова за сезону 2019/2020. на две финансијске године које се завршавају 2020. и 2021. Већина Deloitte-ове анализе у овогодишњем извештају усредсређена је на финансијску годину која се завршава 2020. године.

Сходно томе, смањење прихода укључује елемент одлагања и елемент трајног губитка (конкретно, прихода од улазница, али и рабата телевизијским кућама). За већину клубова је одлагање због прекида сезоне 2019/2020. значило да је приближно једна четвртина прихода у финансијској години која се завршава 2020. године преусмерена на финансијску годину која се завршава 2021. године, због чега ће 2021. годинa обухватити приход још једног тромесечја.

Ден Џонс, партнер у Deloitte-овом Сектору за анализу спортског пословања, изјавио је: „Лиге широм света имале су различите приступе сезони с обзиром на пандемију, од одлагања утакмица до престанка, а коначни резултати утврђени су коришћењем различитих методологија, док су неки резултати потпуно поништени.“

„Нема сумње да је ово један од најизазовнијих периода са којима се фудбалска индустрија икада морала суочити. Одсуство гледалаца на трибинама, одлагање и отказивање утакмица, смањени приходи од ТВ права и потреба да се испуне очекивања комерцијалних партнера значајно су утицали на припрему извештаја Фудбалска финаскијска лига за 2021. Стога је упоређивање релативног учинка клубова ове године изазовније него иначе.

Детаљнији преглед - Фудбалска финансијска лига за 2021.

Двадесет светских фудбалских клубова с највећом зарадом на свету остварило је 8,2 милијарде евра комбинованих прихода у сезони 2019/20, што је 12% мање у односу на претходну сезону (9,3 милијарде евра). Разлози смањења у износу од 1,1 милијарде евра су следећи:

• пад прихода од преноса утакмица за 937 милиона евра (23%), пре свега због одлагања прихода од преноса у финансијску годину која се завршава 2021. године и рабата телевизијским кућама повезаних с прекинутом сезоном 2019/2020.

• пад прихода од улазница од 257 милиона евра (17%) због одлагања утакмица, затим њиховог отказивања или играња иза затворених врата, због чега су приходи неповратно изгубљени.

• отпис прихода у износу од 105 милиона евра (3%), због почетка неколико великих комерцијалних уговора клубова Финансијске лиге 2019/2020.

Џонс додаје: „Иако ниједан фудбалски клуб није имун на изазове пандемије COVID-19 и други клубови су претрпели велике последице у релативном смислу, клубови Финансијске лиге претрпели су највеће финансијске последице у апсолутном износу." У овогодишњем издању, 20 најуспешнијих клубова је у просеку остварило приходе од 409 милиона евра по клубу, што је пад од 55 милиона евра у односу на сезону 2018/2019. (464 милиона евра по клубу).

„Сигуран повратак гледалаца на стадионе у већем броју један је од најважнијих приоритета светског фудбала. Приходи од продаје улазница и догађања на самим стадионима су основа пословног модела клуба и омогућују спровођење других активности за остваривање прихода. Извештај за следећу годину садржаће свеобухватне последице одсуства гледалаца. Коначни финансијски утицај пандемије на фудбал у великој мери ће зависити од времена и обима повратка навијача“.

Клуб по клуб

Упркос значајно различитим условима међу лигама у сезони 2019/2020, састав Финансијске лиге је углавном непромењен у односу на претходне године. Међу десет најуспешнијих клубова су исти клубови као и прошле године, док је 18 од 20 најуспешнијих клубова било и у прошлогодишњем издању Финансијске лиге.

ФК Барселона (на 1. месту - 715,1 милион евра) и Реал Мадрид (на другом месту - 714,9 милиона евра) су на врху овогодишње Финансијске лиге, а разлика између њихових прихода од само 0,2 милиона евра најмања је забележена разлика у историји Финансијске лиге.

Барселона је забележила други највећи пад прихода у апсолутном износу међу свим клубовима Финансијске лиге, у поређењу са рекордном 2018/2019. када је постао први клуб који је пробио границу од 800 милиона евра у приходима (840,8 милиона евра).

Реал Мадрид је забележио мањи пад прихода. Клуб је остварио повећање комерцијалних прихода од 28,1 милион евра (8%) због проширења кључних партнерстава и преузимања интерне контроле над већим бројем активности које доносе приход.

Бајерн Минхен (634,1 милион евра) попео се на треће место у овогодишњој Финансијској лиги. Први пут се од сезоне 2013/2014. нашао међу три најуспешнија клуба. Забележио је најмањи пад прихода (4%) међу десет најуспешнијих клубова у Финансијској лиги, искористивши могућност да искаже цео свој приход од ТВ права у финансијској години која се завршила 2020. године због ранијег завршетка сезоне Бундеслиге.

С приходом од 580,4 милиона евра (509 милиона британских фунти), Манчестер Јунајтед је завршио на четвртом месту након пада прихода од 131,1 милиона евра (118,1 милион британских фунти, 19%), што је највећи годишњи пад у овогодишњој Финансијској лиги. То је углавном због чињенице да се Црвени ђаволи нису такмичили у УЕФА Лиги шампиона 2019/2020. и непостојања прихода од улазница, као и рабата и одлагања емитовања.

Ливерпул је, пак, први пут од 2001/2002 ушао у пет најбољих клубова са приходом од 558,6 милиона евра (489,9 милиона фунти). Успех клуба на терену током последњих неколико година наставља да доприноси његовом финансијском успеху. Користи од тријумфа Ливерпула у Премијер лиги распоређене су на финансијске године које се завршавају 2020. и 2021.

Манчестер сити (6. место - 549,2 милиона евра/481,6 милиона британских фунти), Пари Сен Жермен (7. место - 540,6 милиона евра), Челси (8. место - 469,7 милиона евра / 411,9 милиона британских фунти), Тотенхем Хотспур (9. место - 445,7 милиона евра / 390,9 милиона британских фунти) и Јувентус (10. место - 397,9 милиона евра) заузимају преостала места међу десет најуспешнији.

Осамнаест од 20 клубова је такође било присутно у прошлогодишњем издању. Међутим, ФК Зенит (на 15. месту - 236,5 милиона евра) и Ајнтрахт Франкфурт (на 20. месту - 174 милиона евра) заменили су клубове ФК Рома и Вест Хем Јунајтед. Приходи Зенита повећали су се због учешћа у Лиги шампиона 2019/2020. и чињенице да се њихова сезона завршава на крају календарске године (31. децембра 2019.), због чега пандемија није у великој мери утицала на њихове приходе, док је завршетак сезоне Бундеслиге у оквиру финансијске године помогао клубу Ајнтрахт Франкфурт да први пут постане један од 20 најуспешнијих клубова Финансијске лиге.

Само су два од 20 најуспешнијих клубова у Финансијској лиги, ФК Зенит и Евертон (на 17. месту - 212 милиона евра / 185,9 милиона британских фунти), забележила раст прихода у односу на прошлу годину. Раст Евертонових прихода резултат је чињенице да су се комерцијални приходи клуба више него удвостручили на износ од 86,7 милиона евра (76 милиона фунти). Ово је највећи раст (104%) комерцијалних прихода међу свим клубовима Финансијске лиге.

Тим Бриџ, директор спортског сектора Deloitte-а, коментарише: „Пандемија вируса COVID-19 подстакла је клубове да преиспитају и прилагоде шире стратешке циљеве и пословне моделе за снажан опоравак од тренутне ситуације“.

„Конкретно, фокус на унутрашњим и спољним дигиталним капацитетима се убрзао јер је дигитална интеракција постала доминантан начин на који клубови могу комуницирати са својим запосленима и обожаваоцима. Најагилнији и најиновативнији клубови биће најспремнији да постигну већу вредност за своје кључне стејкхолдере и награђени најбржим и најјачим опоравком. “

Будући изгледи

Сектор за анализу спортског пословања проценио је да клубови Финансијске лиге ове године неће успети да остваре приход од преко 2 милијарде евра до краја сезоне 2020/2021. Наведена цифра такође укључује износе који нису остварени у сезони 2019/2020. услед пандемије COVID-19, пре свега због следећих фактора:

• приходи од улазница клубова Финансијске лиге биће непостојећи од марта 2020. надаље, а изгледа да ни навијачи неће моћи да се врате у великом броју на стадионе до краја сезоне 2020/2021.

• рабати телевизијским компанијама за „великих пет“ лига и УЕФА-у, према тренутним подацима, износе готово 1,2 милијарде евра, а велики део тог износа сносе клубови Финансијске лиге.

• изгубљена је могућност наставка претходног раста у предметном периоду.

Џонс је закључио: „Још увек чврсто верујемо у основну вредност врхунског фудбала за гледаоце, телевизијске куће и друге комерцијалне партнере. Уверени смо у отпорност индустрије и очекујемо да ће се снажно опоравити у будућности.“

Прошлогодишњи догађаји довели су у питање способност клубова да сами остварују раст прихода. Њихове краткорочне амбиције ће се вероватно остварити само као средњорочни циљеви када се навијачи врате на стадионе и утицај пандемије на глобалну економију и пут ка опоравку постану јаснији.

„Потпун финансијски утицај пандемије болести COVID-19 можда ће се остварити тек неколико година касније, а стална неизвесност примораће постојеће и потенцијалне партнерске телевизијске куће и комерцијалне партнере да размисле о улагању у спорт. Позитиван ефекат глобалне пандемије за клубове Финансијске фудбалске лиге је тај што је нагласила важност спорта за заједнице и друштво у целини и повећала његове главне користи и вредност за емитере и спонзоре. “