Анализе

Јефтино за домаћинства, скупо за привредни раст

Оправданост регулације цена електричне енергије у Србији

Текст је објављен у часопису Бизнис & финансије

Аутор: Жељко Марковић

Иако трансформација и либерализација тржишта електричне енергије траје дуже од три деценије, тај процес, који је инициран идејом да се кроз повећање ефикасности смањи цена електричне енергије, у свету још није окончан. Осим купаца, којима је стало да им се обезбеди поуздано снабдевање по што нижој цени, и произвођача електричне енергије, чији је циљ ефикасније пословање кроз смањење трошкова, заинтересована страна на овом тржишту је и држава. Она утиче на тржиште индиректно, као регулатор који ће уз помоћ прописа покушати да заштити јавни интерес, али у неким случајевима (као што је то код нас) и директно, као власник електропривредних предузећа, превасходно због постојања природног монопола у области преноса и дистрибуције.

У области природних монопола, односно код компанија које управљају преносним и дистрибутивним системом електричне енергије, регулација цена приступа систему (тзв. „мрежарина“) не само да је оправдана и потребна, већ је и нужна. Када је, међутим, реч о цени електричне енергије за домаћинства и мале купце, односно цени за гарантовано снабдевање, где постоји јасан потенцијал за увођење конкуренције међу снабдевачима, регулација представља главну препреку да се оно реализује и развије тржиште. Ситуација у Србији је још сложенија, будући да држава кроз власништво над „Електропривредом Србије“, користи политику цена електричне енергије за домаћинства као један од инструмената социјалне политике.

Регулација цена у ЕУ

Упркос томе што је просечна годишња цена електричне енергије на велепродајном тржишту од 2008. године са неких 80 €/МWh пала на испод 40 €/МWh за „base load“, цене за домаћинства у Европској унији нису смањене. Напротив, цене за ову категорију су од 2008. године до данас порасле за скоро четвртину, тачније за 23%, услед повећања осталих намета (такси, пореза и акциза). Према неким проценама, раст цена за домаћинства био би и већи, да се упоредо не одвија и процес интеграције тржишта унутар ЕУ. Захваљујући томе, као и субвенционираној изградњи значајних капацитета из обновљивих извора енергије, дошло је до значајног пада цена електричне енергије на велепродајном тржишту.

Такав тренд је узроковао да су неки капацитети, као што су електране на природни гас, постали нерентабилни, док рецимо, електране на угаљ послују на ивици рентабилности. На унутар дневном тржишту електричне енергије забележене су и негативне сатне вредности енергије, па услед таквих девијација, не може се поуздано предвидети даље кретање цена.

Што се тиче цена електричне енергије са урачунатом „мрежарином“ и осталим таксама, према последњем извештају Еуростата (од 15.05.2017.), оне су се, за период од друге половине 2015. године до друге половине 2016. године, смањиле у просеку за 2,3%, тако да просечна вредност на нивоу ЕУ са свим таксама и порезима износи 20,54 € за 100 kWh.

Без обзира на варијације у тражњи електричне енергије и тренда смањења цена на велепродајном тржишту, кључна карактеристика тржишта у ЕУ је да постоји значајна разлика међу њеним чланицама не само у погледу цене електричне енергије за домаћинства, већ и у њиховим променама. Примера ради, цена електричне енергије у Данској (€30,8 за 100 kWh) је више од три пута већа него цена у Бугарској (€9,4 за 100 kWh).

Регулација цена електричне енергије за домаћинства примењује се и у државама чланицама ЕУ, иако је став Европске комисије да регулисане цене представљају препреку конкуренцији на малопродајном тржишту електричне енергије и управљивој потрошњи, уколико нису временски ограничене или примењиве у изузетним случајевима, који су условљени социјално-економским околностима. Тако су и после девет година од пуног отварања тржишта у ЕУ, регулисане цене за гарантовано снабдевање („Supply of last resort“), остале у широкој примени и њихова либерализација је прилично успорена. Према извештају Агенције за сарадњу регулаторних тела (ACER), регулисане цене електричне енергије за домаћинства су у 2015. години биле у употреби у 13 од 28 земаља чланица ЕУ, док се регулација цена на комплетном малопродајном тржишту, дакле и за домаћинства и за индустријске купце, примењује у девет од ових 13 држава.

Регулација цена у Србији

Према овдашњем Закону о енергетици, који је усклађен са тзв. „трећим енергетским пакетом“ Европске уније, Агенција за енергетику Републике Србије (АЕРС) сваке године врши анализу потребе регулисања цена електричне енергије за гарантовано снабдевање и утврђује да ли су се стекли услови за њихову либерализацију на основу следећих критеријума: остварени ниво конкурентности на домаћем тржишту електричне енергије; достигнути степен заштите енергетски угрожених купаца; развоја регионалног тржишта електричне енергије, и процена расположивих прекограничних капацитета.

Генерално, може се оценити да је у Србији постигнут одређени степен заштите енергетски угрожених купаца на основу Уредбе о енергетски угроженом купцу, као и задовољавајући степен развоја регионалног тржишта енергије. Такође, у складу са ЕУ прописима, неопходно је да оператори преносног система до 2020. године остваре минималну преносну способност мреже у оба смера преноса електричне енергије у односу на количину укупне електричне енергије, у износу од 10% инсталисане снаге производног капацитета. Остварени ниво преносног капацитета интерконективних водова у Србији од око 46% задовољава наведени услов, чак га и значајно премашује.

Један од најважнијих услова за остваривање ефикасне конкуренције на тржишту електричне енергије је довољан број снабдевача који активно учествују на тржишту, што купцима омогућује већи избор у погледу цена и квалитета услуге. Такође, важан услов представља и ефикасан, кратак, једноставан и јефтин процес промене снабдевача. Да би се претходно остварило, потребно је омогућити снабдевачима слободан и једноставан улазак на тржиште кроз што једноставније правне, техничке и административне процедуре. То је у доброј мери и остварено, захваљујући ангажовању АЕРС-а и Комисије за заштиту конкуренције, који су надлежни за развој ефикасне конкуренције на овом тржишту.

Осим наведених услова, за ефикасну либерализацију тржишта потребан је и што мањи ниво концентрације. Агенција за сарадњу регулаторних тела (ACER) је ради оцене нивоа конкурентности тржишта дефинисала свој индекс ARCI („ACER Reatil Competition Indicator“), који представља скуп више индикатора и то: рацио тржишне концентрације три највећа снабдевача; број снабдевача са тржишним учешћем у продатој енергији већим од 5%; једноставност упоређивања цена различитих снабдевача; трогодишњи просек размене електричне енергије на прекограничним капацитетима; четворогодишњи просек броја промена снабдевача; проценат купаца који нису мењали снабдевача; оцену да ли тржиште испуњава очекивања купаца; трогодишња просечна остварена разлика између цена на велепродајном и малопродајном тржишту електричне енергије („Mark-up“), и број понуда по снабдевачу.

Не улазећи у детаљније анализе сваког од појединачних показатеља, а наводећи само као илустрацију да осим ЕПС-а, који према подацима за 2015. годину на тржишту има учешће у продатој енергији од 99,23%, док сви остали снабдевачи имају учешће од 0,77%, јасно је да озбиљнија тржишна структура скоро да и не постоји. Такође, ако погледамо показатељ кључног снабдевача, уочићемо да постоји један кључни снабдевач на тржишту – ЕПС, док сви остали снабдевачи нису у стању да подмире тражњу у случају изостанка ЕПС-а са тржишта. Стога, без обзира који од показатеља да користимо, можемо закључити да је у Србији ниво концентрације тржишта електричне енергије врло висок.

И остали индикатори који учествују у формирању ARCI индекса, у случају Србије указују на веома мали ниво конкуренције. Број купаца који су променили снабдевача је изузетно низак и износи свега 1,03% од укупног броја купаца. У погледу трогодишње просечне разлике између цена на велепродајном и малопродајном тржишту електричне енергије (где се узима само цена енергије, изузимајући трошкове преносне и дистрибутивне мреже као и остале накнаде, акцизе и порезе), ситуација је таква да постоји негативна разлика! Наиме, рачунато у периоду од 2014. до 2016. године, просечна цена електричне енергије по којој се продавала на малопродајном тржишту износи свега 71,6% просечне велепродајне цене остварене на тржишту, дакле постоји разлика у цени у износу од скоро 30%. Јасно је да ова чињеница представља апсолутну препреку за улазак било ког новог снабдевача на малопродајно тржиште, а тиме и за развој конкуренције и нивоа конкурентности тржишта.

Кључна разлика између Србије и ЕУ 

У Србији је успостављено малопродајно тржиште електричне енергије са нерегулисаним ценама за сегмент привреде и коегзистенцијом нерегулисаних и регулисаних цена у гарантованом снабдевању, односно у сегменту домаћинстава и малих купаца.

Ипак, постоји једна битна разлика између регулисаних цена на малопродајним тржиштима земаља чланица ЕУ и Србије. У случају земаља чланица ЕУ, регулисане цене обично представљају горњи сегмент ценовног ранга, тако да су цене које нуде остали снабдевачи нешто ниже од гарантоване цене. На овај начин, регулисане цене не представљају директну препреку за развој тржишта и ограничавајући фактор за улазак нових снабдевача на тржиште, будући да су засноване на тржишним ценама за електричну енергију.

Насупрот томе, у Србији је просечна малопродајна регулисана цена за гарантовано снабдевање значајно нижа у односу на „пуну економску цену“, тако да нема заинтересованих снабдевача на овом сегменту тржишта, а и да их има, купци немају интереса да мењају гарантованог снабдевача који им нуди јефтинију цену од било ког другог. Овим се онемогућава постојање конкурентног тржишта, али и одрживог пословања гарантованог снабдевача. Гледано са становишта стандарда домаћинстава, ниже цене електричне енергије се позитивно одражавају на његов пораст, међутим неодрживо пословање гарантованог снабдевача ће за последицу имати смањење инвестиција у нове производне капацитете. То ће се дугорочно одразити на пад производње, а имајући у виду да је ЈП „ЕПС“ замајац целокупне српске привреде, пад производње је неминовно повезан и са падом бруто домаћег производа, у шта смо се уверили почетком ове године.

Стога је један од наших најважнијих задатака успостављање конкурентског тржишта у делу гарантованог снабдевања електричном енергијом, тако што ће се постићи тржишна цена која ће обезбедити одрживо пословање постојећег снабдевача – ЈП „ЕПС“, али која ће бити довољно подстицајна да омогући улазак других снабдевача на тржиште.

Свакако, на основу начињених анализа, јасно је да је регулација цена у овом тренутку у Србији оправдана и потребна, јер није испуњена већина услова за њено укидање.

Да ли Вам је ово било корисно?

Повезане теме