Пад прихода и профита

У 2015. години, на листи Топ 500 компанија у централној Европи, нашло се 138 компанија из енергетског сектора, а укупни приходи компанија из овог сектора чине 39 одсто укупних прихода који су забележиле компаније са листе.

У пословању компанија из сектора енергетике и минералних ресурса у Србији је и у 2014. години приметан пад привредних активности, као у 2013. години, а разлози су спор опоравак тржишта еврозоне, пад индустријске и пољопривредне производње и наставак негативних трендова у сектору грађевинарства, што је имало за последицу пад прихода и значајнији пад профитабилности. До пада прихода и профитабилности је, углавном, дошло у сектору електроенергетике и гаса, док је нафтни сектор пословао профитабилно са благим падом прихода.

Цена регулације

Резултат пословања компанија у енергетском сектору је логична последица регулације сваког од појединачних сектора. Наиме, тржиште нафтног сектора је потпуно либерализовано, а у 2014. години је дошло до пада цене сирове нафте на светском тржишту, што је довело до смањења трошкова производње и повећања профитабилности компанија у овом сектору. Са друге стране, цене у електроенергетском сектору су у 2014. години и даље биле регулисане и на ниском нивоу, ако узмемо у обзир последице катастрофалних поплава, које су нанеле директну штету имовини ЈП „Електропривреде Србије“ (ЕПС), посебно у рудницима угља Колубара и Костолац, који нису били у могућности да обезбеде довољне количине угља за рад ТЕ „Никола Тесла“ из Обреновца и ТЕ Костолац. Резултат тога је било смањење произведене електричне енергије за 15 одсто у односу на 2013. годину, односно, смањење прихода и губици у пословању компанија у овом сектору.

Значајно је приметити да је, са циљем консолидације гасног сектора, Влада Републике Србије одобрила значајнија повећања цене гаса, што је резултирало повећањем прихода у 2014. години, у односу на 2013. годину, за 10 одсто. Упркос повећању цена и даље се послује са губитком. 

Српска нафтна компанија НИС забележила је приход од продаје од скоро 2,2 милијарде евра у 2014. години, што чини пад од 4,4 одсто у односу на претходну годину. У исто време ЕПС је забележио пад прихода у 2014. години у односу на 2013. годину у динарима за 2,2 одсто, док је пад прихода, исказано у еврима, износио 7,2 одсто.

Није било значајних промена у власничкој структури највећих компанија из сектора енергетике у 2014. години. Нафтни сектор је у власништву великих иностраних компанија, док је гасни и електроенергетски сектор још увек, углавном, у државном власништву. Карактеристично за гасни и електроенергетски сектор у Србији 2014. године је, осим ниских цена гаса и електричне енергије, да су најзначајније компаније Србијагас и ЕПС у државном власништву. Са циљем консолидације пословања ових сегмената Влада Србије је најпре у фебруару 2014. године дала сагласност на статут ЈП „Електропривреда Србије“, који представља основ за промену правне форме ЕПС у акционарско друштво. Планом је предвиђено да се те активности заврше до јула 2016. године. У августу 2014. године, оснивачка акта привредних друштава у саставу ЕПС-а усаглашена су са новим статутом ЕПС-а, док је у новембру 2014. године Влада Републике Србије прихватила програм реорганизације ЕПС-а. Циљ реструктурирања је да се обезбеди њихово профитабилно пословање како би могле бити носилац великих најављених улагања у овим секторима (нови блок ТЕ „Никола Тесла“ и Колубара итд.) као и одговор на нове тржишне околности након отварања тржишта електричне енергије на средњем нивоу од 1. јануара 2014. године, а посебно за трећи талас либерализације тржишта од 1. јануара 2015. године, како би се могао носити са конкуренцијом и остати доминантан снабдевач електричне енергије на тржишту Србије у будућности.

Нови извори енергије

Иако је тренутно снабдевање српског тржишта енергентима добро, постоји јасна опасност да тренутни електроенергетски капацитети услед недостатка улагања у претходном периоду неће моћи да задовоље очекивану потражњу у будућем периоду. Услед тога се у наредном периоду може очекивати реализација већих електроенергетских производних капацитета. Постигнути су договори око реализације великих пројеката изградње блока Б1 у ТЕ „Костолац Б“, са конзорцијумом Shenzhen Energy Group и China Environmental Energy, и Колубара Б са италијанским Eдисоном.

Да би се у будућности осигурале довољне количине електричне енергије за домаће тржиште, а вишкови извозили, неопходно би било интензивно радити на стратегији побољшања енергетске ефикасности, како у постојећим производним капацитетима (рудници угља и електране) тако и у дистрибутивном систему (посебно смањење дистрибутивних губитака). Осим тога, поред постојећих извора енергије (угаљ и вода), повећање удела обновљивих извора енергије у производњи електричне енергије могуће постићи изградњом нових хидроелектрана, ветро паркова и соларних електрана.

Како постоји чврста стратегија да се електроенергетски сектор, односно ЕПС, не приватизује, то се највећи број пројеката планира као заједничко улагање са стратешким партнерима из иностранства.