Анализе

Пад прихода и профита

Енергетика и минерални ресурси

Текст је објављен у часопису Бизнис и финансије

Аутор: Чедомир Бијелић

У 2015. години, на листи Топ 500 компанија у централној Европи, нашло се 138 компанија из енергетског сектора, а укупни приходи компанија из овог сектора чине 39 одсто укупних прихода који су забележиле компаније са листе.

У пословању компанија из сектора енергетике и минералних ресурса у Србији је и у 2014. години приметан пад привредних активности, као у 2013. години, а разлози су спор опоравак тржишта еврозоне, пад индустријске и пољопривредне производње и наставак негативних трендова у сектору грађевинарства, што је имало за последицу пад прихода и значајнији пад профитабилности. До пада прихода и профитабилности је, углавном, дошло у сектору електроенергетике и гаса, док је нафтни сектор пословао профитабилно са благим падом прихода.

Цена регулације

Резултат пословања компанија у енергетском сектору је логична последица регулације сваког од појединачних сектора. Наиме, тржиште нафтног сектора је потпуно либерализовано, а у 2014. години је дошло до пада цене сирове нафте на светском тржишту, што је довело до смањења трошкова производње и повећања профитабилности компанија у овом сектору. Са друге стране, цене у електроенергетском сектору су у 2014. години и даље биле регулисане и на ниском нивоу, ако узмемо у обзир последице катастрофалних поплава, које су нанеле директну штету имовини ЈП „Електропривреде Србије“ (ЕПС), посебно у рудницима угља Колубара и Костолац, који нису били у могућности да обезбеде довољне количине угља за рад ТЕ „Никола Тесла“ из Обреновца и ТЕ Костолац. Резултат тога је било смањење произведене електричне енергије за 15 одсто у односу на 2013. годину, односно, смањење прихода и губици у пословању компанија у овом сектору.

Значајно је приметити да је, са циљем консолидације гасног сектора, Влада Републике Србије одобрила значајнија повећања цене гаса, што је резултирало повећањем прихода у 2014. години, у односу на 2013. годину, за 10 одсто. Упркос повећању цена и даље се послује са губитком. 

Српска нафтна компанија НИС забележила је приход од продаје од скоро 2,2 милијарде евра у 2014. години, што чини пад од 4,4 одсто у односу на претходну годину. У исто време ЕПС је забележио пад прихода у 2014. години у односу на 2013. годину у динарима за 2,2 одсто, док је пад прихода, исказано у еврима, износио 7,2 одсто.

Није било значајних промена у власничкој структури највећих компанија из сектора енергетике у 2014. години. Нафтни сектор је у власништву великих иностраних компанија, док је гасни и електроенергетски сектор још увек, углавном, у државном власништву. Карактеристично за гасни и електроенергетски сектор у Србији 2014. године је, осим ниских цена гаса и електричне енергије, да су најзначајније компаније Србијагас и ЕПС у државном власништву. Са циљем консолидације пословања ових сегмената Влада Србије је најпре у фебруару 2014. године дала сагласност на статут ЈП „Електропривреда Србије“, који представља основ за промену правне форме ЕПС у акционарско друштво. Планом је предвиђено да се те активности заврше до јула 2016. године. У августу 2014. године, оснивачка акта привредних друштава у саставу ЕПС-а усаглашена су са новим статутом ЕПС-а, док је у новембру 2014. године Влада Републике Србије прихватила програм реорганизације ЕПС-а. Циљ реструктурирања је да се обезбеди њихово профитабилно пословање како би могле бити носилац великих најављених улагања у овим секторима (нови блок ТЕ „Никола Тесла“ и Колубара итд.) као и одговор на нове тржишне околности након отварања тржишта електричне енергије на средњем нивоу од 1. јануара 2014. године, а посебно за трећи талас либерализације тржишта од 1. јануара 2015. године, како би се могао носити са конкуренцијом и остати доминантан снабдевач електричне енергије на тржишту Србије у будућности.

Нови извори енергије

Иако је тренутно снабдевање српског тржишта енергентима добро, постоји јасна опасност да тренутни електроенергетски капацитети услед недостатка улагања у претходном периоду неће моћи да задовоље очекивану потражњу у будућем периоду. Услед тога се у наредном периоду може очекивати реализација већих електроенергетских производних капацитета. Постигнути су договори око реализације великих пројеката изградње блока Б1 у ТЕ „Костолац Б“, са конзорцијумом Shenzhen Energy Group и China Environmental Energy, и Колубара Б са италијанским Eдисоном.

Да би се у будућности осигурале довољне количине електричне енергије за домаће тржиште, а вишкови извозили, неопходно би било интензивно радити на стратегији побољшања енергетске ефикасности, како у постојећим производним капацитетима (рудници угља и електране) тако и у дистрибутивном систему (посебно смањење дистрибутивних губитака). Осим тога, поред постојећих извора енергије (угаљ и вода), повећање удела обновљивих извора енергије у производњи електричне енергије могуће постићи изградњом нових хидроелектрана, ветро паркова и соларних електрана.

Како постоји чврста стратегија да се електроенергетски сектор, односно ЕПС, не приватизује, то се највећи број пројеката планира као заједничко улагање са стратешким партнерима из иностранства.

Да ли Вам је ово било корисно?

Повезане теме