Чланак

Уметност "под лупом"

Текст је објављен у часопису Бизнис & финансије

Тржиште уметничких и колекционарских предмета је под двоструком „лупом": док с једне стране расте интересовање улагача за уметност као финансијски исплативу инвестицију, с друге се намеће све већа потреба да се уклоне претње попут манипулисања ценама, сукоба интереса и недостатка транспарентности, које ово тржиште чине веома ризичним и спречавају интензивнији развој легалног пословања.

Упркос показатељима да су геополитичка неизвесност, спорији економски раст и повећање нестабилности на финансијским тржиштима успорили и раст на тржишту уметнина у свету у претходне две године, посебно у Кини и Русији, шест од осам глобалних тржишта и даље бележи позитиван тренд у овом сегменту. С растом изузетно богатих појединаца, може се очекивати да ће се улагања у уметничке предмете увећавати у наредној деценији, али је неопходно да се услуге управљања финансијама у овој области иновирају, као и да се значајније унапреди регулисање овог тржишта и реше проблеми који угрожавају његов кредибилитет, истиче се у годишњем глобалном извештају „Уметност и финансије", ревизорско консултантске компаније Deloitte.

Према резултатима истраживања које је реализовано током 2015. и 2016. године међу приватним банкама, породичним компанијама, аукцијским кућама, галеријама, стручњацима за уметност и колекционарима у Европи, САД, Латинској Америци, Азији и на Блиском Истоку, чак 78% манаџера за управљање финансијама сматра да би уметничка дела и колекционарски предмети требало да буду уврштени у услуге које пружају. Најновија студија показује и да по први пут од 2011. године, од када Deloitte спроводи овакво истраживање, око наведене потребе су сагласни и стручњаци за управљање финансијама (70%), као и колекционари и експерти из области уметности (77%).

Недовољна регулација

Огромна већина менаџера за управљање финансијама (73%) је изјавила како њихови клијенти желе да уметничка дела и остали колекционарски предмети буду у извештајима о њиховој имовини, с циљем да добију свеобухватан увид у своје богатство. Када је реч о разлозима за куповину уметничких дела, 72% колекционара то чини из задовољства али и са свешћу да тако уложен новац у будућности може донети зараду, 22% њих то ради искључиво у сврху колекционарства, док свега 6% доживљава уметничке предмете само као профитабилну инвестицију. Наведени одговори упућују на закључак да иако је уживање у уметничким делима и даље главни покретач за њихову куповину, не треба потценити ни финансијски интерес улагача.

У извештају је, међутим, уочљиво да су менаџери за управљање финансијама и даље окренути традиционалним услугама на тржишту уметнина, док колекционари од њих очекују да конкретизују своје услуге, као што је, на пример, процена уметничких дела и управљање уметничким колекцијама, односно да их саветују и када су у питању активности на тржишту уметнина.

Стручњаци за управљање финансијама најављују да ће у наредних 12 месеци наставити да развијају услуге повезане са уметничким делима, али значајно спорије, те да ће се већина њих пре концентрисати на просторно планирање, филантропију или кредите за обезбеђивање уметничких дела, него на уметничке инвестиционе фондове. С друге стране, 73% стручњака за уметност и 69% колекционара верују да ће онлајн пословање играти важну улогу на тржишту уметничких дела у наредне две до три године. Иновације, као што је употреба blockchain технологије су, такође, пример како нове технологије могу допринети развоју улагања у уметност.

Већина анкетираних из све три побројане делатности, сматра да је проблеме са којима се суочава тржиште уметничких дела најбоље решити унутар саме индустрије, пре него кроз владине интервенције. Док приватно банкарство и сектор управљања финансијама настоје да се прилагоде повећаној регулативи, тржиште уметничких дела је све више „под лупом“ због недостатка регулативе. Према истраживању, 76% уметничких стручњака подржава саморегулисање овог тржишта, док 62% менаџера за управљање финансијама сматра да нерегулисана природа тржишта уметничких дела и колекционарских предмета остаје највећи изазов за укључивање овог сегмента у њихове услуге, што је истакнуто и у претходном извештају „Уметност и финансије".

Највеће претње по кредибилитет

Када је реч о претњама по репутацију и функционисање тржишта уметничких дела, колекционари, стручњаци за уметност, адвокати и менаџери за управљање финансијама су сагласни да се оне пре свега огледају у манипулацији ценама, сукобу интереса и недостатку транспарентности у процени аутентичности и вредности уметнина, али је евидентан недостатак заједничких и конкретних предлога како те проблеме најбоље решити. Манипулација ценама и други облици нелојалне конкуренције су најштетнији, сматра 73% менаџера, исти проценат стручњака за уметност и чак 82% колекционара, наводећи да такви облици понашања поткопавају поверење и доводе у питање кредибилитет цена, па тиме и података за процену ризика на тржишту уметнинама. Као озбиљан проблем испитаници истичу и неоткривене сукобе интереса, потом нерегулисану улогу посредника на тржишту, док у погледу недостатка транспарентности већина оцењује да нису учињени значајнији помаци у уклањању ове препреке. Ипак, приметно је да овај проблем добија на важности, имајући у виду све већи број судских спорова управо тим поводом. Око 75% свих стејкхолдера истиче и да су нејасноће у вези порекла уметнина и ризици од фалсификата међу највећим препрекама за раст финансирања у овом сегменту тржишта.

Додатно, више од половине менаџера за управљање финансијама истиче недостатак стандарда о неопходним квалификацијама проценитеља уметнина, што упућује на потребу да се успостави бољи дијалог са професионалним удружењима у овој области која подижу стандарде и етичке принципе, а с циљем да се успостави заједничка платформа која ће бити ефикаснија на тржишту. Неопходно је брже решавати и недозвољене активности попут прања новца, што као претњу идентификује 56% менаџера за управљање финансијама, 47% стручњака из области уметности и 40% колекционара.

Стога је за решавање наведених проблема неопходно развити професионалне стандарде за стручњаке на тржишту уметничких дела, ојачати етичке захтеве и улагати у едукацију стручњака из области уметности, како би знали да препознају шта је илегално и како би се више информисали о правној регулативи. Потребно је и подстицати државе да више инвестирају у спровођење постојећих закона, ојачати сарадњу између земаља и учинити ефикаснијим мере за заштиту културних добара.

Више о истраживању сазнајте овде.

Да ли Вам је ово било корисно?

Повезане теме