Одржана прва заједничка конференција поводом Међународне недеље свести о преварама, у организацији Deloitte-a и бројних партнера

Београд, 18. новембар 2020. – Међународна недеља свести о преварама обележава се широм света од 16. до 20. новембра 2020. године. Ове године ова иницијатива се обележава у Србији кроз низ догађаја чији је циљ отварање дијалога о изложености финансијском криминалу, преварама и корупцији, њиховој превенцији и последицама, као и изазовима и трендовима у борби против превара и корупције.

Први дан је био посвећен виртуелној академији о финансијском криминалу на којој су говорили еминентни стручњаци из Deloitte-а, као и гости из Министарства финансија Словеније, Европске инвестиционе банке и Министарства правде САД (US DOJ).

Због епидемиолошке ситуације, и централна конференција је организована у виртуелној форми и окупила је представнике државних институција, међународних организација, невладиних организација као и стручњаке из земље и региона.

Конференцију је отворила потпредседница Удружења сертификованих истражитеља превара Србије (ACFE) Маја Матић, истичући да сви заједно морамо радити на отвореном и транспарентном друштву једнаких могућности и ојачати свест о штетности корупције на нашу економију. “Оно што ми, као појединци, можемо да урадимо, је да проширимо свест о ризицима и едукујемо грађане o превентивним и репресивним механизмима за спречавање превара и корупције, који подразумевају рано препознавање и адекватно реаговање, како би се осигурало да одлуке које држава доноси буду исправне, ослобођене утицаја, правно и материјално утемељене, а јавни интерес очуван.“

„Радује ме што смо у сарадњи са ACFE-ом и партнерима организовали неколико догађаја током Међународне недеље свести о преверама с циљем отварања дијалога о изложености преварама и корупцији, као и о изазовима и трендовима у борби против њих и, што постоји спремност институција да унапреде наше пословно окружење“ – истакла је Уна Герман, руководилац Одељења за форензику у Deloitte-овом Сектору за финансијски консалтинг.

Програмски директор Транспарентности Србије Немања Ненадић, указао је да је у Србији перцепција о корупцији веома висока и да такво виђење деле домаћи и инострани привредници, грађани, стручњаци и релевантне међународне организације. „Такво стање препознају и државни органи у Србији, који су у вези са борбом против корупције донели више планских докумената у периоду од 2005. до данас. Таква перцепција проистиче не само из чињенице да је корупција присутна у многим деловима јавног сектора, већ и због тога што изостаје правовремена реакција државних органа када се у јавности појаве мање или више аргументоване сумње на корупцију, а која би такве сумње потврдила и омогућила да се кривци казне или их развејала. Постојећи подаци о гоњењу корупције дају само ограничени увид у распрострањености и облике корупције, услед чињенице да је тамна бројка криминалитета код ове врсте кривичних дела изузетно висока. Поред тога, у последње време се велики број случајева корупције решава кроз споразуме о признању кривице, што повећава ефикасност, али додатно умањује доступност информација о начину на који се одвијала корупција која је откривена. Док се корупција о којој грађани имају највише сазнања одвија кроз давање и примање мита, коришћење веза ради запошљавања или бржег завршавања посла у јавним институцијама, корупција на вишим нивоима, о којој грађани немају непосредна сазнања се најчешће повезује са злоупотребом овлашћења, политичке моћи и трговином утицајем.“

Дејвид Риз Џенингс, стални правни саветник Министарства правде САД (US DOJ), одржао је предавање „Како претворити пиштаљку у сирену“ о тужбама „Qui Tam”, које су предвиђене Законом о лажним потраживањима и на основу којих узбуњивачи могу бити награђени у случају успешног исхода, односно када се на основу ове тужбе – уз помоћ тужилаштва или без такве помоћи – успешно наплати одштета и казна за превару.

Катарина Павичић, помоћник директора у Сектору за контролу финансирања политичких активности у Агенцији за спречавање корупције говорила је на тему „Примена стеченог знања на обуци ACFE у контроли финансирања политичких активности“. Она истиче:„Финансијске преваре и корупција глобални су проблеми који се не могу занемарити. Представљају велики ризик за све организације, билo да су оне јавне, приватне или непрофитабилне. Један сегмент рада Агенције за спречавање корупције, односно контрола финансирања политичких активности подразумева поређење података из финансијских извештаја политичких субјеката са подацима који су прибављени из различитих извора, односно база података. Запослени у Агенцији континуирано се усавршавају, како би могли да одговоре новим пословним трендовима и побољшањима у технологији, те ће у том контексту стечена знања на обуци ACFE допринети ефикасности и ефективности рада, односно, унапређењу начина прикупљања, селектовања и обраде података из других извора у циљу доказивања у прекршајном поступку. Изузетно нам је драго што смо препознати као једна од инстутуција од значаја за промоцију важности борбе против превара.“

Затим је уследило обраћање и презентација саветника председника Привредне коморе Србије, Мирослава Милетића о улози ПКС у спречавању корупције у пословном сектору. Господин Милетић наводи да је „улога Привредне коморе Србије да спречи корупцију у пословном сектору едукацијом својих чланова, промоцијом антикорупцијских вредности и подстицајем развоја антикорупцијског законодавства. ПКС окупља своје чланове око Заједнице за усклађеност која је настала као резултат потреба наших чланица различитих профила и нивоа усаглашености у њиховим организационим шемама, са циљем унапређења ове мултидисциплинарне функције која помаже менаџменту при доношењу пословних одлука.“

„Поред активности на олакшавању трговине и дигитализације“ наводи Милетић, „Инвестициони форум коморе западног Балкана (ВБ6 КИФ) - Колективна иницијатива привредних комора из Албаније, Босне и Херцеговине, Косова, Северне Македоније, Црне Горе и Србије, ради на јачању интегритета и антикорупције у пословном сектору.
Истичемо значај стандарда менаџмента квалитетом и њихове везе са интегритетом, кроз системски приступ у пословању компанија и лакшег превазилажења кризног менаџмента.
Према релевантним истраживањима превара и корупција нису смањени на глобалном нивоу, без обзира на све већи број механизама за препознавање преварних радњи.

Пошто се ови феномени тичу свих пора наших друштава на овим просторима, истичемо значај едукације, посебно младих, као и односа са јавношћу, маркетинга и оглашавања, у циљу промене имиџа, привлачења страних инвестиција и стварања повољније пословне климе.

Велике компаније, посебно из ЕУ, имају високо развијену свест о значају антикорупције у свом пословању, али мала и средња предузећа немају довољно капацитета, људских и финансијских, да ову тему обраде у свом свакодневном пословању.

У овим активностима имамо у виду ставове најразвијенијих економија које уводе савремене стандарде за корпоративну одговорност, теже стварању дугорочне вредности, бољег служења свима и снажне подршке заједницама у којима послују.“

У обележавању Међународне недеље свести о преварама учествовао је и Институт за стандардизацију Србије где су директорка Института Татјана Бојанић и руководилац Сектора за међународну сарадњу, информисање и издавачку делатност Виолета Нешковић-Поповић говориле о примени стандарда SRPS ISO 37001 као могућег решења за откривање и спречавање мита, као и о повезивању са осталим стандардима система менаџмента. „Систем менаџмента за борбу против корупције утврђен у стандарду SRPS ISO 37001 осмишљен је тако да се унутар организације развије култура против корупције и имплементирају одговарајуће контроле, што ће заузврат повећати шансе за откривање корупције и првенствено смањити њено појављивање. Имплементација система менаџмента за борбу против корупције захтева лидерство и залагање највишег руководства, а са политиком и програмом морају бити упознати сви запослени и спољни сарадници, као што су уговорне стране, испоручиоци и пословни партнери“, истакла је гђа Бојанић.

У петак, 20. новембра, биће одржан едукативни панел на Економском факултету Универзитета у Београду на тему каријере у форензици.