Проблеми на страни тражње

Банкарски сектор Србије у 2014. години карактеришу задовољавајућа ликвидност, задовољавајући степен капитализације, уз показатељ адекватности капитала банкарског сектора од 19,96 одсто, што представља незнатан пад у односу на претходну годину (20,6%) и индекс концентрације који је остао на релативно умереном нивоу.

У банкарском сектору Србије укупно послује 29 банака, од чега се 21 банка налази у власништву страних лица, док се осам банака налази у власништву државе или домаћих лица. Присуство великог броја комерцијалних банака са процентуално малим учешћем у најзначајнијим категоријама пословања има за последицу да је банкарски сектор Србије у великој мери фрагментиран, док 10 највећих банака чини 76,3 одсто тржишта (са аспекта учешћа у укупној нето активи банкарског сектора), што указује да се у будућности може очекивати и даља консолидација у оквиру банкарског сектора. Према учешћу у укупној активи банкарског сектора, Банка Интеза и даље представља водећу банку у Србији са учешћем од 15,9 одсто у укупној билансној суми банкарског сектора Србије али, нажалост, није успела да се пласира на Deloitte-ову листу 50 најуспешнијих банака у централној Европи. Као и у претходној години, за њом следе Комерцијална банка и Уникредит банка.

Кредити у стагнацији

Пад бруто домаћег производа у 2014. години од 1,8 одсто, смањење квалитетне домаће тражње за кредитима, неликвидност реалног сектора уз пораст броја блокираних привредних субјеката за 23,3 одсто у односу на претходну годину, као и ограничена понуда, услед пооштравања услова кредитирања, утицали су на пад кредитне активности привреде, када се искључе ефекти курса, али је тај пад знатно успорен у односу на претходну годину (1,4% у 2014. години у односу на 9,1% у 2013. години). На крају 2014. године проблематични кредити (НПЛ) чине 21,5 одсто укупних (бруто) кредита (2013. година – 21,4%), што је посматрано у међународном контексту изнад просека региона, али је истовремено покриће проблематичних кредита укупним резервама за потенцијалне губитке међу највишим у региону. Банкарски сектор је у 2014. години, за разлику од претходне године (губитак у износу од РСД 2,1 милијарде), остварио добитак пре опорезивања од 3,5 милијарди динара (17 банака је пословало са добитком), при чему се настали губици највећим делом (око 60% губитка банкарског сектора) односе на Српску банку Београд, која је током 2014. године пролазила кроз процес реструктурирања и измене пословног модела, уз значајно повећање исправке вредности за проблематичне кредите.

Стагнација кредитне активности банкарског сектора са једне стране, и неликвидност реалног сектора са друге стране, утицали су на повећање учешћа проблематичних кредита у укупним кредитима банкарског сектора Србије. Тако овај проценат у периоду од 2009. до 2014. године има тенденцију раста и повећан је са 15,7 одсто на 21,5 одсто. Иако је покриће проблематичних кредита укупним резервама на значајном нивоу, и указује на стабилну способност банкарског сектора да апсорбује потенцијалне кредитне ризике, поставља се питање решавања растућих проблематичних изложености у будућем периоду, као утицаја значајног нивоа НПЛ-ова на задовољавање тражње за средствима финансирања, а нарочито у случају ризичнијих сегмента привреде (нпр. мала и микро предузећа и предузетници). Висок ниво неквалитетне активе и тенденција раста кредитних губитака, указују на постојање системског ризика и потребу израде националне стратегије за решавање овог проблема. Током првог квартала 2015. године, извршене су значајне реформе регулативе у области пословања банака, пре свега кроз измене и допуне Закона о Народној банци и Закона о банкама са циљем унапређења оквира за опоравак и реструктурирање банака у складу са релевантним ЕУ директивама (Bank Resolution and Recovery Directive). Такође, дијагностичка испитивања 14 највећих банака, која се спроводе током 2015. године, а на основу споразума са ММФ-ом, омогућиће правовремено идентификовање евентуалних потреба за додатним капиталом. Уколико се идентификују проблеми у пословању појединих банака, нова регулатива омогућава примену инструмената и механизама за решавање случајева проблематичних банака у складу са најбољом европском и светском праксом.

Један од предуслова економског раста је и постојање јаког приватног сектора и развијеног предузетништва, који су способни да идентификују профитабилне могућности за раст, финансирају их и креирају додатну вредност. У одсуству претходног, долази до стагнације и смањења кредитне активности банкарског сектора. Истраживања EBRD-а (BEPS – Banking Environment Performance Survey) указују да су ограничавајући фактори раста кредитне активности у Србији, углавном на страни тражње, а не на страни понуде. У том смислу у сектору малих и средњих предузећа SME као основни ограничавајући фактори су идентификовани недостатак квалитетних, кредитно способних ентитета у овом сегменту привреде. Услед лимитираних информација на бази којих би се утврдила њихова кредитна способност и релативно мањих износа кредита посматрано у односу на трошкове неопходне за њихово администрирање, SME сектор је суочен са високим каматним стопама и великим захтевима по питању средстава обезбеђења кредита. Предузећа у овом сегменту привреде и даље имају ограничен приступ средствима финансирања, и малу могућност значајнијег доприноса економском расту целокупне привреде.

Велика конкуренција

Иако су присутни спори, али позитивни помаци у смислу раста учешћа премија животног осигурања и константног раста техничких резерви, сектор осигурања у Србији је и даље неразвијен, и са учешћем премије у бруто производу у 2014. години од 1,8 одсто налази се знатно испод просека земаља чланица Европске уније (7,5%), као и земаља централне и источне Европе (2%). Укупне премије осигурања су оствариле номинални раст од 8,4 одсто у односу на претходну годину, док је просечна премија по становнику износила 80 евра (2013. године ЕУР 78). Учешће неживотних осигурања у укупној премији је и даље доминантно, мада се наставља тенденција раста учешћа животних осигурања у укупној премији (учешће премије животних осигурања у укупној премији – 2014: 23.1%; 2013: 22%; 2012: 19.3%). У 2014. години укупна премија је достигла ниво од 69,4 милијарде динара, уз номиналну и реалну стопу раста од 8,4 одсто, односно 6,6 одсто.

Сектор осигурања је током 2014. године био суочен са исплатама штета насталих услед катастрофалних поплава које су погодиле Србију, што је поред високих трошкова спровођења осигурања условило ниску профитабилност осигуравајућих друштава.

На српском тржишту осигурања влада велика конкуренција - укупно је присутно 25 осигуравајућих друштава (укључујући четири друштва која се баве реосигурањем). Разлози за толики број друштава су пре свега условљени чињеницом да се сектор осигурања у Србији по степену развијености налази знатно испод просека земаља ЕУ, као и земаља централне и источне Европе, те сходно томе услед врло ниске пенетрације осигуравајућих услуга, пружа знатан потенцијал за раст тржишта, што ће у највећој мери зависити од привредног раста и раста животног стандарда. Према износу бруто обрачунате премије, највећа осигуравајућа кућа је Дунав осигурање, која се на Deloitte-овој листи најуспешнијих осигуравајућих друштава у централној Европи у 2014. години нашла на 49. месту (2013. – 50 . место).

Сазревање тржишта и развој свести становништва о животним осигурањима као алтернативним видовима штедње зависи, између осталог, и од јачања поверења јавности у овај сегмент финансијског система. У том циљу, регулатор инсистира на развоју праксе корпоративног управљања, адекватном успостављању система интерних контрола и унапређењу система управљања ризицима у осигуравајућим друштвима.