Сазнајемо

Банке и осигурања

Текст је објављен у часопису Бизнис & Финансије

Пише: Нада Суђић

Претражите садржај

Банкарски сектор Србије у 2013. години карактеришу задовољавајућа ликвидност, задовољавајући степен капитализације, уз показатељ адекватности капитала банкарског сектора од 20.9%, што представља раст у односу на претходну годину (19.9%) и индекс концентрације који је остао на релативно умереном нивоу. Највећи проблем је и даље недостатак квалитетне кредитне тражње.

У банкарском сектору Србије укупно послује 30 банака, од чега је 21. банка у власништву страних лица, док се 9 банака налази у власништву државе или домаћих лица. Присуство великог броја комерцијалних банака са процентуално малим учешћем у најзначајнијим категоријама пословања има за последицу да је банкарски сектор Србије у великој мери фрагментиран, док 10 највећих банака чини 74% тржишта, што указује да се у будућности може очекивати даља консолидација у оквиру банкарског сектора. Према учешћу у укупној активи банкарског сектора, Banca Intesa представља водећу банку у Србији са учешћем од 15% у укупној билансној суми банкарског сектора Србије али, на жалост, није успела да се пласира на листу 50 најуспешнијих банака у централној Европи. За њом следе Комерцијална банка и Unicredit банка.

Низак економски раст, смањење квалитетне домаће тражње за кредитима, неликвидност реалног сектора, као и ограничена понуда, услед пооштравања услова кредитирања, утицали су на стагнацију кредитне активности банкарског сектора. На крају 2013. године проблематични кредити (НПЛ) чине 21.4% укупних (бруто) кредита, што је посматрано у међународном контексту изнад просека региона, али је истовремено покриће проблематичних кредита укупним резервама за потенцијалне губитке међу највишим у региону. Висок ниво неквалитетне активе и тенденција раста кредитних губитака, заједно са поскупљењем домаћих и иностраних извора финансирања, указују на значајне проблеме када је у питању опоравак профитабилности банкарског сектора Србије у наредном периоду. У 2013. години кумулативни резултат банкарског сектора је био губитак од 2.1 милијарде динара (15 банака је пословалo са добитком), при чему су настали губици највећим делом резултат значајног повећања исправке вредности за проблематичне кредите.

Смањење кредитне активности банкарског сектора са једне стране, и неликвидност реалног сектора са друге стране, утицали су на повећање учешћа проблематичних кредита у укупним кредитима банкарског сектора Србије. Тако овај проценат у периоду од 2009. до 2013. године има тенденцију раста и повећао се са 15.7% на 21.4%. Иако је покриће проблематичних кредита укупним резервама на значајном нивоу, и указује на стабилну способност банкарског сектора да апсорбује потенцијалне кредитне ризике, поставља се питање решавања растућих проблематичних изложености у будућем периоду, као утицаја значајног нивоа НПЛ-ова на задовољавање тражње за средствима финансирања, а нарочито у случају ризичнијих сегмента привреде (нпр. мала и микро предузећа и предузетници). Скорија искуства показују да неликвидност и неспособност измирења кредитних обавеза мањег броја предузећа са великим кредитним изложеностима, може имати значајан утицај на кредитни ризик банкарског сектора. У том смислу управљање кредитним ризиком од стране банака би требало да укључи и преузимање активне улоге у кризном менаџменту оваквим ентитетима (нпр. кроз представнике у управном одбору) и мониторингу њиховог пословања, у циљу сагледавања могућности, и предузимања корака неопходних за њихов опоравак. 

Један од предуслова економског раста је и постојање јаког приватног сектора и развијеног предузетништва, који су способни да идентификују профитабилне могућности за раст, финансирају их и креирају додатну вредност. У одсуству претходног, долази до стагнације и смањења кредитне активности банкарског сектора. Последња истраживања ЕБРД-а (BEPS – Banking Environment Performance Survey) указују да су ограничавајући фактори раста кредитне активности у Србији,  углавном на страни тражње, а не на страни понуде. У том смислу у сектору малих и средњих предузећа (СМЕ) као основни ограничавајући фактори су идентификовани недостатак квалитетних, кредитно способних ентитета у овом сегменту привреде. Услед лимитираних информација на бази којих би се утврдила њихова кредитна способност и релативно мањих износа кредита посматрано у односу на трошкове неопходне за њихово администрирање, СМЕ сектор је суочен са високим каматним стопама и великим захтевима по питању средстава обезбеђења кредита. Предузећа у овом сегменту привреде и даље имају ограничен приступ средствима финансирања, и малу могућност значајнијег доприноса економском расту целокупне привреде. Резултати BEPS -а за велика предузећа, као и у претходном случају, као главни ограничавајући фактор кредитне активности идентификују квалитет домаће тражње.

Иако су присутни спори, али позитивни помаци у смислу раста учешћа премија животног осигурања и константног раста техничких резерви, сектор осигурања у Србији је и даље неразвијен, и са учешћем премије у бруто производу у 2013. години од 1.8% налази се знатно испод просека земаља чланица Европске уније, као и земаља централне и источне Европе. Укупне премије осигурања су оствариле номинални раст од 7.2% у односу на претходну годину, док је просечна премија по становнику износила ЕУР 78 (2012: ЕУР 75). Учешће неживотних осигурања у укупној премији је и даље доминантно, мада се наставља тенденција раста учешћа животних осигурања у укупној премији (учешће премије животних осигурања у укупној премији - 2013: 22%, 2012: 19.3%). У 2013. години укупна премија је достигла ново од РСД 64 милијарде, уз стопу раста од 4.2%.

На српском тржишту осигурања влада велика конкуренција - укупно је присутно 28 осигуравајућих друштава (укључујући 4 друштва која се баве реосигурањем). Разлози за толики број друштава су пре свега условљени чињеницом да се сектор осигурања у Србији по степену развијености налази знатно испод просека земаља ЕУ, као и земаља централне и источне Европе, те сходно томе услед врло ниске пенетрације осигуравајућих услуга, пружа знатан потенцијал за раст тржишта, што ће у највећој мери зависити од привредног раста и раста животног стандарда. Према износу бруто обрачунате премије, највећа осигуравајућа кућа је Дунав осигурање, која сен а Делоитте-овој листи најуспешнијих осигуравајућих друштава у централној Европи у 2013. години нашла на 50. месту..

Сазревање тржишта и развој свести становништва о животним осигурањима као алтернативним видовима штедње зависи, између осталог, и од јачања поверења јавности у овај сегмент финансијског система. У том циљу, регулатор инсистира на развоју праксе корпоративног управљања, адекватном успостављању система интерних контрола и унапређењу система управљања ризицима у осигуравајућим друштвима.

Да ли Вам је ово било корисно?