Чланак

Менталитет силоса: неизбежна стварност или шанса за суштинску промену компаније

Пише: Иван Стефановић, руководилац у Сектору за консалтинг  

Раст компаније и повећање њене ефикасности се у пракси менаџмента доживљавају као аксиоми пословања. То је последица дуге историје која започиње током II индустријске револуције, средином XIX века, и траје све до данас. Током овог периода, велика већина компанија у скоро свим индустријама искључиво тежи да максимизира сопствени раст уз минимизацију утрошених ресурса, како би што брже увећавале профит. Међутим, раст компаније доводи и до повећања њене унутрашње комплексности.

Како би се у таквим околностима повећала ефикасност, долази до “разбијања” пословних процеса на што ситније скупове активности, за чију реализацију релативно лако може да се обучи било која просечна особа. На овај начин, запосленима се сужава фокус и смањује делокруг рада и одговорности. Они постају специјалисти који, услед репетиције малог броја активности, врло брзо напредују на криви учења и тиме повећавају сопствену продуктивност. Због фокуса на искључиво свој сегмент посла, запослени временом губе из вида збивања изван њиховог делокруга рада, што резултује својеврсном кратковидошћу, односно непознавањем потреба и жеља екстерних и интерних купаца (интерни купци су запослени који се у процесу стварања вредности налазе “низводно” од посматраног запосленог).

Другим речима, долази до стварања менталитета силоса. Менталитет силоса је немогућност запослених да виде и схвате дешавања и очекивања изван њиховог делокруга одговорности. Да би у условима овакве својеврсне изолације могли да имају разумевање садржаја и динамике свог посла, запослени морају да добијају инструкције за рад од непосредно надређених. Самим тим, и резултати њиховог рада нису оцењивани од стране корисника резултата тог рада, већ од стране надређених, чиме је у потпуности прекинута веза са купцима. Уместо хоризонталне перспективе која прати процесе у компанији и задовољавање потреба купаца, створена је вертикална перспектива која је усмерена на хијерархијске односе и задовољавање потреба менаџмента. Компанија постаје конгломерат различитих функционалних целина (маркетинг, инжењеринг, производња, HR, итд.) и губи везу са својом мисијом, односно сврхом свог постојања.

Менталитет силоса је толико дуго свеприсутан у компанијама да менаџмент често ово не види као проблем. Само поједине компаније доживљавају ову појаву као дубоко укорењени културолошки и структурни изазов који је потребно превазићи, како би дошло до суштинских промена и ослободио се потенцијал за даљи раст и развој. Оне разумеју да је велики изазов пред њима. Да би успеле у промени менталитета силоса, компаније морају да обезбеде разумевање и активну подршку жељеним променама од стране главних доносиоца одлука и других кључних стејкхолдера. Циљ је имплементирати процесну организацију која ће бити фокусирана на задовољавање жеља и потреба својих купаца кроз континуирано унапређење процеса и прилагођавање променама у окружењу.
 

Текст је објављен у часопису Bizlife.

 

Да ли Вам је ово било корисно?