Анализе

Који изазови чекају банкаре у наредном периоду?

Игнорисање проблема и трендова више није опција

Аутор: Марко Новаковић, руководилац у Сектору за управљање ризицима

Текст је објављен у часопису "Свет осигурања"

Гледајући банкарске показатеље, може се закључити да се српски банкарски сектор креће у стабилном и предвидивом пословном окружењу и амбијенту. Што се тиче конкуренције, „fintech“ компаније су означене као главна претња за традиционално банкарско пословање.

Према извештају, који на кварталној основи објављује Народна банка Србије, претходно ублажавање монетарне политике, ниска премија ризика земље и низак ниво каматних стопа у зони евра доприносе одржавању повољних услова за финансирање приватног сектора. Ово је за последицу имало убрзан раст кредитне активности. Стратегија за решавање проблематичних кредита као и Одлука о рачуноводственом отпису билансне активе изгледа да су дали жељени ефекат. Наиме, учешће проблематичних кредита (NPL) у укупним кредитима током четвртог квартала 2018. године је додатно смањен за 0,6 п.п. на коначних 5,1% . На крају 2018. године, од укупног броја банака, њих 24 су оствариле нето добитак, док су само четири банке, са тржишним учешћем од 2,9%, оствариле губитак. Просечан принос на активу (ROA) износио је 2,07% док је принос на капитал (ROE) износио 10,66%.

Гледајући на горе поменуте показатеље, може се закључити да се наш банкарски сектор креће у стабилном и предвидивом пословном окружењу и амбијенту. Овај закључак се може донети и имајући у виду да смо као земља изашли из периода финансијске кризе. Такође, процене кретања кључних макроекономских индикатора земље у наредном периоду су позитивне.

Да ли је то баш тако и шта доноси блиска и далека будућност?

Оно што се са сигурношћу може рећи јесте да неће сви тржишни учесници, у блиској будућности, бити на истим позицијама на којима су сада. Сведоци смо, сада већ континуираног процеса, укрупњавања банкарског тржишта. Расположиви капитал великих банкарских групација мења своју "адресу”. Разлози за то су различити. Ово је процес, који ће се на банкарском тржишту Србије, по свему судећи, наставити и у наредном периоду. У наредном периоду је потребно сагледати све изазове пред којима се банкарско пословање налази. Нико са сигурношћу не може предвидети будућност, али се систем пословања може поставити на начин који ће осигурати да се све промене које долазе првенствено разумеју, а затим и правовремено адресирају.

Неизоставни део сваке дискусије о банкарском пословању у будућности постају појмови попут дигитална дисрупција, машинско учење, „blockchain" технологија и многи други. Може изгледати да је све ово само део вокабулара једне нове генерације банкара, а да је све у суштини исто. Бојим се да није тако. О томе нам најбоље говоре примери којима смо сви били сведоци у протеклом периоду. Компанија Amazon је драматично променила традиционални бизнис књижара, Spotify је драматично изменио бизнис музичког издаваштва, Youtube је до темеља изменио моделе дистрибуције медијских садржаја и озбиљно пољуљао телевизијски бизнис, WhatsApp је постао значајна конкуренција традиционалним системима телекомуникација, Uber је изменио такси превоз у западним земљама итд. Листа традиционалних бизниса који су претрпели значајне измене  је непрегледна. Неки од тих бизниса су угашени, а неки пред гашењем.

Банкарско пословање мора учити од других не би ли као такво опстало. Остаће само они који су на време идентификовали претње и прилике које долазе.

Које су то промене, који су то изазови и одакле почети?

Ако бисмо поделили изазове у неколико категорија, онда бисмо то могли да урадимо на следећи начин:

·       Зарадити довољно новца за власнике. Банке су на крају ипак профитно оријентисане компаније, а чини се да ипак не зарађују довољно гледано кроз просечан принос на активу и просечан принос на капитал. Ако ништа друго увек може више и боље;

·       Задовољити очекивања клијената. Све су већи захтеви, а банке су под константним притиском да исте адресирају на одговарајући начин;

·       Повећана конкуренција од стране "fintech" компанија било да су то постојеће компаније или неке "start-up" компаније које тек улазе на тржиште. Технологија коју користе и решења која пружају могу драматично утицати на конкуренцију. Ово може представљати озбиљну претњу за традиционално банкарско пословање, које се не може тако брзо прилагодити изменама. Прилагођавање се не односи само на технологије него и на процесе, културу и многе друге области. Не треба потценити ни велике компаније у другим индустријама попут телекомуникационих компанија које имају приступ великом броју корисника услуга и покушавају да искористе ту своју компаративну предност у односу на друге играче на тржишту.     

·       Притисак од стране регулатора. Регулаторни захтеви настављају да расту и банке троше значајна средства из својих буџета, како би осигурали потпуну усаглашеност са регулаторним захтевима.

Да је потребно зарадити довољно новца за власнике није ништа ново. Имајући у виду да смо пре свега једно мало финансијско тржиште, често матице компаније својим филијалама на овим просторима управљају по принципу „dashboard management"-a, црвено – гасимо, продајемо, зелено – идемо даље.

Фокус бих, ипак, ставио на друге категорије које сам поменуо.

Захтеви клијената све су већи. Захтеви се додатно усложњавају појавом трећих страна, предузећа која пружају услуге кроз отворени интерфејс за програмирање апликација (API). Искуство коришћења банкарских услуга мора постати једноставније, пресонализовано и интегрисано. Примера ради, већ данас корисници мобилних телефона очекују да добију информације о најбољим местима за куповину сходно њиховим потрошачким навикама. Слично томе, корисници банкарских услуга очекују и информације о опцијама за штедњу, затим кредитима заједно са условима за добијање истих, а све то базирано на инстант поређењу свих понуда на тржишту и бихевиоралног увида у наше потрошачке преференције. Са банком се жели комуницирати преко „messenger“ апликација, "chatbot"-ова од којих се очекује не само да буду инфо центар већ и наш финансијски саветник.

Сходно томе банке ће бити присиљене да подигну своје капацитете складиштења, обраде и управљања подацима. Мораће да изграде своје финансијске и нефинансијске екосистеме. Мењање банке односно парадигме пословања мора бити могуће сваког тренутка. Корисници више неће бити само корисници него фанови.

Банке морају смислити потпуно нову понуду вредности за купце и око тога изградити заједницу фанова. Пример могу бити многе светске успешне компаније. Често се спомиње пример Apple-a. Сви данашњи паметни телефони имају сличне карактеристике, али одређени број купаца купује искључиво iPhone јер воле бренд, идеје компаније и оснивача.

„Fintech“ главна претња традиционалном банкарском пословању

Што се тиче конкуренције, "fintech" компаније су означене као главна претња за традиционално банкарско пословање. Оне покушавају да нађу своје место у ланцу вредности традиционалног банкарства тако што се позиционирају тамо где се налази највећа вредност, а то су системи плаћања, зајмова или улажењем на блиска подручја банкарском пословању као што су "peer-to-peer" позајмљивања или криптовалута попут "bitcoin"-а.

Као што смо рекли, нови конкуренти нападају банке у подручју плаћања, трансфера новца, осигурања, управљања имовином те услугама за богате клијенте. Посебно се истиче подручје "blockchain" технологије, као следећи еволуциони скок у технологији оптимизације пословних процеса. У новинама и на телевизији смо имали прилику да видимо један пример из региона. У Загребу је "start up" компанија Oradiana ушла у сарадњу са америчком компанијом Stellar са којом ради на тестирању система, који би могао прерасти у "open-source" пандан SWIFT-a.

Колико је озбиљна ситуација са конкуренцијом говори и чињеница да се у годишњим плановима, сценарио анализама, анализама осетљивости, буџетима великих банкарских групација већ инкорпорирају елементи губитка тржишта у одређеним сегментима услед појачане конкуренције коју чине управо "fintech" компаније.

Бројни истраживачки центри се баве питањима технологија и њиховог утицаја на пословање у будућем периоду. Уколико бисмо морали да их рангирамо онда би листа могла да изгледа овако:

·       Open API

·       Напредна анализа података, Употреба вештачке интелигенције (IA) и машинског учења (machnine learning) у бројним областима пословања

·       Употреба различитих интерфејса за комуникацију попут Chatbots-a, Voice device interface

·       Процесирање података у Cloud-у

·       Аутоматизација процеса (RPA – Robot process automation)

·       Internet of things (IOT)

·       Blockchain

Уз повремене и ретке излете у друге области, наша банкарска индустрија углавном је окренута дигитализацији и аутоматизацији постојећих система и процеса. Извесно је да ће у наредном периоду банке морати да инвестирају значајна средства у технолошку инфраструктуру. Поједине банке на развијенијим тржиштима организују сада већ традиционалне "hachathon"-е. Неке од њих оснивају фондове који улажу у „fintech“ и „open“ API платформе које ће им омогућити да створе властиту заједницу девелопера и партнера.  

Утицај прекомерне регулације индустрије

Последње, али ништа мање значајни изазови везују се за постојећу и надолазећу регулативу. Чини ми се да је генерални утисак људи у банкарском пословању да постоји пререгулисаност индустрије која гуши могућност фокусирања на сервисирање клијената и задовољавање њихових потреба. Још један аргумент који иде у прилог тези о прекомерној регулацији је чињеница да је наша регулатива махом преузета из регулативе која се примењује у Европској унији која је далеко развијеније финансијско тржиште. Чини се да се принцип пропорционалности не примењује када су у питању регулатива и њена примена. У протеклих неколико година кроз регулативу Народне банке Србије имплементирани су нови оквири за управљање ризицима, стандарди, регулатива из области заштите података итд. Подсетимо се само неких од њих:

·       Базел III (по угледу на CRR/CRDIV). Базел IV је већ у најави.

·       Оквир за евидентирање и извештавање о проблематичним и модификованим финансијским инструментима познатији као "Forebearance framework".

·       Увођење нових стандарда финансијског извештавања: МСФИ 9 – Финансијски инструменти.

·       Читав сет прописа/одлука из области послова платног система.

·       GDPR – Општа уредба о заштити података о личности односно наша законска интерпретација  и др.

Не можемо очекивати смањење регулаторних захтева у наредном периоду. Шта више можемо очекивати само усложњавање регулативе јер она мора пратити праксу која се усложњава.

Закључак је следећи, бројни су изазови пред банкама у наредном периоду. Поставка система за њихово адресирање је кључна. Биће потребно поновно ревидирање стратегије пословања, трансформација контролних и функција подршке, трансформација бизнис модела, адаптација ИТ инфраструктуре и управљања подацима, али и промена корпоративне културе.

Потребна је визија топ менаџмента који руководе банкама. Тешко је издићи се изнад дневних проблема са којима се запослени у банкарској индустрији сусрећу, али игнорисање више није опција.

Не заборавите, носиоци свих промена су људи. Инвестирајте у њих.

Да ли Вам је ово било корисно?

Повезане теме