Анализе

Где седи ваш "compliance officer"?

Текст је објављен у часопису Bizlife.

Иако је стална потреба компанија да смањују трошкове како би повећале профит донекле разумљива, пракса показује да смањење трошкова слабијим улагањем у усклађеност пословања може коштати много више него тим од 20 compliance стручњака запослених у компанији до пензије. Или, просто речено - „ко не плати на мосту, платиће на ћуприји“. И то много скупље.

Подршка српским подружницама

Из досадашње пословне праксе, примећује се тренд слабе подршке матичних компанија која се тиче усклађености пословања са својим српским подружницама. Такође је приметно одсуство адекватне и правовремене обуке запослених у Србији, након аквизиција од стране међународних фирми које су обавезне да се придржавају ових закона.

Слабо или готово никакво познавање основних захтева ових, веома ригорозних закона од стране запослених на кључним функцијама у српским компанијама (финансије, контрола, набавка), мањак подршке у виду регионалних compliance officer-a, штури онлајн тренинзи у земљи у којој је индекс перцепције корупције 77 (на основу последњег истраживања које је спровео Transparency International) и локални менаџмент који има традиционални отпор према трошковима који се односе на усклађеност пословања, пали сигналну лампицу код сваког едукованог објективног посматрача. Или би барем требало.

Награде страним узбуњивачима

За разлику од Србије у којој је институција узбуњивача уведена недавно, а користи се нерадо, у Сједињеним Америчким Државама, рецимо, постоји засебан подзаконски акт који гарантује награде узбуњивачима, односно оним лицима који пријаве илегалне радње у својим компанијама, или америчкој Комисији за хартије од вредности или Министарству правде САД. Награде иду и до 10-30% укупне казне која се наплати од компаније у случају да се испостави да су наводи узбуњивача тачни, а наплаћена казна износи преко од 1.000.000 УСД.

Овај подзаконски акт подједнако важи за грађане САД и других држава. На основу јавно доступних података, највећа награда која је исплаћена држављанину стране земље је 4,1 милион УСД. Илустрације ради, америчка Комисија за хартије од вредности је у периоду између 2011. и 2017. године примила 114 пријава страних држављана. Веома мали број пријава је стигао из Србије, махом због ограниченог познавања ове тематике у српском пословном окружењу, али се очекује да се број пријава са наших простора повећа између осталог и због увођења домаћег Закона о заштити узбуњивача и обавези међународних компанија да обезбеде механизме за анонимну пријаву сумњивих пословних пракси у својим компанијама.

Лична одговорност и Јејтсов меморандум

Премда је лаицима тешко да разумеју појам прекограничне надлежности, став пре свега америчких власти се променио и према руководиоцима компанија. 

Године 2015, заменик тужиоца Сали Јејтс истакла је значај индивидуалне одговорности у поступцима Министарства правде у допису који је касније постао познат као „Јејтсов меморандум“.

Меморандум забрањује закључивање било које врсте споразума са Министарством, који би заштитили особе укључене у коруптивне радње. Последично, компаније имају обавезу да докажу своју посвећеност етичком пословању тако што ће пружити америчким властима податке о појединцима који су били укључени у илегалне радње.

Иако даље кривично гоњење зависи од нивоа међународне сарадње између тужилаштава, сигурно је да ће свака компанија у најмању руку отпустити запослене за које се утврди да су учествовали у илегалним радњама.

Дакле, иако је можда логично мислити да амерички, британски или француски закони не могу спровести пуне законске мере над држављанима других земаља, у заблуди су они који мисле да ће појединци који су укључени у противзаконите радње на својим тржиштима моћи да се „извуку”.

Етичко пословање као кључ „clean business“-a

Један од заједничких захтева свих закона наведених у овом чланку је посвећеност менаџмента етичком пословању кроз ригорозни систем интерних контрола, политика, периодичних провера пословања и других мера које практично подржавају рекламирану посвећеност clean business-у.

Компаније које годишње остварују профит у милионима долара тешко ће моћи да убеде објективног посматрача, а камоли америчког, француског или британског тужиоца, да су дале све од себе да обезбеде контролисано пословно окружење и поштовање начела етичког пословања уколико су compliance функцију оставили на регионалном нивоу, а запослене на тржиштима која важе за високо ризичне препустили да се сналазе уз подршку описану горе.

На FCPA блогу, водећем онлајн извору информација о америчким и глобалним иницијативама и гоњењу компанија на основу прекограничних закона о корупцији, недавно је објављен чланак који поставља следећа питања: „Где седи ваш руководилац за усаглашеност пословања?“ као и „Да ли распоред седења може предвидети будућност компаније?“

Већина експерата из поља усклађености пословања који су кроз свој професионални ангажман упознати са међународним истрагама које се односе на корупцију би на последње питање одговорили категоричним „да”.

Са друге стране, имајући у виду доступност експерата за питања прекограничних закона на домаћем тржишту, остаје питање које су препреке да се ангажују екстерни експерти уколико руководство не види потребу за отварањем новог радног места и како би ова пословна политика била правдана у случају да неко „закуца на врата” на основу пријаве кивног радника пред отказ, запосленог мотивисаног новчаном наградом, конкурента или искрено правдољубивог радника.

Колико кошта корупција?

Пет највећих казни које су плаћене само америчким властима за кршење FCPA закона (закона о подмићивању јавних службеника):

1. Telia Company (Шведска): 965 милиона УСД 2017. године

2. Siemens (Немачка): 800 милиона УСД 2008. године

3. VimpelCom (Холандија) 795 милиона УСД 2016. године

4. Alstom (Француска): 772 милиона УСД 2014. године

5. KBR / Halliburton (САД): 579 милиона УСД 2009. гoдине

Занимљиво је да се горе описани „зависни трошкови“ покренуте америчке истраге само за Siemens процењују на 2,5 милијарди УСД.

Да ли Вам је ово било корисно?