Анализе

Измене и допуне Закона о ПДВ-у (2015. год.)

Нова правила за примену механизма обрнуте наплате

Аутор: Филип Ковачевић, руководилац у Сектору за порески консалтинг

У склопу измена и допуна Закона о ПДВ-у, примена механизма обрнуте наплате у промету добара и услуга из области грађевинарства, промета електричне енергије и природног гаса, као и у промету добара и услуга у извршном поступку, доноси неке битне и корисне новине за унапређење пословног амбијента у Србији.

Претражите садржај

Даље усаглашавање са прописима Европске уније, као и стварање повољнијих услова за пословање домаћих и страних привредних субјеката у Србији, представљају неке од основних разлога за измене и допуне Закона о порезу на додату вредност, чији је предлог усвојен 28. септембра 2015. године, а већина одредби се примењује од 15. октобра 2015. године.

Сходно томе, учињене су и одређене измене у вези са применом механизма обрнуте наплате (тзв. reverse charge механизам), када прималац добара и услуга обрачунава ПДВ за тај промет као порески дужник, и то за промет добара и услуга из области грађевинарства, промет електричне енергије и природног гаса, као и за промет хипотековане непокретности, предмета заложног права, односно добара и услуга у извршном поступку.

Промет добара и услуга из области грађевинарства

У складу са измењеним чланом 10. став 2. Закона о ПДВ-у, прималац добара и услуга из области грађевинарства, обвезник ПДВ-а, порески је дужник за промет извршен од стране другог обвезника ПДВ-а. Другим речима, Закон о ПДВ-у се више не позива на Закон о планирању и изградњи, тј. лице које врши промет и прималац добара и услуга више не морају бити класификовани као извођач радова и инвеститор, у складу са поменутим прописом, како би дошло до примене механизма обрнуте наплате. Сходно томе, више није нужно ни поседовање грађевинске дозволе да би прималац добара и услуга био лице које истовремено обрачунава ПДВ обавезу и користи претходни порез.

Наведена измена би требало да, с једне стране, олакша примену прописа којима је уређена материја ПДВ-а, будући да је досадашње решење неретко изазивало недоумице у пракси (на пример, да ли су у питању грађевинске услуге, да ли се одређено лице може сматрати извођачем радова, да ли се механизам обрнуте наплате може применити на промет који врши само „главни“ извођач радова, или се односи на сва лица која су ангажована као извођачи радова, итд.), те самим тим и доводило до различитих тумачења поводом испуњености услова за примену механизма обрнуте наплате и велике правне несигурности. С друге стране, ова измена би требало да доведе и до шире примене предметног механизма, будући да је проширен појам промета добара и услуга из области грађевинарства на које ће се примењивати механизам обрнуте наплате. Такође, предметни механизам ће од сада бити примењиван и на промет који се врши између подизвођача и извођача радова, а не само на промет између извођача радова и инвеститора. На овај начин би требало да се додатно растерети пословање привредних субјеката у области грађевинарства, посебно имајући у виду да лице које врши промет неће обрачунавати и плаћати ПДВ, за који је упитно када ће наплатити од инвеститора. Другим речима, наведена измена би требало да доведе до оптимизације новчаних токова код лица која послују у грађевинској индустрији.

Треба истаћи да је подзаконским актом прецизније уређена предметна материја, тј. таксативно је наведено шта се све сматра прометом добра и услуга из области грађевинарства за потребе примене члана 10. став 2. Закона о ПДВ-у, услед чега би примена предметне одредбе требало да убудуће буде знатно доследнија и транспарентнија у пракси. Наиме, Правилником о утврђивању добара и услуга из области грађевинарства за сврху одређивања пореског дужника за порез на додату вредност, предвиђено је да се добрима и услугама из области грађевинарства сматрају добра и услуге чији се промет врши у оквиру обављања одређених делатности које су прописане Уредбом о класификацији делатности, попут изградње стамбених и нестамбених зграда, изградње путева и аутопутева, рушења објеката, припреме градилишта, али и за малтерисање, уградњу столарије, бојење и застакљивање, итд.

Сходно томе, може се закључити да ће примена механизма обрнуте наплате у области грађевинарства имати знатно већи опсег и домет, него што је то био случај до сада. Посебно истичемо да ће се механизам обрнуте наплате примењивати без обзира на то да ли је лице које врши промет регистровано за обављање неке од наведених делатности или не.

Промет електричне енергије и природног гаса

Допунама члана 10. став 2. Закона о ПДВ-у прописано је да ће од сада порески дужник бити и обвезник ПДВ-а – прималац електричне енергије и природног гаса који се испоручују преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже, који је предметна добра набавио ради даље продаје, за промет електричне енергије и природног гаса, у случају када је тај промет извршен од стране другог обвезника ПДВ-а. Другим речима, изузетак од општег правила у складу са којим лице које врши промет обрачунава и плаћа ПДВ, прописан је и у овом случају, имајући у виду да је та обавеза сада пребачена на примаоца електричне енергије и природног гаса као пореског дужника, уколико су испуњени сви наведени услови.

Напомињемо да правила нису мењана за промет који се врши ка крајњим потрошачима, како привредним субјектима, тако и физичким лицима, тј. у случају промета електричне енергије и природног гаса за крајњу потрошњу, обавезу обрачуна ПДВ-а ће и даље имати лице које је тај промет извршило.

Изменама и допунама Закона о ПДВ-у прописано је и пореско ослобођење приликом увоза добара чија се испорука врши преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже, и то не само електричне енергије и природног гаса, већ и енергије за грејање, односно хлађење. Другим речима, Управа царина више неће обрачунавати ПДВ приликом увоза истих, већ је та обавеза пребачена на лице које их увози.

Поменуте измене би требало да доведу до лакшег трговања предметним добрима, будући да преносилац (односно Управа царина) неће имати обавезу да обрачуна и плати излазни ПДВ, док ће прималац имати могућност да у истом пореском периоду искаже и претходни порез и ПДВ обавезу.

Сходно томе, наведена измена би требало да доведе до оптимизације новчаних токова код лица која тргују предметним добрима, превасходно електричном енергијом и природним гасом.

Промет хипотековане непокретности, предмета заложног права, односно добара и услуга у извршном поступку

Допунама члана 10. став 2. Закона прописано је да ће порески дужник бити прималац добара и услуга, обвезник ПДВ-а, за промет извршен од стране другог обвезника ПДВ-а, и то код промета: 1) хипотековане непокретности код реализације хипотеке, 2) предмета заложног права код реализације уговора о залози и 3) добара и услуга над којима се спроводи извршење у извршном поступку.

Порески дужник ће у овом случају моћи да искористи право на одбитак претходног пореза, под условом да је обрачунао ПДВ и да примљена добра и услуге користи за промет добара и услуга из члана 28. став 1. Закона о ПДВ-у. Другим речима, порески дужник не мора поседовати рачун издат у складу са чланом 42. Закона да би користио претходни порез.

Наведена измена је битна и корисна, имајући у виду да у пракси понекад није било једноставно навести извршног дужника да изда рачун за извршени промет (будући да је извршни дужник уједно био и порески дужник за тај промет, без обзира на то што је фактички продају добара и услуга могло да изврши и друго лице, попут извршитеља), који је примаоцу добара и услуга био неопходан како би се остварило право на одбитак претходног пореза. Надаље, извршни дужници у одређеним случајевима нису били солвентни, услед чега су им и рачуни били у блокади, те су се могле појавити одређене потешкоће у вези самог плаћања ПДВ-а фискусу. На овај начин је и та проблематика разрешена, пошто је предметна обавеза пребачена на примаоца добара и услуга.

Текст је објављен у часопису "Бизнис и финансије".

Да ли Вам је ово било корисно?

Повезане теме