Пореске вијести, август 2020.

I Закон о пореском поступку

Народна скупштина Републике Српске је донијела нови Закон о пореском поступку Републике Српске (Службени гласник РС, број 78/20) који ступа на снагу 13. августа 2020. године. Доношењем новог Закона ставља се ван снаге Закон о пореском поступку Републике Српске који је ступио је на снагу 1. јануара 2012. године.

Најзначајније измјене које доноси нови закон су сљедеће:

Начела пореског поступка

Законом су утврђена начела пореског поступка:

• Начело законитости - Пореска управа је у пореско-правном односу дужна да остварује сва права и обавезе у складу са законом, а у случају када је овлашћена да дјелује на основу дискреционих овлашћења дужна је да дјелује у складу са сврхом тих овлашћења у оквиру закона, те да приликом утврђивања чињеница у пореском поступку једнаку пажњу посвећује и чињеницама у корист и на штету странке у том поступку.

• Начело временског важења пореских прописа - Пореска обавеза се утврђује на основу прописа који су били на снази у вријеме њеног настанка, осим ако је у складу да уставом и законом, за поједине одредбе закона предвиђено да имају повратно дејство, док су радње у пореском поступку регулисане прописима који су на снази у вријеме када се предузимају.

• Начело фактицитета - Пореске чињенице се утврђују према њиховој економској суштини, те ако се симулираним правним послом прикрива неки други правни посао, за утврђивање пореске обавезе основу чини дисимулирани правни посао. Ово начело суштински значи да ако порески обвезник, нпр. ради избјегавања пореза закључи један уговор, а по својој суштини тај уговор има карактер неког другог, он ће бити опорезован као да је и формално закључио тај други уговор.

• Начело поступања у доброј вјери –Стране у поступку су дужне да поступају у доброј вјери, те да се учесталост и трајање пореске контроле ограничавају на нужну мјеру.

• Начело принудне наплате - Пореска управа је дужна у поступку принудне наплате примијенити оне мјере и средства која су примјерена у односу на порески дуг, водећи при томе рачуна о економичности и ефикасности наплате пореске обавезе.

Пуномоћници у пореском поступку

Одредбама новог Закона о пореском поступку дефинисани су пуномоћници у пореском поступку, који могу бити:

• За правна лица – адвокат, адвокатско ортачко друштво, адвокатско друштво, порески савјетник или запослени код тог правног лица;

• За физичка лица - адвокат, адвокатско друштво, порески савјетник, запослени код физичког лица које обавља самосталну дјелатност, брачни, односно ванбрачни супружник пореског обвезника, сродник по крви у првој линији, у побочној до другог степена, старалац, усвојилац или усвојеник и њихови потомци који живе у заједничком домаћинству са пореским обвезником.

Поред лица која по основу Закона о општем управном поступку може бити пуномоћник, додати су још и порески савјетници којима је једна од основних улога у суштини заступање странака у пореском поступку. Пореско савјетовање је дефинисано Законом о пореском савјетовању (Службени гласник РС, бр. 17/08).

Одговорност других лица за пореске обавезе

Новим одредбама детаљно је прописана секундарна пореска обавеза као обавеза пореског обвезника коју у тачно одређеним случајевима измирују друга лица.

Та друга лица су:

• законски заступник који је свјесно или без дужне пажње пропустио да испуни своју обавезу да реализују плаћање пореза за пореског обвезника, иако је овај био у могућности да то уради, за износ неплаћеног пореза,

• лице које при вођењу послова злоупотребљава своја овлашћења што има за посљедицу немогућност плаћања пореза тог лица или другог лица,

• лице које доприноси или помаже у избјегавању плаћања пореза другог лица за порески дуг тог другог лица чије је плаћање избјегнуто,

• лице одговорно за обрачунавање и плаћање пореза за износ тог пореза који није плаћен, у случајевима када се утврди да то лице није поступало са дужном пажњом,

• физичко лице које је одговорно лице у правном лицу, које обрачунава и плаћа порез и пропусти да уплати порез за износ тог пореза који није плаћен, у случајевима када се утврди да то лице није поступало са дужном пажњом,

• лице које учествује у сачињавању и испостављању неистинитих и невјеродостојних исправа, или у неуредном , неистинитом и неблаговременом вођењу пословних књига за износ мање плаћеног пореза насталог као посљедица таквог његовог дјеловања,

• лице које је примило новчана средства, ствари или права из имовине пореског обвезника путем трансакције без накнаде или уз накнаду која је нижа од цијене која би се могла постићи на тржишту, у периоду од пет година прије доспјелости пореске обавезе која није плаћена за пореског обвезника за износ неплаћеног пореза, а највише до вриједности примљене имовине, умањене за износ који је то лице за њега платило,

• лице које у своју корист или у корист неког другог лица умањи имовину пореског обвезника, иако је знало или морало знати да порески обвезник неће моћи измирити своје пореске обавезе,

• лице које својим радњама на било који начин ставља у повољнији положај другог повјериоца у односу на пореске обавезе,

• лице које је предузело радње чија је посљедица неплаћање пореза пореског обвезника, а нарочито: преусмјеравање новчаних токова на друга правна или физичка лица ради ибјегавања плаћања пореских обвеза, коришћење пореског обвезника ради постизања забрањених циљева које сам не би могао постићи, умањење или отуђење имовине пореског обвезника ако је таква радња имала за посљедицу немогућност плаћања пореских обавеза.

Врсте пореске контроле

Врсте пореске контроле су:

1) канцеларијска контрола,
2) теренска контрола,
3) посебна контрола,
4) информативна контрола,
5) контрола нерегистрованог субјекта.

Као што је видљиво, у односу на раније важећи закон, предложеним рјешењем предвиђена је и информативна контрола која представља, такорећи, дјелимичну контролу која не резултује доношењем рјешења и утврђивањем обавеза. Информативна контрола је контрола коју службена лица Пореске управе предузимају на захтјев неког органа, нпр. тужилаштва и акт који доноси службено лице је записник о тој контроли. Ова контрола може се спроводити и без захтјева заинтересованог органа, као у случају контроле приређивача игара на срећу која се базира на провјери основних аспеката приређивања игара на срећу и достављања записника о тој контроли Републичкој управи за игре на срећу ради вршења инспекцијског надзора.

Пријава за евиденцију имовине и обавеза

Законом је прописана и пријава за евиденцију имовине и обавеза гдје су физичка лица и са њима повезана физичка лица која учествују непосредно или посредно у контроли правног лица, као и физичка лица која обављају самосталну дјелатност и са њима повезана физичка лица дужна да у року од четири мјесеца од дана ступања на снагу овог закона поднесу Пореској управи пријаву за евиденцију укупне имовине и обавеза у земљи и иностранству, са стањем на дан 31. децембар 2019. године.

Физичко лице учествује непосредно или посредно у контроли правног лица када то лице посједује непосредно или посредно најмање 25% акција или удјела у том правном лицу или када то лице има фактичку могућност да контролише пословне одлуке правног лица.

Лице има фактичку могућност контроле над пословним одлукама правног лица када лично или преко повезаних лица:

1) има или контролише 25% или више гласачких права у привредном субјекту,
2) има контролу над састављањем одбора директора привредног субјекта,
3) има право на учешће у добити привредног субјекта од 25% или више,
4) је члан породице лица које посједује непосредно или посредно најмање 25% акција или удјела у привредном субјекту или
5) на други начин има фактичку контролу над пословним одлукама привредног субјекта.

• Остале значајне измјене
  Промијењен је рок за подношење измијењене пореске пријаве, који је сад годину дана од истека рока за подношење пријаве. Према раније важећем Закону рок за подношење измијењене пријаве је три мјесеца од истека године у којој се пријава подноси.

• Утврђен је нови рок апсолутног застаријевања наплате пореских обавеза који сада износи 10 година, док је према раније важећем закону релативни рок наплате 3 године без прекида, а апсолутни рок 6 година.

• Прописано је да жалба изјављена против рјешења Пореске управе задржава извршење тог рјешења, осим ако је у питању рјешење о принудној наплати и рјешење о извршеној посебној контроли.

II Измјене и допуне Закона о рачуноводству и ревизији Републике Српске

Постојећи Закон о рачуноводству и ревизији Републике Српске је у примјени од 24. новембра 2015. године. Народна скупштина Републике Српске је на 11. редовној сједници усвојила Закон о измјенама и допунама Закона о рачуноводству и ревизији Републике Српске (Службени гласник РС, број 78/20).

Закон о измјенама и допунама Закона о рачуноводству и ревизији Републике Српске ступа на снагу 1. јануара 2021. године.

Значајне измјене које су усвојене обухватају:

• Прецизира се примјена стандарда у смислу да се примјењују „преведени“ стандарди, а чему претходи одлука о датуму почетка примјене. Ипак, прописани су и изузеци од примјене (за правна лица која имају посебне регулаторе и за правна лица чије је матично предузеће у иностранству) (нови члан 2а.).

• Детаљније се уређује питање квалификованих лица која сачињавају финансијске извјештаје (ФИ). Лице које сачињава финансијске извјештаје обавезно је квалификовано лице. Квалификовано лице јесте лице које посједује лиценцу сертификованог рачуноводственог техничара или сертификованог рачуновође (нови члан 13.).

• Детаљније се уређује питање услова у случају да се вођење пословних књига и сачињавање ФИ повјери другом правном лицу или предузетнику. Правна лица и предузетници са регистрованом дјелатношћу за рачуноводство морају у радном односу на пуно радно вријеме имати квалификовано лице за обављање регистроване дјелатности. Изузетак су предузетници који дјелатност обављају као основно или допунско занимање и који су и сами квалификовано лице, при чему не постоји обавеза додатног запошљавања (нови члан 13а.).

• Прописани су случајеви у којима ће се правно лице, односно предузетник за пружање рачуноводствених послова брисати из одговарајућих регистара (нови члан 15а.).

• Прописано је, да поред постојећих, и микро правна лица ФИ презентују кроз Биланс стања и Биланс успјеха (члан 19. став 6.).

• Прописан је изузетак од обавезе сачињавања консолидованих ФИ, уколико се ради о групи правних лица која су на консолидованој основи сврстана у мала правна лица (нови члан 20. став 4.).

• Битна измјена: „Правно лице које нема дозволу за обављање послова ревизије, у складу са овим законом, не може у оквиру свог пословног имена да садржи ријеч ревизија или друштво за ревизију“ (нови члан 30. став 3.)

• Законом су прописани основни услови за издавање, обнављање и одузимање лиценци овлашћеним ревизорима (члан 32. и нови члан 32а.).

• Допуњена је одредба о начину поновног обављања ревизије ФИ, након истека периода од 10 година; Прописана пауза од 2 године (нови члан 40. став 4.).

• Дефинисано је потписивања ревизорског извјештаја –овлашћени ревизор и лице овлашћено за заступање (нови члан 41. став 3.).

• Прописана је конкретна радна документација, те нови начин осигурања од ризика одговорности за штету приликом обављања професионалне дјелатности-закључивање полисе осигурања на годишњем нивоу (нови члан 42. и нови члан 44.).

• Прописано је да се ограничење пружања пореских услуга клијентима ревизије односи само на пореске услуге које се односе на обрачун пореза и подношење пореских пријава за правна лица чији су финансијски извјештаји предмет ревизије (нови члан 46.).

• Законом је детаљно прописан надзор над радом друштава за ревизију и овлашћених ревизора (нови члан 51а. и нови чланови 52 до 52д.).

• Законом је избрисана казнена одредба за друштва за ревизију у случају закључивања уговора о ревизији мимо законског рока, односно након 30.09. текуће године, јер је неуговарање ревизије финансијских извјештаја у законском року пропуст обвезника ревизије, а не привредног друштва за ревизију које само извршава услуге ревизије финансијских извјештаја на основу уговора сачињених са клијентима, односно обвезницима ревизије (члан 64.).

III Измјена Закона о јединственом регистру финансијских извјештаја РС

Народна скупштина Републике Српске је донијела Закон о измјени Закона о јединственом регистру финансијских извјештаја (Службени гласник РС, број 78/20) који ступа на снагу 13. августа 2020. године.

Иницијатива за измјену Закона о Јединственом регистру финансијских извјештаја Републике Српске упућена је од стране Комисије за хартије од вриједности Републике Српске, која је спроводећи своје активности у складу са Законом о тржишту хартија од вриједности идентификовала неусклађеност одредбе постојећег Закона о Јединственом регистру финансијских извјештаја у вези са достављањем тзв. коригованих финансијских извјештаја са одредбама Закона о рачуноводству и ревизији.

Законом о рачуноводству и ревизији Републике Српске није прописана припрема и презентација тзв. коригованих финансијских извјештаја, па самим тим ни могућност предаје истих у Јединствени регистар финансијских извјештаја, те је с тим у вези извршено брисање постојеће одредбе предаје коригованих финансијских извјештаја прописане чланом 12. Закона о Јединственом регистру финансијских извјештаја.  

IV Измјена и допуна Закона о подстицајима у привреди Републике Српске

Народна скупштина Републике Српске је донијела Закон о измјени и допунама Закона о подстицајима у привреди Републике Српске (Службени гласник РС, број 78/20).

Значајне измјене које су усвојене обухватају:

• Прописана је одредба да привредни субјекти из јавног сектора не могу бити корисници подстицајних средстава из предметног закона, уз изузетке правних лица која послују у области прерађивачке индустрије и угоститељства.

• Прописана је усаглашавање између почетног износа плате и важеће најниже плате за раднике који су у марту 2019. године имали плату нижу од најниже плате у Републици Српској, а која се накнадно измијени.

• Укинуто је ограничење из основног Закона да привредни субјект може остварити подстицај само за раднике са којима је засновао радни однос најкасније до истека марта 2019. године. Умјесто поменутог ограничења, прописано је да привредни субјекти могу остварити право на подстицај и за раднике са којима су засновали радни однос и послије марта 2019. године, уз услов да су у радном односу код привредног субјекта најмање један пуни обрачунски период прије обрачунског периода за који се тражи подстицај. Ове одредбе се примјењују од 1. јула 2020. године.