Пореске вести, децембар 2019.

Усвојене измене и допуне Закона о порезу на добит правних лица  

Овим путем вас обавештавамо да је Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица (Закон) усвојен на седници Народне скупштине Републике Србије одржане 6. децембра 2019. године, а закон се примењује почев за обрачун пореза на добит за 2020. годину односно за пореске периоде које почињу у 2020. години, осим одредбе која се односи на признавање расхода банке, насталих у вези са применом прописа о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима, која ће се примењивати на обрачун пореза на добит за 2019. годину.

У тексту испод ће детаљније бити обрађене наведене измене и допуне. За сва питања у вези са применом измена и допуна Закона, можете контактирати Милицу Стублинчевић, ACCA и Слободанку Колунџију, LL.M., Руководиоце из Сектора за порески консалтинг на мејл адресе: mstublincevic@deloittece.com и skolundzija@deloittece.com


Country by country reporting – усклађивање са захтевима ОЕЦД БЕПС Акционог плана 13

Једна од најзначајнијих новина која је обухваћена изменама Закона је увођење у српско пореско законодавство тзв. извештавања по земљама, односно country by country report.

Наиме, (само) они резидентни обвезници који се сматрају крајњим матичним правним лицима међународних група повезаних правних лица имаће обавезу да надлежном пореском органу доставе годишњи извештај о контролисаним трансакцијама међународне групе повезаних правних лица, који ће садржати податке (преглед пореских јурисдикција у којима се налазе чланице групе, збир прихода по јурисдикцијама, број запослених и сл.) за пословну годину за коју то лице има обавезу да припрема финансијски извештај. Обавеза припреме годишњег извештаја постојаће почев од 2020. године, а годишњи извештај ће се подносити у року од 12 месеци од истека периода за који се такав извештај припрема.

Очекује се усвајање подзаконског акта који ће садржати додатне информације о врсти података које би такав извештај требало да садржи, као и сам образац годишњег извештаја (за који се очекује да ће одговарати форми која је припремљена на нивоу ОЕЦД-а).

Сврха годишњих извештаја је да се аутоматски размењују са другим пореским јурисдикцијама. С обзиром на то да Србија у овом тренутку нема закључен ниједан споразум о аутоматској размени годишњих извештаја, таква размена у овом тренутку није могућа. Ипак, очекује се да ће у наредном периоду такви споразуми бити закључени, што ће омогућити пуну примену препорука БЕПС Акционог плана 13 и усклађивање са захтевима ОЕЦД-а.

У наставку је преглед основних појмова у вези са извештавањем по земљама:


1. Међународна група повезаних правних лица је група лица која су међусобно повезана по основу власништва или контроле у смислу МРС, односно МСФИ, и чији је укупни консолидовани приход, исказан у консолидованим финансијским извештајима за период који претходи периоду за који постоји обавеза извештавања, најмање 750 милиона евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан усвајања консолидованих финансијских извештаја, и


1) чија једна или више чланица има обавезу да саставља, приказује, доставља и обелодањује консолидоване финансијске извештаје у складу са МРС, односно МСФИ, или би ту обавезу имала када би била правно лице чијим акцијама се тргује на регулисаном тржишту у Републици или изван Републике, и


2) у којој је најмање једно правно лице резидент друге пореске јурисдикције у односу на остале чланице међународне групе, или је најмање једно правно лице резидент једне пореске јурисдикције а подлеже опорезивању у другој пореској јурисдикцији по основу пословања преко сталне пословне јединице.


2. Резидентни обвезник ће се сматрати крајњим матичним правним лицем међународне групе уколико:

1) непосредно или посредно, над једним или више правних лица, чланица међународне групе, има власништво или контролу која ствара обавезу припреме, састављања, приказивања, достављања и обелодањивања консолидованих финансијских извештаја у складу са захтевима МРС, односно МСФИ, односно, које би такву обавезу имало када би било правно лице чијим акцијама се тргује на регулисаном тржишту у Републици или изван Републике, и

2) не постоји друго правно лице унутар међународне групе које има непосредно или посредно власништво или контролу над тим лицем, и које има обавезу из претходне тачке.

Усклађивање са Законом о конверзији стамбених кредита  индексираних у швајцарским францима

Измене предвиђају да:
1. Се на терет расхода банке признаје износ умањења потраживања према корисницима стамбених кредита у висини утврђеној у складу са Законом о конверзији стамбених кредита

2. Пореском обвезнику - банци признаје право на порески кредит у износу од 2% преосталог дуга утврђеног у складу са чланом 4. став 2. Закона о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима (односно, дуга чија је конверзија извршена). Обвезник порески кредит користи у два узастопна пореска периода, и то у износу од 50 % тако обрачунатог пореског кредита, док се неискоришћени износ пореског кредита може пренети на рачун пореза на добит из будућих обрачунских периода, али не дуже од десет година.

Увођење пореских олакшица за инвестиционе фондове

Изменама је предвиђено да:

1. Приход који резидентни обвезник, основан у складу са прописима којима се уређују инвестициони фондови, оствари по основу отуђења имовине обухваћене одредбама о обрачуну капиталних добитака, не улази у пореску основицу.

2. Обвезник који је основан у складу са прописима којима се уређују инвестиоциони фондови не утврђује капитални добитак, односно губитак, у складу са Законом.

Остале измене

Преостале измене обухватају:

1. Право на коришћење пореског кредита по основу пореза по одбитку плаћеног у другој држави на приход од услуга извршених у тој другој држави.

2. Начин примене пореског подстицаја из члана 50а Закона, за улагања у основна средстава – порески подстицај обвезник примењује почев од пореског периода у којем је остварио рачуноводствену добит а не опорезиву добит.

3. Прецизирају се одредбе у вези са пореском консолидацијом, тако да се јасно наводи да су правна лица која су престала да испуњавају услове за пореску консолидацију пре истека рока од пет година, или су се определила да престану да примењују пореску консолидацију, дужна да у пореској пријави која се подноси за порески период у коме су престали услови за пореско консолидовање утврде и сразмерно плате разлику на име пореске привилегије коју су искористили.

 

Да ли Вам је ово било корисно?