Пореске вести,  Децембар 2019.

Правилник о амортизацији сталних средстава која се признаје за пореске сврхе

Министар финансија је дана 23. децембра 2019. године донео  Правилник о амортизацији сталних средстава која се признаје за пореске сврхе (у даљем тексту: „Правилник“), који је објављен у “Сл. Гласнику РС”, бр. 93/19 од 26. децембра 2019. године. Правилник ступа на снагу 1. јануара 2020. године, а његове одредбе се примењују на стална средства стечена почев од 1. јануара 2019. године, односно почев од првог дана пореског периода који почиње у 2019. години.

За средства стечена закључно са 31. децембром 2018. године, односно последњим даном периода који почиње у 2018. години, а која су стављена у употребу почев од 1. јануара 2019. године (односно првог дана периода који почиње у 2019. години), амортизација се утврђује у складу са постојећим правилником - Правилником о начину разврставања сталних средстава по групама и начину утврђивања амортизације за пореске сврхе (“Сл. Гласник РС”, бр. 116/14, 99/10, 104/18, 8/19).

Сходно одредбама Правилника, стална средства која подлежу  обрачуну пореске амортизације, осим нематеријалних средстава, разврставају се по групама и амортизују по прописаним стопама (I група – 2,5%, II група - 10%, III група - 15% IV група – 20% V група – 30%).

Пореска амортизација се утврђује применом пропорционалне методе, сразмерно броју дана коришћења у пореском периоду, за свако стално средство посебно, на основицу коју чини набавна вредност средства, односно вредност по којој је средство први пут признато у пословним књигама у складу са прописима о рачуноводству и МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП (у даљем тексту: „Прописи о рачуноводству“). Набавна вредност се не може мењати током трајања обрачуна амортизације, осим у случају накнадних улагања која се у складу са прописима о рачуноводству укључују у набавну вредност.

Уколико је износ рачуноводствене амортизације средства нижи од износа пореске амортизације, као расход амортизације у пореском периоду признаје се рачуноводствена амортизација.

Укупан износ амортизације утврђене за свако стално средство посебно, признаје се највише до износа набавне вредности сваког сталног средства посебно, увећане за евентуална накнадна улагања.

Обрачун пореске амортизације започиње и престаје истовремено са обрачуном рачуноводствене амортизације.

У случају када је у пореском периоду стално средство отуђено, односно уништено, као расход у том пореском периоду признаје се износ позитивне разлике између неотписане пореске вредности (набавна вредност увећана за накнадна улагања и умањена за износ пореске амортизације) и неотписане рачуноводствене вредности тог средства која се утврђује у пореском периоду у којем је дошло до престанка обрачуна амортизације, при чему се тако утврђена разлика умањује за расход обезвређења који се признаје у истом пореском периоду.

Амортизација нематеријалних средстава (концесије, патенти, робне и услужне марке, жигови, модели, лиценце, франшизе и остала нематеријална средства) признаје се као расход у износу рачуноводствене амортизације. На исти начин се утврђује амортизација сталних средстава која су узета у закуп са правом коришћења дужим од годину дана, а која се, сходно прописима о рачуноводству, код примаоца лизинга признају као средство.

Обрачун пореске амортизације сталних средстава која су стечена путем статусне промене, обвезник – стицалац наставља до истека преосталог амортизационог века и на начин који је у складу Правилником утврдио обвезник који та средства преноси статусном променом.

Обрачун пореске амортизације сталних средстава која су стечена путем статусне промене од обвезника – преносиоца који је амортизацију тих средстава утврђивао на према старим правилима – стицалац наставља на исти начин који је примењивао и обвезник – преносилац.

Обвезник је дужан да за свако стално средство појединачно обезбеди следеће податке: датум када је стално средство набављено и стављено у употребу; износ набавне вредности; датум започињања обрачуна рачуноводствене амортизације; износ накнадних улагања; износ рачуноводствене амортизације у пореском периоду; износ рачуноводствене амортизације који се, у пореском периоду, признаје за пореске сврхе; износ пореске амортизације у пореском периоду; износ пореске амортизације који се, у пореском периоду, признаје за пореске сврхе; износ неотписане пореске вредности на крају пореског периода; износ неотписане пореске вредности на дан престанка обрачуна амортизације; износ неотписане рачуноводствене вредности на дан престанка обрачуна амортизације.

Такође, обвезник је дужан да обезбеди, за сва средства за која се амортизација утврђује у складу са Правилником, податак о збирном износу (у пореском периоду): рачуноводствене амортизације, рачуноводствене амортизације која се признаје у пореске сврхе, пореске амортизације која се признаје у пореске сврхе, неотписане пореске вредности на дан престанка обрачуна амортизације и неотписане рачуноводствене вредности на дан престанка обрачуна амортизације.

Податак о амортизацији која се признаје као расход за пореске сврхе обвезник исказује у обрасцу ПОА – Подаци о амортизацији сталних средстава – нови образац амортизације који се подноси уз порески биланс и пореску пријаву.

Да ли Вам је ово било корисно?