Новости

Пореске вести, децембар 2018.

Закон о изменама и допунама Закона о порезима на имовину

Народна скупштина Републике Србије 7. децембра 2018. године усвојила је Закон о изменама и допунама Закона о порезима на имовину (у даљем тексту: ЗПИ) који ступа на снагу 16. децембра 2018. године. Као основни разлози за измене и допуне ЗПИ наведени су прецизирање предмета опорезивања порезом на имовину и других одредби, а са циљем повећања правне сигурности и устројавања примене одредби ЗПИ на територији Србије.

Усвојене су бројне измене, од којих најважније издвајамо у наставку.

ЗПИ ступа на снагу и примењује се од 16. децембра 2018. године, са следећим најважнијим изузецима:

  • Одредбе које се односе на утврђивање и плаћање пореза на имовину примењују се почев од обрачуна пореза на имовину за 2019. годину.
  • Порез на наслеђе и поклон и порез на пренос апсолутних права за ситуације у којима пореска обавеза није пријављена благовремено, па је настала даном сазнања пореског органа након ступања на снагу измена, утврдиће се и платити по одредбама ЗПИ које су важиле у моменту у којем би обавеза настала да је пријављена у року.

У наставку је дат преглед најзначајнијих измена које су обухваћене наведеним законом:

Измене у вези са порезом на имовину

Предмет опорезивања

У складу са изменама ЗПИ, наведено је да се порез на имовину плаћа на укупну површину земљишта, у случају плаћања пореза на право својине на земљишту површине преко 10 ари, односно, на право коришћења грађевинског земљишта површине преко 10 ари.

Када на непокретности поред права својине постоји неко од права, државина или коришћења, порез на имовину плаћа се на то право, а не на право својине.

Изменама се наводи шта ће се сматрати саставним делом земљишта и неће се опорезивати као објекат (нпр. стаза, ограда, итд.).

Саставним делом објекта сматрају се инсталације инкорпорисане у објекту и од објекта до прикључка на мрежу (ако се место прикључка може прецизно одредити).

Порески обвезник

Изменама ЗПИ одређено је да у случају када нерезидентно правно лице обавља делатност преко огранка у Републици који води књиге у складу са српским прописима, а такав огранак је држалац имовине у власништву нерезидентног правног лица, огранак ће бити дужан да испуњава обавезе обвезника из пореско правног односа у вези са порезом на имовину.

Утврђивање вредности непокретности и пореске основице

Унето је разјашњење да је корисна површина за земљиште његова укупна површина, укључујући површину под објектом. Порез на имовину се и даље утврђује за укупну површину земљишта а умањује за површину земљишта под објектом, када на то обвезник има право.

За сврху утврђивања основице пореза на имовину, непокретности се разврставају у следеће групе:

1) грађевинско земљиште;

2) пољопривредно земљиште;

3) шумско земљиште;

4) друго земљиште – свако земљиште које није грађевинско, пољопривредно или шумско;

5) стан;

6) кућа за становање;

7) пословне зграде и други (надземни и подземни) грађевински објекти који служе за обављање делатности;

8) гараже и гаражна места.

Најважнија измена у овом погледу односи се на измену начина утврђивања пореске основице за пореског обвезника који води књиге а којем у току године настане обавеза за порез на имовину. Уместо досадашњег решења где се у оваквим случајевима за све непокретности као пореска основица у првој години користи књиговодствена вредност непокретности (набавна вредност), од обрачуна пореза на имовину за 2019. годину примењује се правило да се набавна вредност користи као пореска основица само у одређеним случајевима, док се у преосталим случајевима основица утврђује на основу објављеног податка. У наставку је преглед случајева у којима се може користити набавна вредност као основица:

-  за непокретности обвезника који води пословне књиге чију вредност у пословним књигама исказује по методу фер вредности у складу са МРС, МСФИ, и усвојеним рачуноводственим политикама;

-  за жичаре, путеве, пруге и друге инфраструктурне објекте, као и за кабловску канализацију и друге подземне грађевинске објекте у које су смештене мреже намењене протоку воде, водене паре, топле или вреле воде за потребе грејања и друге потребе корисника, гаса, нафте и нафтних деривата, телекомуникација и слично;

-  у случају кад јединица локалне самоуправе није објавила акт којим утврђује просечне цене одговарајућих непокретности у зонама до 30. новембра текуће године, као и акт којим утврђује зоне и најопремљеније зоне;

-  за експлоатациона поља;

-  за експлоатационе објекте, за објекте у којима су смештени производни погони прерађивачке индустрије који се користе за обављање делатности, за објекте за производњу, пренос и дистрибуцију електричне енергије (осим трговине и управљања), за објекте за производњу гаса, за објекте за производњу паре, топле воде, хладног ваздуха и леда, за објекте за третман и одлагање отпада, за објекте у којима се одвијају процеси неопходни за поновну употребу материјала, за складишне и стоваришне објекте  - под условом да обвезник вредност тих објеката и вредност припадајућег земљишта у пословним књигама исказује одвојено (појединачно).

Настанак пореске обавезе

Када је право на основу којег се плаћа порез на имовину, стечено на објекту у изградњи који није оспособљен за коришћење, не користи се и за који није издата употребна дозвола, обавеза по основу пореза на имовину за тај објекат настаје најранијим од следећих дана:

-  даном почетка коришћења,

-  даном оспособљавања,

-  даном издавања употребне дозволе, односно даном омогућавања коришћења објекта на други начин (укључујући успостављање државине), осим у вези са зградама у изградњи површине преко 500 метара квадратних, како је у наставку објашњено.

Пореска обавеза за зграду у изградњи површине преко 500 м², (осим у одређеним случајевима), односно за посебни део зграде који представља техничку и функционалну целину површине преко 500 м² који се дограђује или надграђује, која није оспособљена за коришћење и не користи се, на чијој изградњи, доградњи или надградњи су изведени груби грађевински радови са конструктивним склопом, настаје почев од 1. јануара наредне године у односу на годину:

1) у којој је истекло пет година од дана правоснажности прве грађевинске дозволе или одобрења за изградњу те зграде односно седам година од дана правоснажности прве грађевинске дозволе за ту зграду, ако је решењем надлежног органа одобрено да грађевинска дозвола остаје на правној снази још две године по истицању пет година од дана њене правоснажности;

2) завршетка изградње конструктивног склопа, ако грађевинска дозвола није издата.

Поред тога, за овакве зграде за које је до 31. децембра 2018. године протекало више од 5 година, пореска обавеза настаје 1. јануара 2019. године.

Унета су додатна разјашњења у вези са тим шта се сматра даном стицања права за сврху опорезивања порезом на имовину:

-  кад је основ стицања правни посао - дан закључења правног посла, осим у одређеним случајевима, што укључује и ситуацију када је основ стицања уговор о статусној промени у ком случају се даном стицања права сматра дан регистрације статусне промене;

-  кад је основ стицања појединачни акт надлежног органа управе или другог органа или лица са јавним овлашћењем, односно одлука суда (укључујући одлуку којом се утврђује да је право стечено одржајем) - дан правоснажности тог акта (осим у одређеним случајевима)

-  кад је основ стицања план поделе у статусној промени - дан регистрације статусне промене;

-  кад је основ стицања одлука о расподели ликвидационог остатка - дан доношења одлуке, а ако је против те одлуке вођен спор – даном правоснажности одлуке којом је окончан спор;

-  код стицања права по самом закону на дан одређен законом - дан одређен законом по основу кога се право стиче.

Изменама је јасно одређено да на настанак пореске обавезе за објекат није од утицаја врста дозволе за изградњу објекта, односно да ли је извршен упис објекта и права на њему у одговарајућем катастру, односно врста тог уписа.

Пореско ослобођење

Изменама ЗПИ одређено је да се порез на имовину не плаћа на непокретности у својини приватног партнера, и то на земљиште које је приватни партнер стекао након закључења уговора о концесији према којем је процењена вредност концесије преко 50 милиона евра, као и на објекте изграђене на накнадно стеченом земљишту, ако

-  је приватни партнер накнадно стечено земљиште прибавио у циљу испуњења обавеза из уговора о концесији;

-  је приватни партнер накнадно стечено земљиште прибавио уз сагласност даваоца концесије;

-  се накнадно стечено земљиште и на њему изграђени објекти користе искључиво за сврху извршења обавеза из уговора о концесији;

-  се приватни партнер, у складу са уговором о концесији, обавезао да накнадно стечено земљиште и на њему изграђене објекте без накнаде пренесе у својину Републике Србије или другог лица које је давалац концесије у складу са уговором о концесији, као и да тај пренос изврши најкасније до дана престанка уговора о концесији по било ком основу;

Административне одредбе

Изменама су извршена усклађивања одредби у вези са подношењем пореских пријава и поступком утврђивања пореза на имовину:

  • Једна од најважнијих измена је омогућавање подношења пореске пријаве преко јавног бележника у случају стицања или отуђивања права на непокретностима по основу исправе коју је саставио, оверио или потврдио јавни бележник.

Oбвезник пореза на имовину дужан је да поднесе пореску пријаву надлежном органу јединице локалне самоуправе, у року од 30 дана, за:

-  имовину за коју настане пореска обавеза за коју пореску пријаву није поднео преко јавног бележника, рачунајући од дана настанка пореске обавезе;

-  имовину за коју престане пореска обавеза за коју пореску пријаву није поднео преко јавног бележника, рачунајући од дана престанка пореске обавезе;

-  имовину коју предузетник који води пословне књиге почне да евидентира у пословним књигама, рачунајући од дана евидентирања;

-  имовину коју предузетник који води пословне књиге престане да евидентира у пословним књигама, рачунајући од дана престанка евидентирања;

-  имовину у пословним књигама физичког лица које је изгубило својство предузетника који води пословне књиге, рачунајући од дана престанка тог својства;

-  непокретност за коју је обвезнику престало право на пореско ослобођење, рачунајући од 184-ог дана од дана њеног уступања другом лицу ради остваривања прихода.

-  изузетно, обвезник који води пословне књиге за имовину за коју је, у периоду од 1. јануара пореске године до 31. марта пореске године настала пореска обавеза или је дошло до друге промене, пореску пријаву подноси у оквиру пријаве којом пријављује утврђени порез за пореску годину за све непокретности на територији исте јединице локалне самоуправе, или пријаву подноси након подношења те пријаве, до 31. марта пореске године.

Пореска пријава подноси се и за имовину за коју обвезник има право на пореско ослобођење.

Измене у вези са порезом на наслеђе и поклон

У наставку је кратак преглед измена у вези са опорезивањем порезом на наслеђе и поклон.

Примена пореског ослобођења:
  • Ослобађа се од опорезивања наслеђе и поклон људских ћелија, ткива и органа
  • Разјашњава се примена ослобођења до 100.000 динара на годишњем нивоу, те се наводи да ако је вредност наслеђених, односно, на поклон примљених ствари од истог лица у једној календарској години већа од 100.000 динара, од опорезивања се изузима 100.000 динара у тој календарској години по сваком од тих основа.
Изузимање од опорезивања:

Извршено је усклађивање са одредбама других закона у погледу третмана трансакција у вези са уговором о концесији, те се наводи да се порез на поклон не плаћа на пренос без накнаде права на непокретности лицу (или неком од лица) које је, у складу са уговором о концесији, давалац концесије, а који пренос у поступку реализације уговора о концесији врши приватни партнер, ако је процењена вредност концесије најмање 50 милиона евра.

Измене у вези са предметом опорезивања
  • Порез на наслеђе и поклон плаћа се на наслеђено/у поклон примљено употребљавано моторно возило и ваздухоплов, док се од пореза на наслеђе и поклон ослобађа наслеђено/у поклон примљено возило и ваздухоплов, које се не сматра моторним и није употребљавано, како је дефинисано законом.
Административне одредбе

Изменама су извршена усклађивања одредби у вези са подношењем пореских пријава и поступком утврђивања пореза на наслеђе и поклон:

  • Једна од најважнијих измена је омогућавање подношења пореске пријаве преко јавног бележника у случају преноса права на непокретностима по основу исправе коју је саставио, оверио или потврдио јавни бележник.

Измене у вези са порезом на пренос апсолутних права

У наставку је кратак преглед измена у вези са опорезивањем порезом на пренос апсолутних права:

Измене у вези са предметом опорезивања
  • Предмет опорезивања је право својине на употребљаваном моторном возилу – изменом је унет термин употребљаваном.
  • Уводи се порез на пренос апсолутних права код давања водног земљишта у јавној својини у закуп, у складу са законом којим се уређују воде, на период дужи од једне године или на неодређено време, ради изградње објеката.
Моменат опорезивања
  • Одређује се да пореска обавеза настаје даном правоснажности решења о деоби стечајне масе, код стицања права из вишка деобне стечајне масе.
  • Одређује се да пореска обавеза настаје даном доношења одлуке о расподели ликвидационог остатка, код стицања права расподелом ликвидационог остатка. У случају да је против такве одлуке вођен спор, пореска обавеза настаје даном правноснажности одлуке којом је такав спор окончан.
Изузимање од опорезивања:
  • Не плаћа се порез на пренос апсолутних права на пренос апсолутних права лицу/неком од лица, које је, у складу са уговором о концесији, давалац концесије, а који пренос у поступку реализације уговора о концесији врши приватни партнер, ако је процењена вредност концесије најмање 50 милиона евра.
Административне одредбе

Изменама су извршена усклађивања одредби у вези са подношењем пореских пријава и поступком утврђивања пореза на пренос апсолутних права:

  • Једна од најважнијих измена је омогућавање подношења пореске пријаве преко јавног бележника у случају преноса права на непокретностима по основу исправе коју је саставио, оверио или потврдио јавни бележник.

Обавеза достављања исправа

Изменама ЗПИ уводи се обавеза одређеним органима да достављају исправе пореским органима и органима локалне самоуправе, у законом одређеним роковима. Ова обавеза прописана је за основни суд (на подручју на којем нису именовани јавни бележници), суд, државни односно други јавни орган или лице са јавним овлашћењем (осим јавног бележника), завод за интелектуалну својину у случајевима стицања/отуђења права која подлежу порезима обухваћеним ЗПИ.

Јавни бележници, у случају када порески обвезник не поднесе пореску пријаву преко њих, дужни су да о томе саставе белешку, коју ће доставити катастру заједно са другим исправама, а катастар је дужан да о томе обавести пореску управу односно јединицу локалне самоуправе.

Да ли Вам је ово било корисно?