Пореске вести, јул 2019.

Министар финансија је 9. јула 2019. године донео Правилник о условима и начину остваривања права на признавање трошкова који су непосредно повезани са истраживањем и развојем у пореском билансу у двоструко увећаном износу (у даљем тексту: „Правилник“), којим се ближе уређује примена члана 22 г Закона о порезу на добит правних лица, односно уређује се:

-       шта се сматра трошковима који су непосредно повезани са истраживањем и развојем,

-       начин признавања трошкова непосредно повезаних са истраживањем и развојем у двоструко увећаном износу,

-       које је услове потребно испунити да би се сматрало да се пројекат истраживања и развоја обавља у Републици Србији,

-       коју документацију обвезник треба да приложи за сваки појединачни пројекат уз порески биланс,

-       начин вођења евиденције трошкова истраживања и развоја.

Правилник ступа на снагу 20. јула 2019. године, а примењује се на утврђивање пореске обавезе почев за 2019. годину, односно за порески период који почиње у 2019. години.

Трошковима истраживања и развоја се нарочито сматрају:

1.    трошкови зарада запослених који су ангажовани на пословима истраживања и развоја;

2.    трошкови материјала који је у непосредној вези са истраживањем и развојем;

3.    трошкови набавке нематеријалних средстава, као и права на коришћење нематеријалне имовине (заштићених ауторских права, патената и сл.) непосредно везаних за истраживање и развој;

4.    трошкови набавке некретнина, постројења, опреме и биолошких средстава која се непосредно користе за истраживање и развој;

5.    трошкови закупа некретнина, постројења, опреме и биолошких средстава која се непосредно користе за истраживање и развој;

6.    трошкови набавке стручних мишљења, саветодавних услуга као и преноса посебних знања и вештина (know-how), прибављених за непосредне потребе истраживања и развоја, осим услуга које су прибављене од повезаних лица;

7.    трошкови настали за потребе правне заштите права интелектуалне својине (ауторско и сродна права и патенти);

8.    трошкови позајмљивања који настају по основу новчаних средстава позајмљених искључиво ради финансирања послова истраживања и развоја;

9.    трошкови производних услуга прибављених за непосредне потребе истраживања и развоја.

Са друге стране, Правилник прописује да се трошковима истраживања и развоја не могу сматрати трошкови продаје (рекламирања и промовисања новог производа или услуге, који настају као резултат улагања у истраживање и развоја), административни и други општи режијски трошкови који се не могу довести у непосредну везу са улагањима у истраживање и развој, трошкови обуке запослених и текућег одржавања сталних средстава која се користе за истраживање и развој или средстава која настају као резултат улагања у фази развоја.

Трошкови истраживања и развоја се признају као расход у износима утврђеним у билансу успеха, у складу са рачуноводственим прописима, а потом се и додатно исказују у пореском билансу периода у коме су настали (практично, они су за потребе утврђивања основице пореза на добит признати у двоструком износу).

Када су у питању трошкови истраживања и развоја који се сходно прописима о рачуноводству не исказују као расход, већ као имовина (стална средства), они се признају у пореском билансу периода у коме су средства набављена, и то у износу њихове набавне вредности, односно, за средства узета у закуп (која се такође признају као имовина) у износу укупне накнаде коју је обвезник дужан да плати током периода закупа. Исти третман важи и за накнадна улагања извршена на средствима која су настала као резултат истраживања и развоја, која се признају као расход у пореском билансу у пуном износу у пореском периоду када су улагања завршена. При томе, овакав начин признавања не утиче на признавање амортизације предметних средстава, тј. њиховог обезвређења. Наведени трошкови истраживања и развоја, који се исказују као имовина обвезника, признају се сразмерно проценту коришћења набављеног/закупљеног средства за сврхе истраживања и развоја. Овај проценат се опредељује у периоду у коме је средство набављено/узето у закуп и обвезник је дужан да га примењује у периоду од 10 година за непокретности, односно 5 година за остала основна средства. Уколико обвезник пре истека овог периода умањи опредељени проценат за више од 20%, дужан је да у пореску основицу тог периода укључи износ који се утврђује на начин и по формули која је дефинисана Правилником.

Правилник такође одређује на који начин се двоструко умањење пореске основице може применити на постојећа стална средства која се непосредно користе за активности истраживања и развоја.

У складу са одредбама Правилника пројекат се сматра обављеним у Републици Србији уколико најмање 90% свих запослених који су ангажовани на пословима истраживања и развоја своје активности обавља на територији Републике Србије (осим у ситуацији када је измештање активности истраживања и развоја узроковано посебним физичким, географским, односно природним факторима које није могуће обезбедити на њеној територији).

Порески обвезник који остварује право на признавање трошкова истраживања и развоја дужан је да за сваки појединачни пројекат уз порески биланс приложи: опис (спецификацију) пројекта са посебно истакнутим циљевима пројекта, планираним фазама пројекта, као и планираним активностима у оквиру сваке од фазе пројекта, евиденцију о времену које је сваки од запослених провео радећи на одређеном пројекту и закључак. Наведена документација се подноси у папирној форми. Такође, обвезник је дужан да у моменту подношења пореског биланса поседује изричито прописану додатну документацију у вези са пројектом (буџет пројекта, план набавке, мишљења стручњака који су задужени за реализацију пројекта итд.).

Правилником се уводи обавеза да порески обвезник води евиденцију о износима трошкова истраживања и развоја за сваки пројекат посебно обезбеђивањем посебне пореско-аналитичке евиденције у оквиру које се евидентирају трошкови који су повезани са активностима истраживања и развоја (нпр. посебна пореско-аналитичка евиденција у оквиру које се евидентирају трошкови зарада, накнада зарада и остали лични расходи који се односе на запослене чије су активности повезане са активностима истраживања и развоја и то само у мери у којој су повезане са истраживањем и развојем).