ФК Барселона по први пут на челу Deloitte-ове Фудбалске финансијске лиге, чиме је постала трећи клуб ком је то пошло за руком

• Deloitte-ова Фудбалска финансијска лига открива 20 фудбалских клубова са највећом зарадом у сезони 2018/19, са растом комбинованих прихода од 11%, чији су укупни приходи достигли 9,3 милијарде евра, што је нови рекорд;
• ФК Барселона је на првом месту по први пут, а истовремено је постала и први клуб који је оборио рекорд од 800 милиона евра;
• Реал Мадрид је пао на друго место, остваривши приход од 757,3 милиона евра, а јаз између првог и другог места сада је највећи у историји ове публикације (83,5 милиона евра);
• Манчестер Јунајтед (711,5 милиона евра) је на трећем месту али ризикује да по први пут изгуби позицију клуба Премијер лиге с највећим приходима у историји Финансијске лиге;
• Бајерн Минхен ( 660,1 милион евра) је на четвртом месту, док је Пари Сен Жермен (635,9 милиона евра) ушао међу првих пет на штету Манчестер ситија (610,6 милиона евра);
• Тотенхем Хотспур (521,1 милион евра) је осми, што је највиша позиција овог клуба свих времена и чиме је престигао Челси (513,1 милион евра) и Арсенал (445,6 милиона евра) и постао лондонски клуб с највише прихода у Финансијској лиги по први пут још од сезоне 1996/97.

Двадесет фудбалских клубова с највећом зарадом на свету остварило је рекордних 9,3 милијарде евра комбинованих прихода у сезони 2018/19, показује 23. издање Фудбалске финансијске лиге Спортске пословне групе компаније Deloitte.

Пет клубова с највећим приходима у овом издању Финансијске лиге су ФК Барселона (840,8 милиона евра укупних прихода), Реал Мадрид (757,3 милиона евра), Манчестер Јунајтед (711,5 милиона евра), Бајерн Минхен (660,1 милион евра) и Пари Сен Жермен (635,9 милиона евра), који су заједно направили више прихода него 11 клубова рангираних између 10. и 20. места.

Зарада од преноса остаје највећи појединачни приход за клубове, чинећи 44% укупних прихода. Способност привлачења знатног комерцијалног интереса је фактор који прави разлику између оних на врху (тј. оних који се традиционално и редовно такмиче у УЕФА Лиги шампиона) и оних на дну Финансијске лиге. Приметно је да дужи период одсуства из клупских такмичења у оквиру УЕФА, а нарочито Лиге шампиона, значајно утиче на стварање прихода, а истовремено се најбоље рангирани клубови мање ослањају на приход од емитовања утакмица у односу на мање клубове.

Ден Џонс, партнер у Deloitte-овом Сектору за анализу спортског пословања, то је овако коментарисао: „Раст фудбалске индустрије упорно надмашује раст у другим секторима и по први пут 20 најбољих клубова Финансијске лиге су заједно остварили приход од преко 10 милијарди евра у једној години.”

„Приметно је да у овом издању Финансијске лиге имамо очигледну и континуирану појаву „мини-лига у оквиру Финансијске лиге”, пошто се клубови који стварају највише прихода и даље издвајају од осталих.”

Напредак на прави начин
Пошто је ФК Барселона по први пут достигла врх Финансијске лиге, а истовремено и постала први клуб који је оборио рекорд од 800 милиона евра, овогодишњи пласман је такав да су Шпанци другу годину узастопце на првом и другом месту. Међутим, позиције су се замениле, пошто је Реал Мадрид пао на друго место; јаз између првог и другог места сада је највећи свих времена у историји ове публикације (83,5 милиона евра).

Раст прихода ФК Барселона махом се може приписати промени коју је клуб направио у приступу пословању, а главни фактор те промене је одлука да се у оквиру клуба уведу трговина и лиценцирање.

Препознавши моћ сопственог бренда, клуб је сам појачао управљање над својим трговинским пословањем и лиценцирањем, уместо да се за ове услуге ослони на трећа лица. На овај начин клуб је почео додатно да управља начином рекламирања и продаје својих производа, као и могућношћу да овај приход пријављује као бруто, а не нето износ.

Џонс додаје: „Барса је јасан пример клуба који се прилагођава променљивим тржишним условима, све мање се ослањајући на приходе од емитовања утакмица и усредсређујући се на приходе у порасту којима управља. Комерцијално пословање клуба донело је 383,5 милиона евра прихода, што је више од укупног прихода дванаестопласираног клуба на ранг листи Финансијске лиге ове године.

„Пошто клуб очекује даљи раст комерцијалних прихода, очекујемо да задржи најбоље место у издању следеће године, а Барса је на добром путу да постане први клуб Финансијске лиге који ће у наредним годинама остварити приход од 1 милијарде евра.”

Детаљнији преглед
Премијер лига и даље даје допринос већини клубова у 20 најбољих Финансијске лиге, при чему је осам клубова у издању од ове године испунило услов.

Манчестер Јунајтед остаје на трећем месту с приходом од 627,1 милиона фунти (711,5 милиона евра), али тренутно предвиђа приход од 560 - 580 милиона фунти у сезони 2019/20, услед чињенице да се није квалификовао за учешће у Лиги шампиона ове сезоне, што је резултат због ког ће Црвени ђаволи вероватно пасти на најнижу позицију Финансијске лиге свих времена у издању следеће године. Клуб због овога такође ризикује да по први пут изгуби позицију клуба Премијер лиге с највећим приходима у историји Финансијске лиге. Манчестер Сити и Ливерпул, највећи домаћи ривали Јунајтеда, у сезони 2018/19. остварили су приходе од 538,2 милиона фунти (610,6 милиона евра) и 533 милиона фунти (604,7 милиона евра) тим редом. Дугорочне амбиције Ливерпула да заузме позицију у првих пет клубова Финансијске лиге у будућим издањима нису нереалне, нарочито ако клуб може да се надовеже на скорашњи савршено темпирани успех у Премијер лиги и освоји УЕФА Лигу шампиона 2019. године.

Тотенхем Хотспур је осми у овогодишњој Финансијској лиги, што је највиша позиција овог клуба свих времена и чиме је престигао Арсенал и Челси и постао лондонски клуб с највише прихода у Финансијској лиги по први пут још од сезоне 1996/97. Његови приходи порасли су на 459,3 милиона фунти (521,1 милион евра), што се увелико може приписати повећаним приходима од емитера и из комерцијалних извора, и то након сезоне у којој је клуб напредовао и дошао у финале Лиге шампиона, те се преселио на Тотенхем Хотспур стадион.

Арсенал је с 9. пао на 11. место, чиме се наглашавају финансијске последице одсуства клуба из Лиге шампиона другу сезону заредом. Услед тога, број тимова Премијер лиге у 10 најбољих смањио се на пет ове године са рекордних шест претходне године.

Сем Бур, виши руководилац у Deloitte-овом Сектору за анализу спортског пословања, коментарише: „Утицај учешћа и учинка у клупским такмичењима УЕФА на приходе очигледан је у Лондону и северозападном делу земље, уз скок Ливерпула, Манчестер Ситија и Спура изазван уласком у нокаут фазе Лиге шампиона. Релативни пад Арсенала непосредна је последица неучествовања у такмичењу другу сезону заредом, а иста судбина би могла задесити и Манчестер Јунајтед.”

Ситуација широм света
Ван Премијер лиге, клубови из других фудбалских лига „велике петорке” – француска Лига 1, шпанска Ла Лига, немачка Бундеслига и италијанска Серија А, такође се налазе у најбољих 20. Сезона 2018/19. забележила је импресиван раст у виду двоцифреног процента од свих извора прихода клуба Пари Сен Жермен, пошто се попео на пето место Финансијске лиге и заузео највишу позицију још од сезоне 2014/15. Клуб је имао комерцијални приход од 363,4 милиона евра, други на ранг листи Финансијске лиге свих времена, који се може приписати потписивању уговора с пет нових партнера и продужетку уговора са шест светских брендова.

Јувентус је опет заузео 10. место у овогодишњој Финансијској лиги пошто су му приходи порасли на 459,7 милиона евра. Долазак таличног нападача Кристијана Роналда, који сâм има више пратилаца на инстаграму него Реал Мадрид и ФК Барселона заједно, повећао је комерцијалну привлачност Јувентуса. Због тога је Јуве доживео пораст комерцијалних прихода, и то делом услед повећане видљивости бренда у сезони 2018/19. Клуб је такође створио више прихода од трговачке продаје, што је последица потписивања уговора с врхунским играчем.

Бур је додао: „Састав 20 најбољих остаје релативно стабилан, уз два дебитанта у Финансијској лиги – Олимпик Лион на 17. и ФК Наполи на 20. месту – при чему су оба клуба напредовала у клупским такмичењима УЕФА и профитирала од новог уноснијег механизма расподеле прихода који је увела УЕФА и који је ступио на снагу у сезони 2018/19.”

Једини клубови у најбољих 30 који нису део „велике петорке” су Ајакс на 23. месту (199,4 милиона евра), Бенфика на 24. месту (197,6 милиона евра), ФК Зенит Санкт Петербург на 28. месту (180,4 милиона евра) и ФК Порто на 29. месту (176,2 милиона евра), што додатно осликава значајан утицај учешћа у клупским такмичењима УЕФА на приходе на овим тржиштима.

Ситуација на видику
У последњих пет година збирни приходи од емитовања утакмица 20 најбољих клубова порасли су по збирној годишњој стопи раста од 11%, највише од свих извора прихода. Дискутабилно је рећи да ли су највеће фудбалске лиге сада достигле стагнацију у вредности права на емитовање или не, међутим, на крају крајева закључује се да су се приходи од емитовања утакмица појединачних клубова отргли контроли. Да би се убудуће постигао раст диференцијалних прихода, клубови морају да се усредсреде на максимизацију извора прихода на које имају највећи утицај. Изазов им је да то учине у тренутку када су будући изгледи фудбала непредвидиви као никада пре.

Бур закључује: „Жреб рунде за 16 тимова Лиге шампиона за сезону 2019/2020, као и најбољих 20 клубова Финансијске лиге, састоји се искључиво од тимова из лига европске „велике петорке”. Кључни актери у игри пажљиво ће пратити постојану непредвидивост фудбалских исхода као кључну покретачку снагу дугорочне и одрживе вредности.”

Ово саопштење за јавност заснива се на публикацији Deloitte-а „Фудбалска финансијска лига", објављеној у јануару 2020. године. Као што је детаљније изложено у публикацији, подаци о приходима су преузети из годишњих финансијских извештаја друштава, односно фирми који воде клубове или других непосредних извора, за сезону 2018/19.

Релативно богатство или вредност фудбалских клубова може се посматрати на много начина. У Фудбалској финансијској лиги, коришћен је приход као најдоступнија и најлакше упоредива мера финансијских резултата.

У приходе нису урачунате накнаде за трансфер играча, ПДВ и други порези по основу промета. У неким случајевима, кориговали смо податке о укупном приходу да бисмо омогућили поређење пословања појединачних фудбалских клубова које је, по нашем мишљењу, адекватније.

У изради ове публикације, нисмо се бавили провером или ревизијом
информација о клубовима садржаних у финансијским извештајима или другим изворима.

За потребе међународног поређења, сви подаци за сезону 2018/19. прерачунати су по курсевима на дан 30. јуна 2019. године (£1 = €1,1346). Упоредни подаци су преузети из претходних издања Фудбалске финансијске лиге, или из одговарајућих годишњих финансијских извештаја или других непосредних извора.

Касније у току године, биће објављен Deloitte-ов Годишњи преглед финансија у фудбалу, који ће садржати детаљнију анализу финансијске ситуације у енглеском и европском фудбалу.

 О Сектору за анализу спортског пословања у Deloitte-у

Преко 25 година, Deloitte је оријентисан ка пословању у спорту. Наш
специјализовани Сектор за анализу спортског пословања нуди услуге
мултидисциплинарног тима који се састоји од преданих и стручних људи који могу да донесу значајну додатну вредност у пословању у области спорта. Било да је реч о упоредној анализи или стратешком прегледу пословања, рационализацији пословања, стратегијама за повећање прихода или плановима изградње стадиона/хала, пословном планирању, анализи тржишта и потражње, преузимањима,
детаљним проверама пословања пре улагања, вештачењу, ревизији или пореском планирању, сарађивали смо са више клубова, лига, управљачких тела, инвеститора у стадионе, организатора догађаја, комерцијалних партнера, финансијера и инвеститора него било која друга консултантска кућа.

Више о програму и брошуру можете преузети са линка:  www.deloitte.co.uk/sportsbusinessgroup