Забринути миленијалси траже стабилност и прилику да раде са послодавцима који ће им омогућити да утичу на промене

Стресна 2016. година утицала је на оптимизам, показује годишње Deloitte-ово глобално истраживање Millennial Survey.

• Миленијалси су забринути због бројних проблема са којима се модеран свет суочава и желе веће залагање мултинационалних компанија у превазилажењу највећих друштвених изазова;
• Испитаници све више доводе у сумњу своје личне перспективе;
• Они који имају флексибилне радне услове показују већу продуктивност, оданост и поверење.

Београд, 17. март 2017. - Турбулентна 2016. година обележена терористичким нападима у Европи, Брегзитом, спорним председничким изборима у Америци утицала је на самопоуздање миленијалса, показује Deloitte-ово шесто истраживање Millennial Survey. Миленијалси су мање спремни да напуштају своја сигурна радна места, забринути су за безбедност због конфликата, и не гледају са оптимизмом на правац којим се крећу њихове земље. То су главни закључци након истраживања у коме је учествовало око 8.000 миленијалса из 30 земаља.

Миленијалси из земаља у развоју очекују да буду финансијски (71%) и емоционално (62%) успешнији од својих родитеља. Слика је потпуно другачија у развијеним земљама, где само 36 одсто миленијалса предвиђа да ће бити финансијски успешнији од својих родитеља и 31 одсто да ће бити срећнији. САД су једино развијено тржиште где већина миленијалса очекују да буду бољи од својих родитеља. У само 11 од укупно 30 земаља обухваћених истраживањем већина очекује да ће бити срећнија од својих родитеља.

Забринутост миленијалса може бити разлог што све више младих стручњака жели да остане на својим радним местима. Прошле године је забележен раскорак од 17 процентних бодова између оних који су планирали одлазак у року од две године и оних који су планирали да остану у фирми више од пет година. Ове године, тек је седам процентних бодова више оних миленијалса који планирају „скори одлазак“.

Жеља за сигурношћу се види и по томе што би готово две трећине миленијалса задржало статус сталног радног односа упркос предностима које виде када би радили као фриленсери или консултанти – од прилике да раде у различитим секторима до учења нових вештина или могућности путовања или рада у иностранству. Незапосленост се нашла на трећем месту од укупно 18 тематских подручја на којима је мерена забринутост испитаника.

Миленијалси се осећају одговорнима за многе проблеме, и на радном месту, и шире. Ипак, своја радна места доживљавају као највећу прилику да утичу на заједницу. Могућност учествовања у корисним активностима на локалном нивоу, од којих многе омогућују њихови послодавци, пружа им осећај да на неки начин дају свој допринос. Ове локалне промене су малог обима, али се шире као талас од појединца преко радног окружења до друштва у целини.

Више од половине миленијалса тврди да на свом радном месту имају могућност да учествују у добротворним акцијама. „Резултати истраживања показују да ће они који имају такву прилику бити оданији послодавцу, што се подудара са прошлогодишњом повезаношћу између оданости и циља коме послодавац тежи“, објашњава Милош Мацура, регионални директор Deloitte-а у Србији, Црној Гори, Македонији и Републици Српској. „Они који имају прилику да дају свој допринос мање су песимистични о општој друштвеној и политичкој ситуацији у својим земљама и имају позитивнији став о понашању компанија.“

Уопштено, миленијалси намеравају да остану дуже код оних послодаваца који су ангажовани око друштвено важних питања као што су образовање, незапосленост и здравствена помоћ, а они најоптимистичнији у вези са напретком своје земље склонији су да информишу своје послодавце о свом учествовању у решавању ширих друштвених и економских проблема.

Гледано у целини, ставови миленијалса о пословном окружењу и даље су све бољи. Већ трећу годину заредом расте број испитаника који сматрају да се њихови послодавци понашају етично и да челни људи доприносе стварању квалитетнијег друштва. Мањи је број оних који сматрају да се пословни субјекти руководе искључиво остваривањем добити и своје приоритете одређују водећи врло мало рачуна о друштву.

Мада је шест од десет миленијалса изјавило да су мултинационалне корпорације имале позитиван утицај на проблеме који их највише муче, сматрају да велике организације могу да учине много више.

„Прошлогодишњи догађаји били су позив за буђење и привредним и политичким лидерима“, каже Мацура. „Пословна заједница може и мора да се фокусира на песимизам младих дајући већи допринос заједници. У најбољој смо позицији да се усредсредимо на решавање највећих проблема друштва и преузмемо улогу лидера на путу ка стварању економског система који би функционисао за свакога.“

Свеукупно, 84 одсто миленијалса изјавило је да у својим организацијама има одређену могућност флексибилности у раду, а 39% рекло је да раде у условима високе флексибилности. Сматрају да флексибилни услови рада доприносе већој продуктивности и ангажованости радника и истовремено побуђују добар осећај, доприносе здрављу и срећи запослених.

Чини се да су они који раде у флексибилним условима оданији својим послодавцима и два и по пута су склонији тврдњи да се могућност флексибилног рада позитивно одражава на финансијске резултате од оних који раде у организацијама које имају ригидније услове рада. Две трећине оних са могућношћу рада у флексибилним условима кажу да верују у то да њихове колеге то знају да препознају, а 78% сматра да уживају поверење својих непосредно надређених.

Други налази истраживања:

Аутоматизација – претња и прилика. Аутоматизација несумњиво буди страх – 40% испитаника је види као претњу свом радном месту; 44% очекује смањење потражње за сопственим вештинама; већина верује да ће морати да се преквалификују; 53% сматра да ће аутоматизација довести до деперсонализације. Насупрот томе, многи испитаници – нарочито миленијалси који се сматрају „супер повезаним“ аутоматизацију виде као прилику за деловање које доноси додатну вредност, односно креативност и учење нових вештина.

Тражи се отвореност и страственост, не радикалност. Испитани миленијалси уопштено гледано, не подржавају лидере чији су ставови контроверзни, уносе раздор или теже радикалним уместо поступним променама. Боље се осећају када пословни и политички лидери говоре једноставним језиком и без увијања.

Скептичност у вези са сарадњом пословне заједнице и државе. Из перспективе решавања друштвених проблема, миленијалси се подједнако деле на оне који верују у добру сарадњу између пословне заједнице и државе (49%) и оне који у то не верују (48%). Само 27 одсто испитаника сматра да сарадња између пословних субјеката и државе иде у корист грађана, односно друштва.

Миленијалси су благонаклони према генерацији Z, популацији до навршених 18 година живота, јер сматрају да имају изразите информатичко-технолошке вештине и способност креативног размишљања. Шест од десет миленијалса сматра да ће генерација Z имати позитиван утицај како буде растао њихов удео на радним местима, што је истакнутије на тржиштима у развоју (70 одсто) него на зрелим тржиштима (52 одсто).