11 компанија из Србије на Deloitte-овој листи 500 највећих компанија у централној Европи

Београд, 5. септембар 2010. На традиционалној ранг листи ревизорско-консултантске куће Deloitte „Топ 500 компанија у централној Европи “ на основу остварених прихода од продаје налази се 11 компанија из Србије, колико их је било и прошле године.

Најбоље пласирана српска компанија је ЕФТ на 67. месту, са оствареним приходом од 2,2 милијарде евра у 2011. години, друга компанија је НИС на 89. месту, а трећа ЈП ЕПС на 99. месту. Ове године Телеком Србија се нашао на 175. месту, док је Делта заузела 188. место. Делезе Србија се нашао на 201. месту, затим ЈП Србијагас на 283., док је бивши “Ју Ес Стил Србија” на 306. месту, испред компаније Викторија Група која је заузела 462. место. Компанија Меркатор – С је на 472. месту, а Таркет на 484. месту. На топ листи осигуравајућих друштава према бруто обрачунатој премији налази се Дунав осигурање које је заузело 49. место.

Као и протеклих година, ПКН Орлен ( са приходом од 25,9 милијарди евра) и МОЛ (19 милијарди евра ) су задржали водеће позиције на Deloitte-овој листи, док је чешка Шкода на високом трећем месту другу годину заредом.

 „Укупан приход од продаје 500 водећих компанија у централној Европи рангираних на Deloitte-овој листи износио је више од 707 милијарди евра у 2011. години, односно компаније су забележиле просечан раст прихода од 9,8 % и тако наставиле позитиван тренд раста из 2010. године. Иако ови резултати одају утисак о економском оздрављењу, просечна нето добит је опала за 3,5% током 2011. године што указује на поновно успоравање привредног раста“, коментарише Жарко Мијовић, партнер у Deloitte-у.

Највећи број централно-европских компанија долази из сектора робе широке потрошње и транспорта, а по броју пласираних фирми следи га енергетски сектор.

Мијовић додаје да “сектор широке потрошње пролази кроз период бурних промена. Тренд пада профитабилности компанија с једне стране, и пада куповне моћи с друге стране се и даље наставља. Куповна моћ грађана све више опада као последица јачања евра у односу на динар, а најављена поскупљења ће је додатно ослабити. Сасвим је извесно да компаније морају да се прилагођавају потребама купаца, а потрошачи ће врло сигурно и наредне 2013. године наставити да врло рационално троше. На даље резултате овог сектора примарно ће утицати кретање расположивог дохотка становништва и очекивања по питању стабилности прихода у будућности. Глобални утицај ће се примарно одражавати по питању цена енергије и основних сировина”.

 “ Глобална привредна очекивања за 2012. су лошија од оних која су била за 2011, те се из тог разлога може очекивати да ће компаније примарно фокусиране на храну и пиће у ужем региону вероватно имати светлију будућност од оних усмерених на производњу дугорочних добара”, наставља Мијовић.

Deloitte је поред листе компанија саставио и листу 50 највећих банака на основу активе и листу 50 водећих осигуравајућих друштава на основу бруто обрачунате премије. У централно-европском банкарском сектору ПКО БП банка и даље води на листи, и позиционирала се као највећа централно-европска банка. Ова банка је остварила раст вредности активе од 0,8% и нето профит у износу од 924,1 милиона евра.

 “Банкарски сектор Србије у 2011. години карактеришу задовољавајућа ликвидност, задовољавајући степен капитализације, уз показатељ адекватности капитала банкарског сектора од 19.1% и индекс концентрације који је остао на релативно умереном нивоу“, коментарише Нада Суђић, партнер у Deloitte-у. 

“Међутим, успоравање привредног раста Србије, као и неликвидност реалног сектора, одразили су се на смањење кредитне активности банкарског сектора. Поред смањења кредитне активности, забележена је и тенденција континуираног раста неквалитетне активе која на крају 2011. године чини 19% укупних (бруто) кредита. Висок ниво неквалитетне активе и тенденција раста кредитних губитака, заједно са поскупљењем домаћих и иностраних извора финансирања и незнатним растом осталих категорија прихода и расхода, указују на значајне проблеме када је у питању опоравак профитабилности банкарског сектора Србије у наредном периоду, “додаје Нада Суђић.

 Пољско осигуравајуће друштво ПЗУ и даље држи водећу позицију међу осигуравајућим друштвима, а следи је Чешка Појиштовна. На листи 50 најуспешнијих осигуравајућих друштава у централној Европи Дунав осигурање је задржало исту позицију од прошле године и налази се на 49. месту. “Сектор осигурања у Србији је и даље неразвијен, и налази се знатно испод просека земаља чланица Европске уније, као и земаља централне и источне Европе. Ипак, тржиште осигурања у Србији и у 2011. години, наставља, иако успорен, позитиван тренд развоја. Поред пораста билансне суме сектора осигурања и повећања капитала, повећане су и укупне премије осигурања. Према износу бруто обрачунате премије, највећа осигуравајућа кућа је Дунав осигурање, а следе је Делта Ђенерали и ДДОР. Сазревање тржишта и развој свести становништва о животним осигурањима као алтернативним видовима штедње зависи, између осталог, и од јачања поверења јавности у овај сегмент финансијског система,” истиче Нада Суђић.

Методологија:

За ово истраживање коришћени су подаци о приходима из финансијских извештаја за 2011. годину. Информације су прикупљене из јавних извора, директно од компанија, као и на основу процена које су базиране на овом истраживању. У случајевима кад подаци о приходима за финансијску годину 2011. нису били доступни, коришћени су пријављени приходи за 2010. годину. Приходи компанија-ћерки које послују у оквиру великих група су наведени и у оквиру консолидованог извештаја и посебно за оне компаније које послују у различитим привредним секторима, подсекторима или земљама од консолидујућег ентитета па су биле довољно велике да се самостално пласирају на листу. Компаније су рангиране према висини прихода од продаје, банке према висини укупне активе, а осигуравајућа друштва према висини обрачунате премије која укључује премију и од животног и неживотног осигурања, упркос чињеници да у неким подручјима таква осигурања послују као одвојени правни ентитети. Ранг листа 500 водећих компанија у централној Европи биће објављена у најновијем издању часописа Бизнис & Финансије.