Чланак
Истраживање о утицају пандемије вируса Covid-19 на банкарски сектор у Централноисточној Европи
Београд, 2. октобар 2020. - Deloitte је спровео истраживање међу 69 директора за управљање ризицима и руководилаца службе наплате проблематичних пласмана у 12 држава у Централној и Источној Европи, који су изнели своје ставове и очекивања у вези са утицајем пандемије вируса Covid-19 на банкарски сектор. Истраживање је фокусирано на пет главних тема: економски опоравак, кредитну динамику, проблематичне кредите, продају проблематичних кредита, као и реструктурирање и приоритете у области наплате проблематичних кредита. Наш тим је такође тражио мишљење представника инвестиционих фирми, као и компанија за откуп и наплату потраживања.
Неколико месеци након почетка економске кризе услед пандемије вируса Covid-19, сви учесници на тржишту суочавају се са незапамћеним изазовима. Банкарски сектор није изузетак. Банке се морају суочити са могућим убразним растом неиспуњавања обавеза од стране клијената, самим тим и повећаним кредитним губицима и падом прихода од камата, накнада и провизија због смањене економске активности, уз све већ постојеће и могуће будуће пословне проблеме.
Банке у Централној и Источној Европи су знатно побољшале свој квалитет имовине од периода глобалне финансијске кризе 2008/09. године, успоставиле веће резерве капитала и ојачале ликвидност, због чега их је ова економска криза затекла у бољем стању него што је то био случај прошли пут.
Комбинација економског раста претходних година, брига о питањима надзора и политичким питањима, као и посвећеност банака да се ухвате у коштац са неквалитетном активом, допринеле су значајном смањењу обима проблематичних кредита током протеклих година. У том периоду изазова банке су биле принуђене да развију свој начин управљања проблематичним кредитима и најбољу праксу, као и да решавају проблем нагомилавања проблематичних пласмана. Мораторијум на отплату кредита који су увеле бројне државе Централноисточне Европе може привремено прикрити стварну штету коју ограничења могу нанети привреди.
Због тога није могуће извести поуздане закључке у вези са настанком проблематичних кредита у наредном периоду. Стратегије за решавање проблематичних кредита уведене пре пандемије вируса Covid-19 сада можда треба прилагодити, што би потенцијално могло утицати на пружаоце услуга наплате дуга и на тржиште купаца.
COVID-19 CEE banking sector impact survey
Кључни налази истраживања
Економски опоравак
Дугорочни економски опоравак очекује се у наредних 12 месеци, а већина испитаника очекује криву економског опоравка у облику латиничног слова U (39,1%) или L (21,7%). Став испитаника у погледу примене мораторијума је генерално позитиван, односно 75% испитаника сматра га ефикасном мером за очување финансијске стабилности.
Динамика кредита
Не изненађује чињеница што се очекује (не)знатан пад нових исплата кредита у 2020. години у поређењу са 2019., док су очекивања оптимистичнија за 2021. због фискалних и монетарних мера чији је циљ подстицање кредитне активности банака. Очекује се да ће се кредитни стандарди кредита за домаћинства и нефинансијске корпорације донекле пооштрити углавном због погоршања економских изгледа, повишеног кредитног ризика као и ниже толеранције банака на ризик.
Квалитет имовине
Не очекује се значајно погоршање квалитета имовине у наредних 12 месеци јер скоро половина испитаника очекује пораст стопе проблематичних кредита становништва за 0-3 процентна поена, док две трећине испитаника очекује исту стопу пораста и у сектору привреде. Међутим, изгледа да су инвеститори песимистичнији у погледу развоја квалитета имовине и готово половина њих очекује раст ненаплативих кредита становништва за 3-5 процентних поена, док једна трећина испитаника очекује исту стопу неквалитетних зајмова привреде. У сваком случају, постоји доза неизвесности за период од 2021. године па надаље у погледу стварних могућности капацитета и спремности зајмопримаца да сервисирају своје обавезе када истекне олакшица у виду мораторијума.
Активности трговања проблематичним кредитима
Скоро четвртина испитаника намерава да отуђи портфељ проблематичних кредита у наредних 6 месеци. Већина инвеститора каже да настављају да купују упркос ситуацији са пандемијом, али су опрезнији у одабиру трансакција.
Неосигурани портфељи кредита становништва преовладаће на тржишту трансакција проблематичних кредита, а више од једне трећине банака очекује да проблематичне кредите прода у највећем могућем броју у овој класи средстава. Петина разматра и продају појединачних проблематичних кредита из сегмента привреде. То се може приписати повећању броја неосигураних кредита становништву у портфељима банака у протеклих неколико година, као и чињеници да су бaнке већ продале велику већину лоших изложености у сегменту привреде. Супротно томе, већина инвеститора очекује да банке што више продају неосигурану корпоративну имовину.
Реструктурирање и наплата проблематичних кредита
Готово трећина испитаника верује да ће 5-10% дужника у сектору становништва који имају потешкоће са ликвидношћу тражити реструктурирање кредита у наредних 12 месеци. Једна трећина очекује још већи број, односно да 10-20% домаћинстава затражи реструктурирање. У случају дужника из сегмента привреде, готово четвртина испитаника очекује да ће због потешкоћа са ликвидношћу 10-20% зајмопримаца тражити реструктурирање у наредних 12 месеци. Већина испитаника верује да имају довољно људских ресурса за решавање повећане потребе дужника за реструктурирањем и потенцијалног повећања броја случајева који захтевају интерно решавање кредитних проблема. Банке се често одлучују за интерну прерасподелу особља из одељења чија је оптерећеност недавно смањена и донекле стандардизују процесе. Петина испитаника изјавила је да унутрашњи ресурси нису довољни за додатне задатке у области решавања кредитних проблема, а више од 40% њих спремно је да додели релевантне активности спољним пружаоцима услуга.
Препоручени текстови
Упркос пандемији коронавируса Deloitte и даље на челу „Велике четворке“
Приход порастао за 3,9 одсто и означио једанаесту годину узастопног раста
