2017 global human capital trends

Саопштења за јавност

Вештачка интелигенција, роботика и аутоматизација мењају приоритете у области људских ресурса  

Београд, 7. јун 2018. — Процес аутоматизације, потреба за новим вештинама, све старији запослени и тржишта са вишком радне снаге приморавају руководиоце компанија да се фокусирају на улогу коју њихово пословање има у друштву. У свом извештају Глобални трендови у области људских ресурса у 2018. Deloitte такође испитује све већа очекивања појединаца и прати темпо којим технологија обликује приоритете у области људских ресурса у компанијама.

„Овогодишњи извештај је позив за буђење компанијама да изађу изван своја четири зида и поново размотре своју улогу у друштву. Подстицање руководилаца да своје компаније више окрену друштвеној заједници допринеће пословању и привући праве таленте, подстаћи ће лојалност потрошача и одржаваће дугорочни раст", каже Жарко Мијовић, лидер за развој талената у Deloitte-у.

Са више од 11.000 учесника, овогодишње истраживање „Глобални трендови у области људских ресурса“ је највеће лонгитудинално испитивање ове врсте. Испитаници у великој мери (85%) указују на потребу за уједначеним и тимским радом руководилаца, као и за интердисциплинарним приступом решавању комплексних проблема. Резултати истраживања приказују да је вероватније да ће једна трећина компанија где руководиоци редовно сарађују, имати раст за 10 одсто виши од компанија у којима лидери не сарађују. Иако је неопходно унапредити пословање, 73 одсто испитаних каже да њихови руководиоци не сарађују редовно.

Све већа транспарентност и политичка освешћеност скренули су пажњу на улогу бизниса као покретача промена у друштву. Компаније су схватиле да се од њих очекује да искористе своје способности и допринесу општем добру, и екстерно за потрошаче, заједницу и друштво и интерно за своје запослене. Истински друштвено освешћене компаније морају да одражавају став свих заинтересованих страна како би извршиле притисак и утицале на решавање јавних питања, а у циљу одржавања репутације.

Са све већим притиском на компаније да буду одговорне и дају решења на важна друштвена питања, друштвени активизам мора бити кључни део компанијског идентитета и мисије. Заправо 77 одсто испитаних сматра да је друштвени активизам важан или веома важан.

„Корпоративни друштвени активизам је актуелна тема којом се баве извршни руководиоци и суштинско је питање за компаније“, рекао је Жарко Мијовић. „Више није реч само о томе да спроводите друштвено одговорне иницијативе, већ да интегришете друштвени активизам, правичност, инклузију и сврху као кључне вредности у раду компаније. Корисници/купци и запослени су подједнако подигли стандарде и награђују непоколебљивом лојалношћу компаније које су друштвено освешћене и активне“.

И спољашњи и унутрашњи актери скрећу пажњу на старење запослених на глобалном нивоу. Дужи животни век отвара питања о томе колико дуго ће трајати каријера и како ће се старење запослених одразити на економију и јавну политику. Петнаест одсто испитаника сматра да старији запослени стоје на путу новим талентима. Упркос старењу запослених на глобалном нивоу и компетитивним предностима старијих талената, 49 одсто испитаника показује да њихове компаније нису учиниле ништа да помогну старијим запосленима да пронађу нове каријере у складу са својим годинама, а још 15 одсто сматра да се на старије запослене гледа као на препреку. Међутим, старији запослени остају неискоришћени извор искуства и знања које друштвено освешћене компаније могу да искористе као своју предност.

До 2020. године 37 одсто компанија очекује раст запослених по уговору, 23 одсто пораст „фриленсера“, и 13 одсто привремених радника. Упркос овом очекиваном расту, само 16 одсто је изјавило да имају јасно дефинисане  политике и праксу за сарадњу са оваквом врстом запослених. Од кључне је важности успешно имплементирање хибридне стратегије запослених зато што то може имати значајан утицај на бренд и репутацију послодавца.

Снага појединца захтева холистички приступ пословима и каријери

У протеклој години су компаније постале фокусиране на то како ће процес аутоматизације који је довео до промена у појединим пословима утицати на појединце. Наше истраживање показује да 4 од 10 компанија верује да ће аутоматизација имати највећи утицај на послове, и 61 одсто активно редизајнира послове у складу са вештачком интелигенцијом и роботиком. Додатно, 72 одсто лидера људских ресурса и пословних лидера рангира тему вештачке интелигенције као важну или веома важну.

Компаније и појединци схватају да традиционални модел развоја каријере постаје нефункционалан. Четрдесет седам одсто анкетираних сматра да су креирање нових модела каријере и вештина веома важне. Више од 54 одсто нема никакве програме за развој вештина будућности, а само 18 одсто сматра да запослени имају могућности да се развијају. Као покретачи промена у друштву, компаније морају да раде на развоју и имплементацији решења за смањење растућег јаза у вештинама.

Поред улагања у професионални развој запослених, компаније морају поново да размотре на који начин улажу у своје запослене на личном нивоу. Четрдесет три одсто испитаника кажe да добробит запослених (well-being) појачава мисију њихове компаније, 60 одсто каже да доприноси задржавању запослених, а 61 одсто говори да побољшава продуктивност и суштинске резултате. Међутим, према истраживању Берсина, само 3 одсто компанија сматра да су њихове награде ефикасне у мотивисању талената. У новим друштвено освешћеним компанијама, руководиоци морају осмислити учесталије награде и друге подстицаје.

„Лични подстицаји и добробит запослених су кључни за привлачење и задржавање талената, посебно на засићеним тржиштима“, каже Жарко Мијовић. „Годишње евалуације и бонуси представљају минимум у данашњим компанијама. Систем награђивања и добробит запослених је кључна стратегија за руководиоце уколико желе да привуку и задрже праве таленте“.

Уз примену вештачке интелигенције, роботике, аутоматизације и аналитике које не показују знакове успоравања, компаније ће помирити потражњу за људским вештинама и потребу за повећаном продуктивношћу. И док 72 одсто испитаних види ову област као важну, само 31 одсто је спрeмнo да се тиме бави.

„Аутоматизација је ту да побољша брзину и квалитет“, каже Жарко Мијовић. „Међутим, важно је запамтити да ће се рутински рад аутоматизовати, настаће нови послови - послови који су више оријентисани ка услугама, који су окренути ка заједници и окрећу се нашим суштинским људским вештинама. Само компаније чији руководиоци схвате и почну да спроводе ову трансформацију и редизајн ће бити испред своје конкуренције“.

Како технологија прожима радно окружење, аналитичари су у центру пажње руководилаца, са 84 одсто испитаника који су то оценили важним или веома важним, док се само 10 одсто испитаника осећа врло спремним за решавање овог изазова. Од 64 одсто компанија које активно управљају подацима запослених у складу с прописима, само 22 одсто има одличне процесе за заштиту ових података, излажући се додатним ризицима који могу угрозити њихов статус друштвено одговорне компаније, уколико не управљају проактивно њима.

За више информација, молимо вас посетите: Deloitte Human Capital Consulting

Трендови у области људских ресурса
Да ли Вам је ово било корисно?