Млади више желе да буду стручњаци у својој области него на руководећим позицијама

Скоро половина (47%) младих из земаља централне Европе више желе да буду стручњаци у својој области него да се нађу на руководећим позицијама. То не значи да нису амбициозни, скоро трећина испитаника (31%) верује да њихови вршњаци препознају њихове лидерске квалитете. Ово је само један од закључака Deloitte-овог истраживања „Први кораци на тржишту рада“ у коме је испитано више од 5 700 студената и дипломаца са водећих универзитета из 14 земаља региона, укључујући и Србију.

У односу на истраживање из 2015. године приметно је да млади више вреднују посао него раније. Жарко Мијовић, партнер за развој талената у Deloitte-у каже: „То што млади људи придају већу важност послу не значи да су спремни да жртвују свој приватни живот. Они желе да буду део нечег значајног, да раде у компанијама у којима се њихов рад цени, мишљење уважава, у којима имају могућност да развијају своје професионалне вештине и у којима руководство одлуке доноси демократски. Послодавци који успеју да остваре тај баланс могу да придобију лојалност и посвећеност најбољих младих талената“.

У поређењу са вршњацима у другим земљама централне Европе млади у Србији немају значајно радно искуство. Већина испитаника истиче волонтирање као једино додатно искуство које су стекли током студија, док су посао или пракса у области студирања веома ретке. То је у супротности са чињеницом да су по њиховом мишљењу управо пракса (88%) и посао (90%) најдрагоценија врста искуства. Објашњење је недовољна доступност могућности за обављање праксе или других ваннаставних активности. То објашњава и чињеницу да скоро половина испитаника из Србије нема поверења у своје вештине – чак 44,5 % сматра да су лоше припремљени за своје будуће занимање. С тим у вези, компаније и универзитети треба више да раде заједно са студентима како би схватили где је корен њиховог незадовољства и да везе између два света постану очигледније како би се млади осећали спремнијим за рад. Упркос томе што сматрају да нису довољно припремљени за будући посао, млади Срби веома високо самооцењују следеће компетенције: способност ефикасног учења нових ствари (81%), тимски рад (72%), комуникативност (70%), самоорганизацију (68%), што је више од регионалног просека.

Када бирају нови посао млади из Србије (41,5%) истичу, као и њихови вршњаци из централне Европе, да им је најважнија могућност да развијају своје вештине. На другом месту је рад на занимљивим пројектима (13,4%). На трећем и четвртом месту истичу могућност напредовања у каријери (11,6%) и конкурентну зараду (8,5%). Занимљиво је да је проценат младих у Србији којима је новац одлучујући фактор при избору посла значајно нижи од централноевропског просека и износи 12.9%. Најважнији мотив за промену посла је недовољно поштовање њиховог рада (25,6%).  

Већина младих из Србије (62,8%) желе да раде као стручњаци у својим областима. Скоро половина (46,3%) би волела да ради за велику међународну компанију. Истраживање показује да млади људи у нашој земљи највише цене стално запослење у облику трајног уговора са једним послодавцем што их чини лојалним запосленима у које вреди улагати. Српски миленијалси су такође врло конзервативни кад је реч о радном простору, 28% би радије да дели канцеларију са неколико колега него да седи у великим канцеларијама отвореног типа. Што се тиче радног времена, воле флексибилност – велики проценат од 37,2% би желео да ради са различитих локација (канцеларија или кућа) са флексибилним радним временом.

Недостатак реализма у очекивању почетне зараде није заобишао ни младе из Србије у истраживању, они следе тренд својих вршњака из централне Европе који често очекују веће зараде од просечних у својим земљама. Просечна бруто плата у Србији износи 54 340 динара (подаци из децембра 2017.), а велика већина младих 84,4% очекује зараду већу од 50 000 динара. Само 15,6% желе да зарађују до 50 000 дин и већина њих су жене. То је доста изненађујуће имајући у виду да 81,7% испитаника оцењује Србију као сиромашну земљу и да само мањина ставља новац као најбитнији фактор при избору посла. Изгледа да те чињенице не умањују њихова очекивања.

Више од три четвртине (76,8%) младих из централне Европе би било спремно да напусти своју државу због праве пословне прилике. Овај проценат је висок и у Србији, чак 73,8% младих би се одлучило на такву могућност, и ту нема разлике међу мушкарцима и женама. Ова чињеница је у складу са одговорима о процени ситуације на тржишту рада у Србији. „Актуелни тренд „одлива мозгова“ са којим се суочавају многе земље је реална претња компанијама широм централне Европе. Млади су срећни уколико имају шансу да се преселе због посла, и многи виде међународне компаније као кључне за остварење својих амбиција – не само зато што их перципирају као некога ко нуди веће зараде. За миленијалсе је веома важна и привлачна различита и инклузивна култура – 88 одсто испитаника из централне Европе каже да им се допада да раде са различитим колегама, посебно када имају могућност да раде са старијим и искуснијим од себе“, каже Жарко Мијовић.

Међу најважнијим вредностима за младе из Србије су срећна породица, добро здравље и образовање. Такође, велика већина (73,8%, мало изнад централноевропског просека) каже да је професионални рад увек био високо вреднован у породици из које долазе. Тако да није чудно што 90 одсто претпоставља да би радили чак и ако не би морали, док само 3% посао третира као непријатну дужност.

Млади из Србије верују да прави лидер улаже у развој својих запослених и сматрају да треба да буде инспиративан и има способност стратешког размишљања. Такође, мисле да лидери треба да се усредсреде на обезбеђивање дугорочне будућности своје организације и професионалног раста и развоја запослених (54%). Треба истаћи да млади Срби мисле да пословни лидери остварују важнији утицај на друштво од државе: 59% сматра да лидери из света бизниса остварују већи утицај него владе по питању бројних проблема са којим се друштва суочавају.

На основу резултата истраживања Deloitte је направио профил идеалног послодавца:

-      Омогућава развој вештина и напредовање

-      Дозвољава демократију у доношењу одлука

-      Промовише тимски рад

-      Стално поставља занимљиве и стимулативне задатке и изазове

-      Подстиче даље професионално образовање

-      Ради са универзитетима како би развијали будуће стручњаке

-      Ствара различита радна окружења у којима би различите генерације имале могућност да уче једни од других