Да ли је тренутак за блокчеин стигао?

Београд, 16. јануар 2019. – Премда још увек није дошао тренутак за потпуну имплементацију „блокчеина“, он је сваким даном све ближи. У САД и неким државама Западне Европе у средишту је процена интереса и израда практичних пословних решења која је уследила након фазе учење и истраживање потенцијала „блокчеин“ технологије. Глобални директори чије се познавање технологије може проценити као изврсно и који су били укључени у наше испитивање, размишљају прагматично и спремни су да предузму одређене велике кораке у наредним годинама.

Увођење „блокчеина“ и даље је у почетној фази у Централноисточној Европи и региону ЕМЕА, али се уводи различитом брзином у различитим секторима. Међутим, углавном се дубоко верује у дугорочан утицај блокчеина на промену пословања.

Резултати за Централноисточну Европу

• Скоро половина испитаника верује да је феномен „блокчеина“ преувеличан, али 45% испитаника ипак верује да ће ова технологија довести до промена у њиховој индустрији и да ће њихова компанија изгубити конкурентску предност уколико пропусте увођење „блокчеин“ технологије.
  
• Око две трећине испитаника (70%) сматра да је „блокчеин“ више од нове технологије за плаћања и да ће, осим на финансијски сектор, утицати на још неколико индустрија.
• 76% испитаника сматра да ће у будућности „блокчеин“ бити у потпуности заступљен, али само њих 27% намерава да замени свој постојећи систем или део њега иновацијама које се базирају на тој новој технологији у наредном периоду.
• Само једна четвртина испитаника изјавила је како су досад уложили нешто средстава у „блокчеин“, али скоро 30% испитаника је изјавило како ће у ту технологију инвестирати бар 100.000 евра у наредној години.
• Скоро 60% испитаника верује да су решења заснована на „блокчеину“ сигурнија од традиционалних решења. Међутим, само 42% испитаника сматра да њихов управљачки тим заиста разуме технологију „блокчеин“.
  

Блокчеин данас, уверења и деловања

На светском нивоу „блокчеин“ је на прекретници: фокус више није на повременом служењу „блокчеином“ и истраживање потенцијала технологије за израду практичних пословних решења, посебно код „дигитална предузећа“. Истовремено, на глобалном нивоу приметан је тренд већег улагања од стране традиционалних предузећа која усмеравају више ресурса у технологију „блокчеин“ како би развила нове пословне моделе и осигурали нове изворе прихода.

У региону Централноисточне Европе, углавном су сектори енергије, технологије, медија и телекомуникација утврдили да постоји оправдана претња њиховом пословању уколико занемаре примену „блокчеин“ технологије, али и 42% испитаника из сектора финансијских услуга дели њихово мишљење.

Сектор финансијских услуга који чини око 40% од укупног броја испитаника, једна је од првих индустрија која је одлучила да истражи подручје „блокчеина“ и он је на светском нивоу препознат као сектор на који ће вероватно истински утицати технологија блокчеин. Након опоравка од финансијских криза, банке се морају суочити са изазовима које носи иновација, потребама потрошача које се брзо мењају као и претњама и приликама које доносе финансијско-технолошка друштва.

Међутим, финансијски сектор је још увек склон веровању да је реч о преувеличаном феномену и већина испитаника тврди да ће нова технологија бити релевантна за индустрију, али да неће довести до битних промена на њиховом тржишту. Једна четвртина испитаника је већ учествовала у радним групама како би истражила могуће случајеве употребе блокчеин технологије.

Преко 60% у испитаника у Француској и Великој Британији је потврдно одговорило на питање да ли сматрају да је блокчеин само „база података за новац“ и да технологија има ограничену примену ван финансијског сектора, док је са друге стране на њега потврдно одговорила само једна трећина испитаника из Централноисточне Европе, односно 18% испитаника из САД .

У региону Централноисточне Европе, скоро две трећине испитаника сматра да ће блокчеин бити релевантан за њих, а само једна трећина тврди да је увођење нове технологије важно или да ће довести до знатних промена у њиховом друштву и то сматрају приоритетом у погледу замене постојећих система или дела система које се заснивају на тој новој технологији

Досадашња улагања повезана с „блокчеином“ у Централноисточној Европи углавном су се реализовала кроз накнаде за професионалне консултантске услуге или улагања у људске потенцијале и вештине у вези са применом „блокчеин“ технологије.

Према мишљењу учесника у испитивању у Централноисточној Европи, нови пословни модели и извори прихода најважније су предности нове технологије и скоро 60% испитаника сматра да су решења утемељена на блокчеину сигурнија од традиционалних решења. Примери употребе који постоје у Централноисточној Европи углавном су повезани с решењима за дигиталне базе података и плаћања, као и израда прототипова за дигитални идентитет и праћење ланаца снабдевања. Само 10% анкетираних случајева употребе односе се на дигиталну валуту.

Упркос постојећој актуелности и широком потенцијалу примене, низ фактора утиче на темпо увођења блокчеина:

• Још увек присутна скепса према криптовалутама која негативно утиче на одлуке о улагању у „блокчеин“ и узрокује забринутост код инвеститора.
• Спор напредак у развоју потребних правних оквира, законодавства и индустријских стандарда потребних за прелазак из фазе пилот пројекат у фазу шире имплементације.
• Недостатак стручног кадра с искуством у подручју „блокчеина“.
• Изазови у погледу управљања у новом систему.

Уместо закључка:

На основу нашег испитивања, у Централноисточној Европи „блокчеин“ технологија је препозната као „више од нове технологије за плаћање“, као основ за конкурентску предност у будућности и као решење које је супериорније од традиционалних решења.  

Међутим, увођење „блокчеин“ технологије још увек није приоритетно питање за пословање. Осим тога, недостатак капацитета унутар друштва и регулаторна питања ће опредељивати будуће кораке у погледу брзине увођења „блокчеин“ технологије у наредном периоду.

„Чини се да ће будућност бити јако узбудљива. Оно што је већ извесно је да „блокчеин“ омогућује потпуно нов начин протока, размене и заштите информација на глобалном нивоу”, тврди Нада Суђић, партнер у Deloitte-овом Сектору за управљање ризицима.