Чланак

Конференција: Како искористити паметну енергију?

На конференцији „Како искористити паметну енергију“, коју је Deloitte организовао у сарадњи са компанијом Schneider Electric и интернет порталом Балканмагазин у хотелу Метропол, говорили су Deloitte-ови стручњаци Милош Мацура, главни партнер, Нада Суђић, партнер и Жељко Марковић, виши руководилац, a главне теме су биле енергетска ефикасност, обновљиви извори енергије, паметни градови, начини уштеде електричне енeргије и одрживи развој.

„До 2050. године глобални БДП ће се утростручити, људска популација ће бити 30 одсто већа, а Европска унија каже да морамо да смањимо потрошњу енергије. И, већ сада имамо проблем са загађењем животне средине. Питање је како ћемо одговорити на ове изазове. Имамо паметне градове, телефоне, али, изледа да немамо људе јер, да смо их имали не бисмо били овде”, упозорио је Милош Мацура, главни партнер у Deloitte-у за Србију, Црну Гору, Македонију и Републику Српску.

„Суштина је свест и како се ми понашамо према томе. Kако ће ова планета изгледати за 50 или 100 година? Како да ову прилично озбиљну тему приближимо човеку и да му кажемо – угаси светло у соби у којој ниси! Да ли си свестан шта значи ако се не понашаш енергетски ефикасно? Каснимо, али се надам да нисмо сувише закаснили. Кључ је у паметним људима. Морамо да схватимо да се понашамо као “пијани милионери”, поручио је Мацура, и додао да Deloitte може да помогне инвеститорима и држави да донесу најефикасније одлуке.

Жељко Марковић, виши руководилац у Deloitte-у, истакао је да енергетска ефикасност повећава конкурентности кроз уштеде и сигурност снабдевања, али и смањује негативан утицај на животну средину и подстиче одговорно понашање према енергији.

Енергетски менаџмент, како га спроводи Deloitte, може се применити и на привреду и на локалне самоуправе, у којима се прате сви сегменти - школе, болнице, отпад, водоснабдевање, пуњачи за електрична возила, што је веома широк приступ, који на крају доводи до паметног града.

„Фабрика која је на реактивну енергију трошила 700.000 динара месечно, после прегледа и мера, свела је потрошњу на само 90.000 динара месечно, тако да је на годишњем нивоу штедела 65.000 динара месечно. Вредност инвестиција је била 130.000 евра, што значи да им се улагање вратило за две године. Пример преплитања енергетске ефикасности и ОИЕ је фабрика која је трошила шест тона паре на сат. Разматрали смо когенерацију. Рачуница је показала да би се производња електричне енергије из гаса исплатила за девет година, а ако се користи когенеративно постројење повраћај је дупло краћи”, навео је Марковић примере могућих уштеда.

Студија ЕУ из 2015. је показала да се једино у хемијској и индустрији челика очекује повећање потрошње енергије, док је технички потенцијал смањење за 25 одсто до 2030. године у свим секторима.

„Нема дилеме да ли ће се улагање у енергетску ефикасност исплатити, сваки динар се враћа, док се код ОИЕ мора правити рачуница да ли се исплати или не. Такође, повраћај инвестиције је доста краћи код енергетске ефикасности у односу на ОИЕ”, истакао је Марковић.

Као спољне баријере за примену мера енергетске ефикасности Жељко је навео цену енергије, спор уплив нових технологија, недостатак прописа, као и промене у фискалним политикама, а као унутрашње недостатак новца за улагање, скривене трошкове, али и организацију и саме људе.

„Поједина истраживања показују да техничке мере за енергетску ефикасност могу донети 15 одсто уштеде, а има и мера као што је промена понашања, које не коштају ништа, а та промена у главама доноси 13 до 14 одсто уштеда. Осим сиромашне привреде и недостатка кредитних линија разлог малог број пројеката за енергетску ефикасност је, до отварања тржишта електричне енергије, пре неколико година, била и ниска цена овог енергента. После тога фирме су заинтересованије за решења која повећавају енергетску ефикасност”, рекао је Марковић.

Нада Суђић, партнер у Deloitte-у навела је да се у свим дефиницијама паметних градова модерне технологије не могу избећи. Те технологије се данас много брже прихватају него некад, па је транзиција ка паметним градовима бржа.

„Паметни градови нису тренд, већ једини начин на који градови могу да остваре раст, развој и функционисање данас, а посебно у будућности. Паметни градови настају увођењем паметних решења у свим секторима - здравству, саобраћају, превозу, школству”, објаснила је Суђић.

Као изазове у стварању “паметних градова” она је навела поремећај на тржишту рада, односно раст незапослености, јер студије говоре да ће 47 одсто данашњих послова нестати за десетак или 20 година, па је додатна обука неопходна, као и заштита приватности података с обзиром на све већу дигитализацију.

„У транзицији традиционалног у паметни град Deloitte може да понуди помоћ у дефинисању стратегије и секторских пројеката, као и у сагледавању потреба клијената, дефинисању плана спровођења, управљању ризицима“, поручила је Суђић.

Фотографије са конференције можете погледати на нашој Facebook страници.

 

Да ли Вам је ово било корисно?

Повезане теме