Саопштења за јавност

Толеранција, инклузивност и флексибилност кључни за задржавање талената

Београд, 29. јун 2018. – Након године обележене значајним геополитичким и друштвеним променама, миленијалци и генерација “Z” инсистирају да компаније појачају напоре како би имале шири утицај на свет око себе, показује седмо Deloitte-ово истраживање о миленијалцима - „Millennial Survey 2018“. Иако лидери почињу да се баве друштвеним темама, миленијалци постају скептичнији у односу на мотивисаност и етику компанија. У истраживању је учествовало 10.455 испитаника из 36 земаља. Скоро 1.850 испитаника генерације „Z“, из шест земаља, који су управо крочили на тржиште рада такође су изнели своје ставове о пословању компанија.

Последња два Deloitte-ова истраживања показала су да су миленијалци више веровали у мотивисаност и етику компанија. Међутим, у 2018. години, дошло је до драматичног преокрета, јер је мишљење о компанијама на најнижем нивоу у последње четири године. Данас мање од пола миленијалаца верује да се компаније понашају етично (48% наспрам 65% у 2017.) и да су лидери посвећени побољшању друштвене заједнице (47% наспрам 62%).

Као што је истакнуто последњих шест година, миленијалци – и сада генерација „Z“ – захтевају значајнију улогу компанија у друштву и већином сматрају да пословни успех треба мерити изван финансијског учинка. Они верују да пословни приоритети морају бити: отварање нових радних места, иновације, побољшање живота и каријере запослених, као и позитиван утицај на друштво и животну средину. Међутим, на питање на шта су фокусиране њихове компаније навели су да стварају профит, да повећавају ефикасност и да производе или продају робу и услуге – три области за које сматрају да се на њих треба најмање фокусирати. Они разумеју да компаније морају остварити профит како би могле да се баве приоритетима миленијалаца, али верују да би требало да постигну равнотежу других циљева уз финансијски учинак.

„Резултати овогодишњег истраживања указују на то да су брзе друштвене, технолошке и геополитичке промене прошле године утицале на ставове миленијалаца и генерације „Z“ о бизнису, а то би требало да буде позив за буђење лидерима”, рекао је Пунит Рењен, извршни директор Deloitte Global. „Млади таленти сматрају да су пословни лидери превише заокупљени приходима и да не размишљају о доприносу друштву у целини. Компаније треба да идентификују начине на које могу позитивно утицати на заједнице у којима раде и да се фокусирају на питања попут разноликости, инклузије и флексибилности уколико желе да стекну поверење и лојалност миленијалаца и припадника генерације „Z“, каже Рењен.

Миленијалци немају поверења у политичке лидере

Док се мишљење миленијалаца о пословању компанија значајно погоршава, њихово поверење у политичке лидере је на још нижем нивоу. На питање да ли одређене групе – укључујући невладине организације/непрофитни сектор, пословне лидере, религијске лидере и политичке лидере – имају позитиван или негативан утицај на свет, само 19% миленијалаца верује да политичари имају позитиван утицај (наспрам 71 проценат оних који мисле да имају негативан).

Поређења ради, 44 одсто миленијалаца верује да пословни лидери могу да остваре позитиван утицај, и они и даље имају неку веру у способност компанија да могу да донесу значајне промене у друштву. Три четвртине миленијалаца верују да мултинационалне корпорације имају потенцијал да помогну у решавању економских, еколошких и друштвених изазова. Ови налази показују да миленијалци верују да компаније морају да се укључе у побољшање друштва независно од креирања радних места и генерисања профита.

Ниво лојалности опада; разноликост/инклузија, флексибилност кључни за задржавање талената

Ниво лојалности је исти као и пре две године. Међу миленијалцима, 43 одсто жели да напусти своју компанију у наредне две године, а само 28 одсто би остало дуже од пет година. Међу миленијалцима који желе да напусте своје послодавце у наредне две године, 62 одсто сматра привремене послове одрживом алтернативом пуном радном времену. Лојалност је чак и нижа међу припадницима генерације „Z“ са 61% оних који би напустили тренутни посао у наредне две године уколико би добили бољу понуду.

Дакле, како да послодавци задрже младе таленте? И миленијалци и генерација „Z“ дају приоритет чиниоцима као што су толеранција и инклузивност, поштовање и различити начини размишљања. Добре плате и корпоративна култура привлаче припаднике генерације миленијалаца и „Z“, али разноликост, инклузија и флексибилност су кључни да их задрже. Међу миленијацима и припадницима генерације Z испитаници који су рекли да намеравају да остану са својим тренутним послодавцима најмање пет година, 55% примећује већу флексибилност на својим радним местима у односу на то како је било пре три године.

Миленијалци и генерација „Z“ нису спремни за четврту индустријску револуцију

Миленијалци и генерација „Z“ су веома свесни да четврта индустријска револуција обликује радно окружење и осећају да постоји потенцијал да се људи ослободе рутинских активности и више фокусирају на креативан посао. Међутим, многима ове промене нису лаке. Седамнаест одсто свих анкетираних миленијалаца, и 32% оних чије организације већ користе технологије 4. индустријске револуције, осећају страх од дела или свих послова који ће бити замењени. Такође, мање од четири од 10 миленијалаца и три од 10 припадника генерације Z осећају да имају вештине које ће им бити потребне да остваре успех, и траже посао који би им помогао да се припреме за нову еру.

Испитаници траже смернице које су далеко шире од техничких знања. Млади професионалци нарочито желе да изграде мекше вештине као што су самопоуздање, међуљудске вештине, а генерацији „Z“ су нарочито важни етика и интегритет. По њиховом мишљењу компаније не одговарају на њихове потребе за развојем. Само 36 одсто миленијалаца и 42 одсто генерације „Z“ кажу да су им послодавци помогли, разумели и припремили за промене које доноси четврта индустријска револуција.

Millennial Survey 2018
Да ли Вам је ово било корисно?