Пут дуг пет година

У мају 2017. Одбор за међународне рачуноводствене стандарде (ИАСБ) је објавио МСФИ 17, дуго очекивани стандард о уговорима о осигурању, који ће заменити постојећи МСФИ 4, тренутно у пракси од 2005. Сам МСФИ 4 и када је објављен пре 17 година виђен је као нека врста привременог стандарда са циљем да у неком скоријем периоду буде замењен стандардом МСФИ 4 PHASE II, касније преименованим у МСФИ 17. Из тог разлога оригинални МСФИ 4 из рачуноводстевног угла и није толико прецизан и доста се ослања на одредбе локалне регулативе. У складу са тим и у Србији законске одредбе дефинисане у оквиру Закона о осигурању, управљају начином на који ће се уговори о осигурању, конкретно разне техничке резерве, вредновати.
Идеја МСФИ 17 је да детаљније прецизира и усклади начин вредновања уговора, као и презентацију резултата у циљу да се успостави упоредност и хармонија извештавања у сектору осигурања.

Шта МСФИ 17 доноси?

Пре него што даље анализирамо напредак и реализацију имплементације МСФИ 17 од његовог објављивања, потребно је и разумети које су то новине које стандард доноси, које би биле кључне како за извештавање, тако за оперативну и управљачку политику осигуравајућих друштава.
Три модела вредновања уговора о осигурању су уведена, где МСФИ 17 детаљно налаже да вредновање групе уговора мора да прати „Општи модел”. Други модел, VFA (скраћеница за Variable Fee Approach), јесте нека врста варијације „Општег модела”, намењен уговорима у којима су осигураници и већински носиоци инвестиционог ризика. Изузетак од „Општег модела” важи за уговоре који трају до годину дана, којима стандард дозвољава упрошћен (Premium Allocation Approach или PAA) модел који је доста сличан начину обрачунавања по МСФИ 4. Тако да је сама имплементација МСФИ 17 заиста лакша за оне ентитете чији би уговори већински или у потпуности задовољавали критеријуме PAA модела вредновања.
Груписање уговора о осигурању је још једна од одредби МСФИ 17 са значајним ефектом. Док је МСФИ 4 такође налагао груписање уговора у тзв. портфолија, пре свега по заједничком начину управљања ризицима који они носе; МСФИ 17 захтева и даље подгруписање по години, али што је још важније, на уговоре који су профитабилни и са друге стране штетни или у ризику да буду штетни. Та одредба је пре свега важна због чињенице да укупан процењени губитак штетних уговора мора аутоматски да буде признат у билансу успеха тј. годишњем резултату, те се не може умањити вредност профитабилних уговора, чиме би се губитак признат у години на неки начин умањио или избегао.
Презентација биланса успеха представља потпуну новину у односу на традиционални начин презентовања резултата осигуравајућег друштва који је и МСФИ 4 такође пратио. Новина је у томе да полисиране премије, које су најчешће представљале прву линију биланса успеха тј. прихода о осигурању, више нису на тај начин презентоване, нити уопште видљиве у билансу успеха. Полисиране премије и очекиване штете и трошкови су обрачунате у оквиру вредновања самог уговора, тако да разлика између тих прихода и расхода јесте у ствари пројекција будућег профита или уговорена услужна маржа, опште препознатљивије као CSM (Contractual Service Margin), која је меродавно призната кроз резултат током трајања уговора.

Комплексност стандарда

Наведене ставке представљају само неке од примера, те се даље комплексности имплементације могу рефлектовати и у другим одредбама стандарда и у оквиру дефинисања уговора о осигурању и обрачунавања транзиционих ефеката.
Комбинација горе поменутих одредби треба да дочара комплексност увођења стандарда, па самим тим и не чуди чињеница да је званична примена стандарда одлагана у два наврата од првобитно намењене примене 1. јануара 2021, на по годину дана. Мишљење је да увођење неког рачуноводстевног стандарда никад на овај начин и у овој мери није имало утицај на једну индустријску грану.
Самим тим и треба нагласити да одредбе овог стандарда могу имати утицај на то како ће компаније даље пословати, доносити одлуке о самим производима осигурања, начинима пласирања тј. каналима продаје и општем управљању. За многе ентитете и групације увођење МСФИ 17 представља много више од имплементације стандарда, те предстаљва ревитализацију пословања, унапређење оперативних и финансијских система, другим речима финансијску трансформацију.

Да ли је индустрија спремна?

Како сама имплементација стандарда у свету траје скоро пет година, било би погрешно рећи да није било напретка, те можемо и видети да се за неке од њих крај назире и да се појављује светло на крају дугог тунела имплементације.
Већина европских групација и њихове подружнице у овом тренутку су у тест фазама анализе ИФРС 17 ефеката. За њих су главне методолошке одлуке примене стандарда углавном донешене и главни фокус представљају завршне процедуре потребне за стабилно генерисање пословних резултата.
Но, да не буде све тако светло, евидентно је да предстоји и даље много посла и да су тренутна решења имплементације за већину непотпуна. Према одређеним истраживањима већина европских осигуравача рачуна да ће имплементација трајати и након примене која би требало да уследи 1.1.2023.
Изазови у оквиру извештавања свакако представљају и обрачун и разумевање транзиционог ефекта примене, тј. ефекат на капитал при примени стандарда за промене вредности важећих полиса издатих пре 2022. Даљи напори су такође потребни ради планирања и разумевања пословних резултата по новом стандарду, као и дефиниције кључних показатеља успеха, односно KPI.
Такође се још увек финализују решења аутоматског генерисања и процесуирања података, дефинисање процеса и контрола и прибављање компетентних ресурса потребних за стабилно спровођење процедура.
Општи утисак је да је успех примене у овом тренутку различит. Међутим, очигледна је повезаност организационог приступа, који укључује средства за примену и време, са ефикасношћу и успешношћу примене МСФИ 17.

Да ли смо ми спремни?

Званична примена МСФИ 17 стандарда у Србији још увек није дефинисана. Док су одређени ентитети већих страних групација у поодмаклој фази како разумевања тако и примене стандарда, њихови процеси примене су углавном фокусирани на испуњење захтева потребних за издавање пакета за групно финансијско извештавање. Самим тим и додатни напори су потребни како би се процес извештавања у потпуности ускладио са локалном регулативом након што стандард буде и званично у примени.
За домаће компаније, као и филијале страних група у Србији на које се МСФИ 17 за потребе групног извештавања не примењује локално већ обавља на нивоу групе, имплементација представља још увек дуг пут.
За почетак је потребна општа едукација, након чега би била потребна тзв. гап анализа помоћу које би се идентификовало на које сегменте би имплементација МСФИ 17 имала највећи утицај, самим тим захтевала највеће напоре и улагања. Ово су свакако неопходни кораци потребни да би се започео захтеван организациони процес увођења рачуноводственог стандарда.
Свакако ће бити потребно и законско усклађивање, пре свега Закона о осигурању и код обрачуна техничких резерви, дефиниције контног оквира, али се могу очекивати и ефекати на порез.
Док су европске групације прошле пут који траје скоро пет година, он не мора да буде толико дуг у имплементацији стандарда у Републици Србији. Производи осигурања у нашој земљи су мање комплексни, што може донети одређене олакшице у виду модела обрачунавања као и количини потребних историјских података. Такође, наше тржиште има предност што можемо да учимо из примене групација и локалних подружница које су у обавези да примене МСФИ 17 у складу са одредбама Европске уније.
Процесу имплементације МСФИ 17 треба озбиљно приступити јер нас искуства других земаља уче да је то један комплексан и захтеван стандард чији ћемо потпуни тржишни утицај видети при објавама првих резултата већ у току наредне календарске године.