Забрињавајуће велики број жена пати од синдрома прегоревања на послу, и поред промена у организацији рада и повећању хибридног модела рада

Београд, 8. јул 2021. – Према најновијем Deloitte-овом извештају „Жене на радном месту 2022. године: глобална перспектива”, свеприсутан синдром сагоревања и недостатак флексибилности на радном месту и даље успорава повећање подршке запосленим женама. Истраживање открива да 53% жена сматра да је њихов ниво стреса виши него што је то био случај пре годину дана, а скоро половина њих пати од синдрома сагоревања. Управо то највише одвраћа жене од тренутних послодаваца и скоро 40% испитаница активно тражи новог послодавца. Више од половине испитаница жели да напусти свог тренутног послодавца у следеће две године, а само 10% њих намерава да се задржи код тренутног послодавца дуже од пет година.

Истраживање, којим су обухваћени ставови 5000 жена из 10 држава, показало је забрињавајуће дугорочне последице високе изложености стресу, узнемиравању или микроагресијама. Истраживање је исто тако открило забрињавајуће чињенице о „новом нормалном” раду, с обзиром на то да је скоро 60% жена чије радно место подразумева хибридни модел рада (комбинацију рада од куће и рада у канцеларији) изјавило како су се већ осећале искључено.

Стрес, сагоревање и ограничене прилике за напредак одвраћају жене од њихових послодаваца.

Педесет три одсто жена сматра да је њихов ниво стреса виши него што је то био случај пре годину дана, а скоро половина њих пати од синдрома прегоревања. Штавише, скоро половина анкетираних жена оценила је своје ментално здравље као лоше или врло лоше. Једна трећина је узела слободне дане због проблема с менталним здрављем, док се само 43% жена осећа пријатно да разговара о питањима менталног здравља на послу.

Испитанице које су напустиле послодавца од почетка пандемије у највећој су мери као разлог наводиле недостатак прилика за напредовање (22%) тако да будућност за послодавце није светла јер чак више од половине жена намерава да напусти свог послодавца у року од две године. Тај тренд је наглашенији међу женама запосленим на средњим и не-менаџерским позицијама: наиме, мање од једне четвртине жена на тим позицијама намерава да остане код свог послодавца више од две године. Само 10% испитаница намерава да остане код свог тренутног послодавца више од пет година.

Проблеми на радном месту и даље присутни због ограничене флексибилности и додатних изазова хибридног начина рада

Док су бројне организације у протеклој години промениле своје стратегије увођењем флексибилних и хибридних модела рада, многе жене су навеле како тек треба да осете предности нових начина рада. Само 33% жена је изјавило како њихови послодавци нуде могућност флексибилног рада, а само 22% њих је навело флексибилност у погледу места и времена рада као нову политику које су њихове организације увеле током пандемије. Штавише, 94% испитаница сматра да ће захтевање флексибилног радног времена утицати на њихове изгледе за напредовање у каријери.

Осим флексибилности, увођење хибридног начина рада са собом је донело додатне изазове. Скоро 60% жена које раде у хибридним окружењима сматра да су искључене из важних састанака, а 45% њих изјавило је како нису довољно у контакту с руководиоцима, што је кључно за њихов професионални напредак. Забрињава чињеница да хибридни начин рада не гарантује предвидљивост која је потребна женама које се старају о породици, па је само 26% њих изјавило како је њихов послодавац поставио јасна очекивања када је у питању како и где се од њих очекује да раде.

Овогодишња анкета такође открива да је већа вероватноћа да ће жене које раде у хибридном окружењу пре пријавити искуства микроагресије него жене које раде искључиво на даљину или искључиво у канцеларији. Надаље, проценат жена које су искусиле неинклузивно понашање на послу у протеклој години је порастао, са 52% у 2021. на 59% у 2022 години. Тачно половина жена изјавила је да је била изложена микроагресији, док је 14% жена искусило узнемиравање. Кад је реч о пријави неинклузивног понашања, и даље је присутан страх од последица за каријеру: наиме, 93% испитаница сматра да ће се пријава таквог неприхватљивог понашања негативно одразити на њихово напредовање на послу.

Важно је узети у обзир све друштвене групе с обзиром на повећане изазове жена различитих подгрупа

Жене које припадају етничким мањинским групама склоније су прегоревању од жена које припадају већинским етничким групама у својој земљи. Осим тога, већи су изгледи за њихову искљученост из неформалне интеракције (15% у односу на 10%) и обраћање са висине.

Интензитет прегоревања разликује се на различитим професионалним нивоима. Шездесет један одсто жена на средњем управљачком положају и млађе жене (узраста од 18 до 25 година) наводе како осећају да су сагореле на послу, што упућује на чињеницу да управо ове жене доживљавају висок ниво сагоревања.

Све више послодаваца на правом путу, док жене и предводници у родној равноправности убирају плодове свог рада

Док организације настоје да изграде отпорну радну снагу, многи могу пуно тога да науче од групе послодаваца који су већ доста урадили и удвостручили своје напоре за стварање инклузивне културе унутар својих организација и пружање подршке женама у изградњи каријере. Deloitte-ово истраживање показало је да постоји група „лидера у области родне равноправности“, односно организација које су, према мишљењу испитаница, створиле истински инклузивне културе које пружају подршку њиховим каријерама, равнотежи између пословног и приватног живота и подстичу инклузију.

Осамдесет седам одсто жена које раде за такве послодавце наводи како им послодавац пружа одговарајућу подршку када је реч о питањима менталног здравља па је истом постотку жена пријатно да разговара о свом менталном здрављу на радном месту. Осим тога, те жене имају далеко позитивнија искуства с хибридним начином рада, а само 3% тих жена је изјавило да су доживеле синдром сагоревања на послу.

Радећи код таквог послодавца жене имају доста користи, а такође постоје и недвосмислене предности за самог послодавца: ниједна жена чији се послодавац залаже за родну равноправност тренутно не тражи нови посао, док само 9% њих намерава да свог послодавца напусти у наредних годину-две дана, а 90% њих оцењују своју мотивацију за рад као добру или јако добру.