Анализе

Ауто-индустрија у гасу

Индустријски сектор

Аутор: Дарко Станисавић, партнер у Сектору за финансијски консалтинг - текст је објављен у часопису Бизнис & финансије

Ове године, као и претходне, од укупног броја фирми које су се нашле на листи 500 водећих компанија централне Европе, само четвртина долази из индустријског сектора. У региону овај сектор је, предвођен значајним растом аутомобилске индустрије, забележио раст прихода од 7,4 одсто у 2015. години у односу на 2014., док је у нашој земљи индустријска производња била већа за 8,2% у 2015. у односу на 2014. годину. Ипак, пред домаћом индустријом налази се неколико изазова, међу којима се, због велике зависности од извоза, издваја подложност негативним утицајима са иностраних тржишта.

Претражите садржај

На Deloitte-овој листи водећих 500 компанија у централној Европи у 2015. години нашло се 126 компанија из индустријског сектора, односно исти број као и прошле године, што значи да је од укупног броја компанија на листи 25,2% из индустријског сектора.

Приходи компанија из овог сектора су порасли за 7,4%, а највећи раст забележен је у компанијама из аутомобилске индустрије које чине 48% од укупног броја компанија из индустријског сектора на листи. Овај тренд потврђује и податак о сталном расту производње аутомобила у централној Европи, где је произведено око 3,7 милиона аутомобила у 2015. години, што чини скоро 23% од укупне производње у Европи. У Deloitte-овом истраживању Automative Study са почетка ове године, спроведеном на руководиоцима из аутомобилске индустрије из шест централноевропских земаља, уочава се тенденција планирања повећања производних капацитета у овом делу Старог континента. Компаније из аутомобилског сектора које послују у централној Европи дефинитивно не размишљају о измештању производње ван овог региона.

Изгледа да повољни услови за пословање у централноисточној Европи попут ниских трошкова рада, квалификованих радника, финансирања од стране ЕУ и стратешке локације, чине добар предуслов за пословање упркос изазовима са којима се компаније сусрећу, а који произилазе из не увек транспарентног пореског система и не најефикаснијег правног система.

Поред раста производње аутомобила, расту индустријског сектора допринео је и раст производње мотора и резервних делова, а очекују се и нови инвестициони пројекти у овом делу Европе, попут недавне најаве Мерцедеса да ће градити нову фабрику у Мађарској.

Србија мора да ојача домаћу тражњу

Што се тиче наше земље, Влада Србије је стратешки помогла стране директне инвестиције у индустријиски сектор кроз низ субвенција, пореских олакшица и донација. Ова стратегија се очигледно исплатила јер је индустријска производња у 2015. години имала бржи раст (8,2%) него српска привреда у целини (0,7%).

За остварени индустријски раст је заслужна понајвише производња робе која не потпада под пољопривредне и машинске производе, иако највећи број великих производних компанија и даље долази из сектора за прераду пољопривредних производа.

Но, недавно преузимање Железаре Смедерево од стране кинеског Хестила, унапред одобрен план за реструктурирање Рудника бакра Бор и очекивана приватизација другог највећег произвођача фармацеутских производа Галенике доприносе позитивној перспективи индустријске производње у Србији у 2016. години.

Са друге стране, ограничена домаћа потражња и политика Владе усмерена ка привлачењу страних инвеститора довеле су до раста производње робе намењене иностраним тржиштима. Појачан извоз помаже Влади да одржи монетарну и фискалну стабилност, али у исто време утиче на то да српска индустријска производња буде подложна утицајима спољних поремећаја и тржишних услова ван Србије.  

Зато је упркос поменутим позитивним помацима индустријска производња у Србији и даље знатно испод нивоа касних 1980-их. Значајна побољшања и раст се могу очекивати тек са убрзањем целокупног привредног раста и повећањем домаће потражње.

Да ли Вам је ово било корисно?

Повезане теме