Анализе
Ауто-индустрија у гасу
Индустријски сектор
Аутор: Дарко Станисавић, партнер у Сектору за финансијски консалтинг - текст је објављен у часопису Бизнис & финансије
Ове године, као и претходне, од укупног броја фирми које су се нашле на листи 500 водећих компанија централне Европе, само четвртина долази из индустријског сектора. У региону овај сектор је, предвођен значајним растом аутомобилске индустрије, забележио раст прихода од 7,4 одсто у 2015. години у односу на 2014., док је у нашој земљи индустријска производња била већа за 8,2% у 2015. у односу на 2014. годину. Ипак, пред домаћом индустријом налази се неколико изазова, међу којима се, због велике зависности од извоза, издваја подложност негативним утицајима са иностраних тржишта.
На Deloitte-овој листи водећих 500 компанија у централној Европи у 2015. години нашло се 126 компанија из индустријског сектора, односно исти број као и прошле године, што значи да је од укупног броја компанија на листи 25,2% из индустријског сектора.
Приходи компанија из овог сектора су порасли за 7,4%, а највећи раст забележен је у компанијама из аутомобилске индустрије које чине 48% од укупног броја компанија из индустријског сектора на листи. Овај тренд потврђује и податак о сталном расту производње аутомобила у централној Европи, где је произведено око 3,7 милиона аутомобила у 2015. години, што чини скоро 23% од укупне производње у Европи. У Deloitte-овом истраживању Automative Study са почетка ове године, спроведеном на руководиоцима из аутомобилске индустрије из шест централноевропских земаља, уочава се тенденција планирања повећања производних капацитета у овом делу Старог континента. Компаније из аутомобилског сектора које послују у централној Европи дефинитивно не размишљају о измештању производње ван овог региона.
Изгледа да повољни услови за пословање у централноисточној Европи попут ниских трошкова рада, квалификованих радника, финансирања од стране ЕУ и стратешке локације, чине добар предуслов за пословање упркос изазовима са којима се компаније сусрећу, а који произилазе из не увек транспарентног пореског система и не најефикаснијег правног система.
Поред раста производње аутомобила, расту индустријског сектора допринео је и раст производње мотора и резервних делова, а очекују се и нови инвестициони пројекти у овом делу Европе, попут недавне најаве Мерцедеса да ће градити нову фабрику у Мађарској.
Србија мора да ојача домаћу тражњу
Што се тиче наше земље, Влада Србије је стратешки помогла стране директне инвестиције у индустријиски сектор кроз низ субвенција, пореских олакшица и донација. Ова стратегија се очигледно исплатила јер је индустријска производња у 2015. години имала бржи раст (8,2%) него српска привреда у целини (0,7%).
За остварени индустријски раст је заслужна понајвише производња робе која не потпада под пољопривредне и машинске производе, иако највећи број великих производних компанија и даље долази из сектора за прераду пољопривредних производа.
Но, недавно преузимање Железаре Смедерево од стране кинеског Хестила, унапред одобрен план за реструктурирање Рудника бакра Бор и очекивана приватизација другог највећег произвођача фармацеутских производа Галенике доприносе позитивној перспективи индустријске производње у Србији у 2016. години.
Са друге стране, ограничена домаћа потражња и политика Владе усмерена ка привлачењу страних инвеститора довеле су до раста производње робе намењене иностраним тржиштима. Појачан извоз помаже Влади да одржи монетарну и фискалну стабилност, али у исто време утиче на то да српска индустријска производња буде подложна утицајима спољних поремећаја и тржишних услова ван Србије.
Зато је упркос поменутим позитивним помацима индустријска производња у Србији и даље знатно испод нивоа касних 1980-их. Значајна побољшања и раст се могу очекивати тек са убрзањем целокупног привредног раста и повећањем домаће потражње.
Аутор
