Чланак

Дигитална транзиција

Сектор робе широке потрошње

Аутор: Жарко Мијовић, партнер у Сектору ревизије - текст је објављен у часопису Бизнис & финансије

Трговинска делатност у Србији се суочава са великим изазовима: конкуренција на домаћем тржишту јача, страни инвеститори уводе нове малопродајне формате а електронска трговина све је популарнија. Исто се дешава и у региону: развој нових дигиталних технологија мења и очекивања потрошача и начин пословања трговаца.

Претражите садржај

Сектор робе широке потрошње у централној Европи се суочава са почетком дигиталне транзиције и настоји да задовољи растућа очекивања потрошача у погледу квалитета искуства. Често се говори о новом „дигиталном јазу“ између понашања потрошача и способности компанија да одговоре на њихова очекивања. Успешне ће бити оне компаније које успеју да затворе тај јаз на одржив начин.

У овогодишњем рангирању, трговци на мало и дистрибутери настављају да играју кључну улогу у сектору чинећи 14 од првих 20 компанија у њему.

Један од главних трендова ове године у сектору робе широке потрошње је комбиновање свих могућих канала и могућности поруџбина, плаћања и преузимања робе. Иако физичка куповина остаје доминантна, потрошачи су све захтевнији па ће очекивати да у продавницама путем различитих екрана и интерактивних технологија добију више информација о производима. Истраживања показују да постоји раскорак између очекивања купаца и тренутне понуде трговаца када је реч о дигиталној технологији као саставном делу куповине.

Такође, паметни телефони су све присутнији, а трговци их претежно користе за маркетинг, истраживања пре саме куповине и програме лојалности. Истраживања показују да ће до 2017. године чак 43 одсто Американаца паметне телефоне користити као мобилни новчаник за тзв. бесконтактно плаћање, што је тренд који се убрзано шири на све делове света. Код нас је куповина, односно плаћање путем мобилног телефона, још увек у повоју, мада се очекује у скоријој будућности масовнија употреба телефона у ове сврхе.

Не треба занемарити ни улогу друштвених мрежа јер потрошачи при куповини на интернету траже мишљење о производима, а трговци их користе за комуникацију са купцима. Из Facebook-а чак најављују увођење опције праћења и бележења физичких локација које посећују његови корисници, како би трговци могли да прате колико често корисници који су изложени огласима на овој друштвеној мрежи заиста посећују физичке трговине.

Српски и европски купац: рационална потрошња

Просечна годишња куповна моћ по становнику у 42 земље Европе износи 13.636 евра што је за око 4 пута више него у Србији  (2.964 евра), пише у најновијој студији „Куповна моћ у Европи 2015/2016“ глобалне истраживачке компаније ГфК. Студија показује да је куповна моћ у Европи порасла за 4 одсто ове године, али значајно варира у зависности од дела континента. Са друге стране, иако у првој половини ове године промет у текућим ценама расте а куповна моћ благо јача, за покриће просечне српске потрошачке корпе у јуну 2016. године било је потребно 1,44 просечних зарада, које су у том месецу износиле 46.450 динара – док је у истом месецу прошле године било потребно 1,5 просечних зарада, објавило је Министарство трговине, туризма и телекомуникација на свом сајту.

Статистика показује да већина грађана у Србији са просечном платом не може да покрије ни најосновније трошкове живота, због чега су принуђени да се понашају веома рационално и купују само оно што им је неопходно. Просечан потрошач се чешће одлучује за мање куповине у оближњим продавницама, док у веће маркете одлази углавном у планску набавку. Трговински ланци су свесни те промене у понашању купаца јер им је опао промет, па су принуђени да се преоријентишу на „мање трговинске формате“ који су ближе потрошачу и физички и ценовно. Упркос већем интересовању наших грађана за куповину у малим продавницама, велики маркети ће опстати, али само они који буду у стању да се прилагоде и понуде потрошачима додатне услуге.

Српски потрошачи иначе због ниске куповне моћи у великој мери прате промоције и акције, али трговци често немају стратегију, не користе податке и анализе понашања купаца, већ само обарају цене што доноси краткорочне резултате. Потребно је да трговци направе план и креирају програме лојалности који су иновативни и персонализовани у складу са навикама купаца. 

Трговина српска, изазови европски

Трговинска делатност у Србији се суочава са великим изазовима, као што су повећана конкуренција на домаћем тржишту, увођење нових технологија, нови малопродајни формати чијем увођењу доста доприносе страни инвеститори, електронска трговина, итд. Развој нових дигиталних технологија мења начин пословања, прилагођавајући га новим потребама потрошача. Појављују се нови облици продаје као што су директна продаја, продаја на даљину, електронска трговина, нове услуге плаћања и испоруке. Дигитална трансформација је поставила потрошача у центар и само оне компаније које се прилагоде променама користећи технологије и софтверске платформе могу бити лидери на тржишту.

Очекује се да ће долазак великог трговинског ланца Lidl, чији представници најављују отварање 20-ак малопродајних објеката, повољно утицати на цене и квалитет у малопродаји, а самим тим вратити део купаца у велике маркете. Могуће је и да ће спајање два велика трговинска ланца Ahold и Delhaize пружити купцима нова искуства у области супермаркета и интернет трговине. Долазак компаније Ikea у Србију је значајан јер може да се протумачи као знак унапређења пословног амбијента у нашој земљи и стабилности у региону, али може привући и многе друге компаније. Са друге стране, потрошачи ће коначно моћи да се посвете уређењу свог животног простора што им годинама није био приоритет због ниске куповне моћи. Занимљиво је и отварање продавнице Zara Home које указује на пораст софистицираности на малопродајном тржишту.

Без обзира на тешкоће са којима се суочава због лимитираног стандарда грађана, трговински сектор је највиталнији део српске привреде и према подацима Привредне коморе Србије трећину регистрованих предузећа чине фирме које се баве трговином. Такође, трговина чини око 11,7 одсто бруто домаћег производа и запошљава око 19 одсто укупне радне снаге у Србији.

Да ли Вам је ово било корисно?

Повезане теме