Цена регулације

У 2015. години, на листи Топ 500 компанија у централној Европи, нашле су се 133 компаније из енергетског сектора, од чега и 3 компаније из Србије, а укупни приходи компанија из овог сектора чине 39 одсто укупних прихода који су забележиле компаније са листе.

У пословању компанија из сектора енергетике и минералних ресурса у Србији је у 2015. години приметан лагани опоравак, за разлику од 2014. године када је бележен пад, а разлози су заустављен пад тржишних активности тржишта еврозоне, покретање привредних активности индустријске и пољопривредне производње и заустављање негативних трендова у сектору грађевинарства, што је имало за последицу пораст прихода и профитабилности. До раста прихода и профитабилности је, углавном, дошло у сектору електроенергетике и гаса, док је нафтни сектор пословао профитабилно са падом прихода.

Нова акциза на струју, стари губици на гасу

Резултат пословања компанија у енергетском сектору у Србији логична је последица регулације сваког од појединачних сектора. Тржиште нафте и деривата је потпуно либерализовано, а због повећања цене сирове нафте на светском тржишту у односу на 2014. и задржавања продајних цена на нижем нивоу дошло је до пада остварених прихода и профитабилности компанија.

Са друге стране, цене у електроенергетском сектору и цене гаса су и даље биле регулисане и на ниском нивоу, а повећање цене електричне енергије је последица увођења акцизе на утрошену електричну енергију.

Након катастрофалних поплава, које су нанеле директну штету имовини ЈП „Електропривреде Србије" (ЕПС) у 2014. години, посебно у рудницима угља Колубара и Костолац, који су успели да санирају и отклоне последице поплава, и обезбеде довољне количине угља за рад ТЕ „Никола Тесла" из Обреновца и ТЕ Костолац. Резултат тога је повећање произведене електричне енергије и прихода за 3,5% у односу на 2014. годину и профитабилно пословање компанија у овом сектору.

Српска нафтна компанија НИС забележила је приход од продаје од скоро 1,75 милијарди евра у 2015. години, што чини пад од 20,5% у односу на претходну годину. У исто време ЕПС је забележио пораст прихода у 2015. години у односу на 2014. годину у динарима за 8,16%, док је раст прихода, исказано у еврима, износио 3,5%, а Србијагас је забележила раст прихода у 2015. години за 8,6% у односу на 2014. годину.

Није било значајних промена у власничкој структури највећих компанија из сектора енергетике у 2015. години. Нафтни сектор је у власништву великих иностраних компанија, док је гасни и електроенергетски сектор још увек, углавном, у државном власништву. Карактеристично за гасни и електроенергетски сектор у Србији 2015. године било је, осим ниских цена гаса и електричне енергије, то што су најзначајније компаније Србијагас и ЕПС у државном власништву. Влада Републике Србије као власник је прихватила програм реорганизације ЕПС-а са циљем да обезбеди њихово профитабилно пословање како би ова компанија могла бити носилац великих најављених улагања у овим секторима, али и ради прилагођавања на нове тржишне околности након отварања тржишта електричне енергије на средњем нивоу од 1. јануара 2014. године, а посебно за трећи талас либерализације тржишта од 1. јануара 2015. године, како би се могао носити са конкуренцијом и остати доминантан снабдевач електричном енергијом на тржишту Србије у будућности.

Нови извори енергије

Иако је тренутно снабдевање српског тржишта енергентима добро, постоји јасна опасност да тренутни електроенергетски капацитети услед недостатка улагања у претходном периоду неће моћи да задовоље очекивану потражњу у будућем периоду. Услед тога се у наредном периоду може очекивати реализација већих електроенергетских производних капацитета. Постигнути су договори око реализације великих пројеката изградње блока Б1 у ТЕ „Костолац Б", са конзорцијумом Shenzhen Energy Group и China Environmental Energy, и Колубара Б са италијанским Едисоном.

Да би се у будућности осигурале довољне количине електричне енергије за домаће тржиште, а вишкови извозили, Влада Републике Србије у енергетској стратегији је зацртала побољшања енергетске ефикасности, како у постојећим производним капацитетима (рудници угља и електране) тако и у дистрибутивном систему (посебно смањење дистрибутивних губитака). Осим тога, поред постојећих извора енергије (угаљ и вода), повећање удела обновљивих извора енергије у производњи електричне енергије могуће је постићи изградњом нових хидроелектрана, ветро паркова и соларних електрана.