Куд плови банкарски брод?

Жеља човека да предвиди будућност је ванвременска. Она је подједнако присутна у свим сферама живота, па и у банкарском пословању. На шта се фокусирати? Какви ће бити ризици у будућности? Коју визију пратити? Где инвестирати? Шта урадити како би се максимизирала добит?

Криза COVID-19 је открила велики број слабости постојећег система пословања, али и велики број прилика. Криза изазвана вирусом постала је ултимативни тест за банкарске планове континуитета пословања и опоравка.

Овај период кризе избацио је у први план две стратегије које су у банкарском сектору Србије увелико у примени: дигитализација и cost-cutting, односно свеобухватно смањење трошкова. Може се рећи да у области дигитализације нема границе. Садашње границе у свету дигитализације су углавном постављене према захтевима безбедности и сигурности у банкарском пословању. Са друге стране стратегија смањења трошкова се мора пажљиво уредити, како се не би угрозило само начело континуитета пословања. Ова стратегија мора рефлектовати одговор на питање, коју визију пратити. Мора се бити промишљен. Стратегија непланског извлачења једне по једне карте (трошка) из куле од карата ће довести до њеног коначног урушавања, уколико се пажљиво не размисли о краткорочним, средњерочним и дугорочним ефектима.

Ако бисмо желели да структурирамо дискусију о будућности пословања у банкарском свету, онда бисмо то могли да учинимо кроз фокус на следеће теме:

• Све већи акценат је на заштити сајбер екосистема банака. Руку под руку са дигитализацијом иду и ризици. Не смемо заборавити да cyber risk и финансијски криминал еволуира такође. И „друга“ страна такође усваја нове технологије и тражи нове начине извршења криминалних активности;
• Фокус на подацима. Подаци су моћ једноставно речено. Велики је број података, који се могу искористити у различите сврхе. Алати за обрађивање ових података еволуирају. Сада већ фокус ових алата није на обради података, него на закључивању. Човек је већ сада „испао“ из система одлучивања у не тако малом броју области.
• Прихватање и интеграција нових технологија. Сви ми бар из хобија пратимо развој и употребу нових технологија у банкарском пословању. Међутим, свако ко се макар једном у животу бавио имплементацијом и интеграцијом неког новог (технолошки новог) система у постојећи, ће вам рећи да је дуг пут од онога што видите да постоји, до евентуалне употребе те исте технологије у сопственом пословању.   
• Изражена флексибилност. Нико није ни могао да претпостави да ће се десити период када ћете месецима радити од куће и да ће то функционисати. Апликације за комуникацију попут Skype for business, Microsoft teams, Zoom постале су неодвојиви део радног дана. Колико смо само пута изговорили у последње време „На mute-у сте, не чујемо“. Утисак је да су се компаније у финансијској индустрији брзо прилагодиле. Међутим, очекивано, нови проблеми се јављају. Ти проблеми се морају решавати у ходу. Компанија мора научити да се прилагоди свакој новој ситуацији. Алтернатива је неприхватљива са аспекта континуитета пословања.

Да би банка успела да одржи своје пословање на нивоу, који се од ње очекује, мора имати способно руководство. Оно мора бити свесно ефеката које нове технологије доносе, оно мора разумети податке којима располаже, мора бити флексибилно да се прилагоди свакој новонасталој ситуацији и мора осигурати одговарајућу безбедност и регуларност свега што ради.    

Оно што нисмо поменули, а од суштинског је значаја за управљање у овим временима, јесте храброст. Мора постојати одређена спремност и одлучност да се ухвати у коштац са надолазећим приликама и проблемима.