Анализе

Одржавање ликвидности не сме да угрози дугорочно пословање 

Мере за краткорочну ликвидност треба структурирати на начин да не угрожавају основне елементе пословања од којих зависи дугорочна позиција компаније.

Сведоци смо великих промена изазваних епидемијом Ковид-19, које значајно утичу на економију и привредне субјекте. При томе, интензитет последица је различит од индустрије до индустрије. Одређене индустрије су изузетно погођене, као рецимо авио-индустрија и туризам, док су друге отпорније на утицај епидемије, као што је случај са пољопривредом и фармацеутским сектором.

Утицај Ковид-19 на привредне субјекте се огледа пре свега у два сегмента: утицај на краткорочну ликвидност, и утицај на дугорочно пословање.

Дугорочно пословање може бити поремећено на начин који захтева нови оперативни модел пословања. Рецимо, главни купац или добављач (у земљи или иностранству) је постао неликвидан, изгубљено је најважније инострано тржиште које су заузели други учесници, раскинути су кључни пословни уговори, марже у пословању су се материјално промениле, и слично. У датим случајевима потребне су значајне промене у пословном моделу и усклађивање са новонасталим околностима.

Са друге стране, на кратак рок, кључно је одржавање ликвидности и сам опстанак компаније у периоду поремећених услова пословања. У датом периоду, адекватно управљање новчаним токовима и одржавање ликвидности је од пресудне важности, чиме ћемо се детаљније бавити у наставку текста.

Најважније мере за одржавање ликвидности

У случају појачаног ризика нарушавања ликвидности (а самим тим и функционисања саме компаније), потребно је израдити детаљни недељни план новчаних токова. Уобичајено се дати планови раде за 13 недеља, што је најчешће пројектован период за достизање стабилизације новчаних токова.

У наставку су представљена главна начела и мере које је потребно имати у виду приликом сачињавања и имплементације датог плана. При томе, свакако не треба генерализовати мере које је потребно применити. Свака компанија, као и свака индустрија, имају своје специфичности које треба узети у обзир приликом одабира одговарајуће комбинације мера.

Централизација одобрења плаћања: потребно је имати стриктну контролу плаћања, где на крају само једна особа има могућност коначног одобрења новчаних одлива. Тиме се елиминише ризик да се преко више центара одлучивања изврше плаћања која кумулативно угрожавају ликвидност.

Дневно управљање ликвидношћу: плаћања је потребно разматрати и одобравати на дневном нивоу. Такође, на дневном нивоу је потребно вршити евентуална ажурирања недељног плана новчаних токова.

Рационализација нивоа залиха: Потребно је брзо прилагодити управљање залихама новонасталим околностима. У случајевима смањене тражње, потребно је утврдити нови ниво залиха који је неопходно одржавати, при чему дати ниво треба да буде што мањи, а да не ремети оперативно пословање. Остатак залиха је потребно уновчити чиме се прибављају свежа средства, док се са друге стране смањују производни трошкови (производња се зауставља или смањује у периоду реализације вишка залиха).

Предност давати новчаним средствима у односу на профит: у ситуацијама угрожених новчаних токова, краткорочан профит постаје секундаран у односу на ликвидност. Приоритет је одржати компанију како би била у могућности да дугорочно остварује профит. У том смислу, потребно је сагледати могућности превремене наплате потраживања уз одређен дисконт, како би се прибавила преко потребна свежа средства.

Могућност брзог унапређења пословног модела у складу са промењеним околностима: потребно је сагледати могућност одговора на промењене навике и преференције потрошача у условима кризе. Рецимо, преусмерити фокус на онлајн продају, преусмерити се на врсту производа и услуга за којима је повећана тражња у условима епидемије, и слично.

Не рачунати на „договорене приливе“: често привредни субјекти врше одређена плаћања, при чему очекују прилив средстава наредних дана којим би покрили друге издатке. У околностима нарушене ликвидности, не треба се ослањати на обећане приливе, јер изостанак истих може имати несагледиве последице. При одобравању одлива, неопходно је ослањати се искључиво на примљена средства.

Елиминисање свих дискреционих трошкова: потребно је зауставити све трошкове који нису апсолутно неопходни. Дакле, одобрени трошкови треба да буду искључиво они који су неопходни за континуитет оперативног пословања.

Одлагање инвестиционих активности: приоритет треба дати оперативним новчаним токовима. С друге стране, све инвестиционе активности (које нису апсолутно неопходне за континуирано пословање) треба одложити за време након стабилизације пословања.

Испитати могућност подршке кључних добављача: У случају када кључни добављачи представљају фирме које су ликвидне и више отпорне на текуће услове, потребно је испитати могућност подршке датих пословних партнера. Наиме, свим странама је у интересу да се оперативно пословање настави и да компанија и убудуће врши набавке од датих добављача, у складу са чим треба испитати могућност продужења рокова плаћања или друге видове подршке.

Смањење оперативних трошкова: испитати да ли су одређени трошкови постали сувишни услед утицаја епидемије. Рецимо, да ли се може смањити пословни простор који се изнајмљује, да ли се закуп возила може прекинути, да ли се може испреговарати смањење закупнине простора који би се и даље користио, да ли се одређени сервиси/ремонти могу одложити услед мањег коришћења опреме, и слично.

Такође, производне фирме где је смањена тражња морају пажљиво да оптимизују план производње, имајући у виду трошак заустављања и поновног покретања производње, време потребно за отпочињање производње, динамику тражње за производима, и слично.

Трошкови запослених могу да буду значајно оптерећење у условима смањене тражње, док с друге стране задржавање квалитетне радне снаге може бити важно за дугорочно пословање компаније. Једна од мера која се може размотрити је привремено смањење радне недеље и последично смањење зарада (у периоду умањених активности). Тиме се може постићи одржање адекватне радне снаге уз смањење трошкова, а све у циљу опстанка компаније у условима нарушене ликвидности. Тиме се такође не нарушава испуњеност услова за коришћење државне помоћи (који се односи на критеријум одржавања броја запослених радника), док се уједно избегавају трошкови отпремнина који могу представљати значајан новчани одлив. Додатно, потребно је сагледати целисходност ангажовања трећих лица по уговору о делу и привременим пословима.

Искористити државну помоћ и олакшице: треба детаљно проучити све могућности које пружају државне мере за помоћ привредним субјектима, као што су одлагање пореза и доприноса, субвенције за трошак зарада, и слично. Свакако треба испитати могућност коришћења „гарантне шеме”, односно подизање кредита или репрограм постојећих обавеза уз повољније услове. Ово нарочито што је предвиђен период почека („grace period“) који може бити кључан за одржавање ликвидности.

Уновчење непословне имовине: компаније у Србији неретко поседују одређену имовину која се не користи за редовно пословање. Такође, могуће да је неки део имовине престао да буде потребан услед утицаја Ковид-19. У тим случајевима, потребно је уложити напор на уновчењу дате имовине, како би се прибавио свежи новац док се са друге стране не нарушава редовно пословање.

Сваку од наведених мера је потребно детаљно испитати, како би се идентификовале и активирале све интерне резерве и ресурси. Компаније које су ушле у ризик нарушене ликвидности морају брзо да реагују и да се прилагоде, с обзиром на неизвесност у погледу трајања ефеката епидемије.

Треба такође имати у виду да одржавање ликвидности није циљ сам по себи. Наиме, поред самог унапређења ликвидности, неопходно је задржати предуслове за профитабилно дугорочно пословање (одржавање кључних канала продаје, односи са купцима/добављачима, адекватан квалитет радне снаге, и слично). У складу са тим, мере за краткорочну ликвидност треба структурирати на начин да не угрожавају основне елементе пословања од којих зависи дугорочна позиција компаније.
 

Аутор:

Владимир Сурла, директор у Сектору за финансијски консалтинг

Текст је објављен у часопису Бизнис & финансије.

Да ли Вам је ово било корисно?