Криза ће утицати на профитабилност

Банке у Централној и Источној Европи суочавају се са огромним изазовима изазваним глобалном пандемијом коронавируса. Стварна штета ће се видети у финансијским извештајима за 2020. годину. Нема сумње да ће Ковид-19 оставити снажан печат на перформансе банака у региону, показује недавно треће издање Студије о спајању и преузимању банака у Централној и Источној Европи консултантско-ревизорске куће Deloitte. Овогодишње издање се, међутим, значајно разликује од претходна два у којима се говорило о напредном банкарском сектору у Централној и Источној Европи са позитивним изгледима за будућност који су били подржани снажним макроекономским перформансама.

Банке дочекале пандемију у добром стању

Банкарски сектор у Централној и Источној Европи је пандемију дочекао у доста добром стању. Просечна вредност показатеља адекватности капитала била је 20% у 2019. години, показатељи лоших кредита били су релативно ниски и наставили су да падају, а просечни принос на капитал био је 12,7%. На фрагментираном банкарском тржишту Централне и Источне Европе консолидација је у току последњих година, када се догодио низ трансакција. Симултано се дешава да одређени инвеститори стратешки напуштају регион или рационализују своје пословање, док велике регионалне банкарске групације повећавају своје апетите за новим аквизицијама. У предговору прошлогодишњег издања студије смо најавили да би очекивано успоравање економске активности могло довести до већег притиска на мање ефикасне банке. Међутим, 2020. године није дошло до очекиваног успоравања економске активности, већ снажне рецесије услед глобалне здравствене кризе. У тако тешким околностима које ће свакако утицати на профитабилност и капиталне позиције банака, мањи учесници на тржишту можда неће бити у стању сами да се носе са изазовима. Величина, способност апсорпције шокова, економија обима и оперативна ефикасност постаће још значајнији, а веће и диверсификоване банкарске групације ће бити у прилици да селективно преузимају друге, ослабљене банке.

Кључни налази

Банке у Централној и Источној Европи имале су снажну капиталну позицију на почетку кризе изазване пандемијом Ковид-19. Показатељ адекватности капитала остао је стабилан и износио је у просеку 20% у 2019. години, што је пораст од 0,2% у односу на 2018. годину.

Српско банкарско тржиште има нешто виши показатељ адекватности капитала, али је и он умањен са 23,4% на крају 2019, на 22,4%, колико је износио 30. септембра 2020. године.

Ове вредности су ипак далеко више у односу на регулаторни минимум од 8%.

Просечна профитабилност била је стабилна у 2019. години, са приносом на капитал од 12,7%, док је поврат на активу износио 1,5%. Иако је у већини анализираних земаља принос на капитал остао на истом нивоу или био незнатно смањен, изузетно висока вредност овог показатеља у Украјини од 33.5% је утицао на повећање укупног просека региона. Овако високи нивои профитабилности вероватно неће моћи да буду одржани на истом нивоу, јер је очекивано да ће пандемија Ковид-19 извршити снажан притисак привреде у целини.

Готово 60% укупне активе било је у власништву 15 највећих банкарских групација у региону. Што се тиче активе, највећа банкарска група у региону је и даље Ерсте група (тржишни удео од 8,7%, присуство у 8 земаља), а следи КБЦ група (тржишни удео од 7,8%, присуство у 4 земље) и Уникредит група (тржишни удео од 6,5%, присуство у 9 земаља). Мађарска ОТП група забележила је највећи раст банкарске активе у Централној и Источној Европи услед своје стратегије ширења и излазака на нова тржишта у последњих неколико година.

Просечан укупан удео проблематичних кредита био је 7,2% у 2019. години, што је за 0,75% мање него у 2018. години, а главни разлози за побољшање односа економске експанзије и континуираних активности чишћења портфолија уз регулаторне подстицаје. Све у свему, удео проблематичних кредита банкарског сектора у Централној и Источној Европи на крају 2019. године био је на најнижим нивоима забележеним у последњој деценији, што је регионални банкарски сектор довело у релативно повољан положај да се суочи са економским изазовима и последицама на квалитет портфолија изазваним пандемијом Ковид-19.

У Србији је ниво лоших кредита био нижи у односу на просек региона, док је додатно умањен у току 2020. године (са 4.1% са краја 2019. године, на 3.4%, колико је износио на крају септембра 2020.), имајући у виду снажну државну помоћ привреди и становништву, као и добро капитализован и високо ликвидан банкарски сектор. Ипак, током 2021. се очекује да ће ниво проблематичних кредита у Србији порасти у мањем проценту, како се буду смањивале мере државне помоћи.

Изгледи за квалитет активе банака у региону у наредном периоду зависе у великој мери од комбинације економског опоравка и континуиране државне помоћи. Од почетка пандемије, државне мере за помоћ привредама играле су кључну улогу у стабилизацији квалитета банкарске активе. Међутим, чак и рани престанак државне помоћи могао би да доведе до наглог повећања стопа кашњења у отплати кредита у наредном периоду. Регулаторна тела охрабрују рано откривање и исправку вредности проблематичних кредита, што ће врло вероватно допринети ближем праћењу и убрзаним накнадним продајама портфолија лоших пласмана.

Регулаторне мере за ублажавање економских последица пандемије би донекле могле да прикрију стварне размере штете, међутим, негативни ефекти на квалитет портфеља и зараде банака се свакако очекују у наредном периоду.

Шта се дешавало на пољу аквизиција?

Највећи број аквизиција и преузимања у Централној и Источној Европи забележен је на тржиштима балтичког региона (6 трансакција), Србије (4 трансакције), Чешке (3 трансакције) и Румуније (3 трансакције) у периоду од 2019. до септембра 2020. године.

Последњих година банке у Централној и Источној Европи постигле су изванредне резултате захваљујући стабилном макроекономском окружењу. Међутим, пандемија вируса Ковид-19 прекинула је тренд раста у првој половини 2020. године и наштетила профитабилности и адекватности капитала. Отпорност је пресудна у временима економских шокова, а банкарски сектор у Централној и Источној Европи је и даље фрагментиран, са низом маргиналних играча чији је тржишни удео практично занемарљив. Мали, мање ефикасни и мање отпорни играчи можда неће моћи сами да преброде шокове, праћене изазовима за профитабилноишћу и капиталом, а очекујемо да ће се тренд консолидације наставити и у наредним годинама, па чак и убрзати због пандемијске кризе КОВИД-19.

У Србији се очекује наставак консолидације тржишта, како у сегменту банака у државном власништву, тако и у смислу сигнала о могућим изласцима са тржишта одређених групација из Западне, али и Источне Европе.

Deloitte активно подржава своје клијенте у консолидацији, а на основу сарадње са директорима банака закључили су да тржишни играчи стрпљиво чекају да виде стварне ефекте кризе изазване пандемијом коронавируса након постепеног повлачења мораторијума. Међутим, наредни период ће открити стварну штету, која ће вероватно додатно подстаћи консолидацију на банкарском тржишту Централне и Источне Европе.