Deloitte-ово “Истраживање о миленијалцима и генерацији Z за 2023. годину” открива напредак на радном месту упркос новим тешкоћама

Београд, 22. мај 2023. године — Deloitte -ово “Истраживање о миленијалцима и генерацији Z за 2023. годину” говори о томе на који начин су драматични догађаји у последње три године обликовали животе и ставове испитаника. Истраживање показује како су се мењала искуства припадника генерације Z и миленијалаца на радном месту и открива да, иако је очигледно оставила значајне негативне последице, пандемија COVID-19 такође је довела до неких позитивних трендова на радном месту. Истраживање осветљава напредак који су, како ове генерације сматрају, постигли њихови послодавци, на чему још треба радити и где би могло да дође до потенцијалних тешкоћа. Такође истражује како припадници генерације Z и миленијалци настављају да доносе одлуке о начину живота и каријери на основу својих вредности.

У свом дванаестом издању, истраживање је прикупило ставове више од 22.000 испитаника, из генерације Z и миленијалаца из 44 земље. Њихови одговори откривају да су, иако признају да је дошло до неких позитивних промена, и даље веома забринути за своју будућност. У извештају се наглашава стална забринутост у погледу личног финансијског стања, климатских промена и менталног здравља, и испитује се промена односа припадника ових генерација према раду.

Припадници генерације Z и миленијалци признају да је дошло до напретка на радном месту, али траже већи степен флексибилности и равнотежу између посла и приватног живота

Припадници генерације Z и миленијалци су сведоци да послодавци остварују напредак у неким кључним областима у односу на период од пре пандемије. Приближно трећина испитаника са пуним или делимичним радним временом тврде да су веома задовољни својим радним/животним билансом, док је 2019. године такав одговор дао само један од пет испитаника, а задовољство флексибилношћу на послу, заједно са различитостима, равнотежом и инклузијом (DEI) такође је порасло.

Пандемија је подстакла преиспитивање улога које рад има у њиховом животу. Док скоро половина припадника генерације Z и већина миленијалаца кажу да им је посао и даље главни фактор идентитета, у центру пажње им је баланс између посла и приватног живота – главно својство које цене код својих вршњака и главно питање које разматрају приликом избора послодавца.

Припадници генерације Z и миленијалци желе флексибилност и у погледу места рада и радног времена. Многи испитаници раде на даљину или у хибридном режиму рада, а то је корист коју веома цене. У међувремену, флексибилни радни аранжмани, који нуде читав низ структура радног времена које се мењају када се посао заврши, односно број радних сати, све су већи приоритет. Припадници генерације Z и миленијалци би волели да њихови послодавци понуде боље могућности за напредовање запосленима са непуним радним временом, генерално више послова са непуним радним временом, као и могућност флексибилнијег радног времена за запослене са пуним радним временом (нпр. згуснуте четвородневне радне недеље).

Иако признају напредак који су послодавци постигли последњих година, испитаници сматрају да ту још има шта да се уради. И брину да ће се тај замајац зауставити док се предузећа не обрачунају са спољним изазовима као што су економска неизвесност и утицаји рата у Украјини.

Животни трошкови и даље су главна брига, а економска неизвесност ремети способност испитаника да планирају своју будућност

Отприлике шест од 10 припадника генерације Z и две трећине миленијалаца мишљења су да ће се економија погоршати или остати на истом нивоу у њиховој земљи у наредних годину дана. Међу њима, многи мисле да ће због тога бити теже или немогуће тражити повишицу или унапређење, добити нови посао или тражити већу флексибилност на послу. Њихове економске бриге такође утичу на њихову способност да планирају своју будућност на личном нивоу, а многи кажу да ће бити теже или немогуће купити стан/кућу или засновати породицу.

Припадници генерације Z и миленијалци и даље наводе животне трошкове као своју главну друштвену бригу, пре незапослености и климатских промена. Више од половине припадника генерације Z (51%) и миленијалаца (52%) кажу да живе од плате до плате (што је пет процента више у односу на 2022. годину).

Упркос њиховим жељама за бољом радном/животном равнотежом и могућности да смање радно време, многи припадници генерације Z (46%) и миленијалци (37%) ангажовали су се на још једном послу са непуним или пуним радним временом поред свог примарног посла да би саставили крај са крајем. Најбољи споредни послови односе се на продају производа или услуга на интернету, бављење краткорочним хонорарним пословима као што су достава хране или апликације за заједничку вожњу, остваривање уметничких амбиција и утицај преко друштвених медија. Док друштвене медије неки виде као извор прихода, они с друге стране погоршавају анксиозност у вези са финансијама – 51% припадника генерације Z и 43% миленијалаца каже да их друштвени медији наводе да купују ствари које не могу себи да приуште.

Стални стрес и синдром сагоревања излажу ове генерације великом притиску

Готово половина припадника генерације Z (46%) и четири од 10 миленијалаца (39%) кажу да су под стресом све или већину времена, а ниво стреса је још већи међу женама, етничким мањинама и особама са инвалидитетом. Поред забринутости за своје личне финансије и добробит својих пријатеља и породице, њиховом нивоу стреса доприносе и неповољна равнотежа између посла и приватног живота и велики обим посла. Испитаници се боре да посао не доносе кући, при чему 23% припадника генерације Z и 30% миленијалаца наводе да одговарају на пословне имејлове ван радног времена најмање пет дана недељно. Ови притисци на радном месту такође могу бити узрок већег степена синдрома сагоревања у односу на прошлу годину.

На њихову добробит и опште стање утичу и друштвене мреже, због којих се приближно четири од 10 припадника генерације Z и миленијалаца осећа усамљеним и недовољно успешним. Међутим, више од половине испитаника из обе генерације кажу да је приступ ресурсима менталног здравља постао лакши због друштвених медија и да друштвени медији имају свеукупан позитиван утицај на њихов живот – посебно имајући у виду могућност повезивања са пријатељима, породицом и друштвеним покретима.

Одговорност и брига о другима су такође важан фактор – више од једне трећине припадника генерације Z (34%) и четири од 10 миленијалаца (39%) свакодневно или периодично брину о деци и родитељима или старијим рођацима. И док је за припаднике генерације Z мање вероватно него за миленијалце да имају свакодневне одговорности бриге за децу, мало је већа вероватноћа да ће бринути о родитељима или старијим рођацима. Више од четири на сваких 10 испитаника из обе генерације саопштили су да те одговорности имају значајан утицај на њихово ментално здравље.

Настојање да остваре већу еколошку одрживост и друштвени утицај усмеравају начин живота и одлуке о каријери

Шест од 10 припадника генерације Z и миленијалаца тврде да су осећали забринутост због животне средине у последњих месец дана, а отприлике исти проценат наводи екстремне временске догађаје и велике пожаре као узрок стреса. Те бриге утичу на њихово доношење одлука, од планирања породице и унапређења стамбеног простора, до тога шта једу и какву одећу носе. Испитаници предузимају низ активности, као што су куповина електричног возила или потпуно избегавање вожње аутомобила, унапређење енергетске ефикасности станова, вегетаријанска или веганска исхрана и избегавање брзе моде а куповину половне одеће.

Климатска питања такође играју важну улогу у одлукама припадника генерације Z и миленијалаца о каријери. Више од половине испитаника рекли су да истражују политике бренда и његов утицај на животну средину пре него што прихвате понуђен посао, док један од шест каже да је већ променио радно место или сектор због забринутости у вези са климатским питањима, а око четвртина испитаника истиче да то планира да уради у будућности.

У ствари, способност да се покрену промене у вези са социјалним питањима уопште је потенцијални преломни моменат у запошљавању и задржавању припадника ових генерација. Скоро четири од 10 испитаника наводи да су одбили радне задатке због етичких питања и дилема, док је више од једне трећине одбило послодавце који нису у складу са њиховим вредностима. Припадници генерације Z и миленијалци желе да имају право и могућност да покрећу промене унутар својих организација, и сматрају да могу позитивно да утичу на своје организације у областима везаним за производе и услуге, разноликост, једнакост и инклузију, развој и обуку и управљање додељеним обимом посла, утицај у другим критичним областима, као што су друштвени утицај и одрживост. Отприлике половина припадника генерације Z и миленијалаца изјавило је да врше притисак на своја предузећа да предузму кораке у вези са климатским променама, али мање од једног у шест испитаника осећа се способним да утиче на активности своје организације усмерене на одрживост.

Припадници генерације Z и миленијалци желе да им послодавци помогну, да их оснаже и обезбеде им обуку и подршку, у области доношења одрживијих животних одлука, као и да развију вештине потребне за прелазак на економију са ниском емисијом угљеника. Више од половине припадника генерације Z (56%) и половина миленијалаца (50%) истичу да већ добијају такву обуку, али да ће бити од суштинског значаја да се ово учење прошири јер се процењује да је приближно 800 милиона радних места подложно екстремним климатским променама.

Послодавци могу – и морају – да делују

Док се компаније суочавају са новим препрекама, биће важно за њихов рад на регрутовању и задржавању талената да послодавци одрже напредак који су постигли и помогну да се покрене већи замах у том правцу.

Да бисте сазнали више о Deloitte-овом “Истраживању о миленијалцима и генерацији Z за 2023. годину” и “Анализи менталног здравља” на основу налаза истраживања, посетите страницу: www.deloitte.com/genzmillennialsurvey.